Branka Zarić o prikupljanju sredstava za lečenje fondacije “Budi human”

U zemlji gde 350.000 zaposlenih zarađuje 30.000 dinara a još hiljade rade za minimalnu potrošačku korpu, prikupi se humanitarna pomoć vredna milione i milione evra. Kako? Odgovor nije u matematičkom proračunu, već u nečem jednostavnijem i lepšem. Branka Zarić počela je da prodaje stvari kako bi sakupila novac za bolesnu decu. Korak po korak i nastala je humanitarna licitacija.

BRANKA ZARIĆ (Budi human – humanitarna licitacija): Grupa je napravljena 14.05.i do sada je broji već preko 182.000 članova. Na dnevnom nivou, trenutno, poslednji podatak jeste da se prikupi između 7 i 10.000 evra, zaista velika suma i velika cifra a pomogli smo do sada lečenje preko 20 korisnika Fondacije „Budi human“.

REPORTER: Ukoliko vam se ideja dopada, postanite i vi deo te grupe dobrih ljudi. A čovek koji godinama pomaže … je i posrednik između onih kojima je pomoć potrebna i koji je daju Mile Jurković kaže da se nikada nije pitalo za veru ili naciju, već kako brže da se pomogne. Ipak, nekad se i sam plemenitošću iznenadi.

MILE JURKOVIĆ (stolar): Ja se divim ljudima koji imaju 200 dinara u novčaniku i tih 200 dinara ili 100 dinara izvade i daju za nešto humanitarno. Da li će uplatiti za malu Sofuju, Anu, Minju, za Olivera, za svu tu decu koja traže pomoć. Znači bukvalno odvoji sve od sebe da bi dao nekom. Ali verujte, to će mu se vratiti.

REPORTER: A znate li za malu Mateu Balani. Umesto rođendanskih poklona, sredstva se doniraju u humanitarne svrhe.

MATEA BALANI: Zabavno je i sa poklonima i bez njih, zabavno je. Bilo je mnogo ljudi, drugari budu srećni, srećni su što učestvuju, što su deo toga. Neki su čak i napravili slične rođendane.

REPORTER: A drugari iz limanskog dvorišta odlučili su da umesto da se igraju, prikupljaju novac za bolesne.

ANĐELIJA POPOVIĆ: Počeli smo organizaciju sa željom da pomognemo svoj bolesnoj deci.

ANJA RADOVANOVIĆ: Iako smo mali, trudili smo se da sve sami uspemo iako nije bilo lako, održavala nas je želja da svi budu srećni i zadovoljni.

TAMARA KOLARSKI: Veoma nas je oduševila humanitarnost naših roditelja i komšija.

MIA RELJIĆ: Kada nam je jedan čovek dao 3.000 dinara bili smo presrećni.

LAZAR VASIĆ: Sve te pare koje smo skupljali tokom dana smo uplaćivali na kraju dana za bolesnu decu.

MARKO RADOVANOVIĆ: Na kraju svega toga smo skupili do 100.000 dinara.

REPORTER: Ovo je samo deo malih – velikih ljudi koji su spremni da ulože napor, poklone svoje dragocenosti, sviraju, trče, šišaju, zapravo urade sve što mogu da pomognu drugome. Posebno je lepo što taj osećaj imaju i deca. A mališani ipak imaju i neke nedoumice.

MIA RELJIĆ: Zašto neko stavlja cenu na nečiji život? To mi nije jasno stvarno.

REPORTER: Umesto odgovora Mia je dobila zagrljaj. A za sve one kojima je pomoć potrebna, možda mala uteha, da uvek ima neko ko misli na njih i učiniće sve da im pomogne.

Mesec pristupačnosti realizuje se u sklopu kampanje Srbija bez barijera koju realizuje Srpski filantropski forum sa Koalicijom za dobročinstvo koju čine Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag fondacija, SMART kolektiv,

Privredna komora Srbije, Forum za odgovorno poslovanje i Katalist Balkans. Kampanja se ralizuje u okviru Projekta za stvaranje povoljnije okvira za davanje koji finansira Američka Agencija za međunarodni razvoj USAID.