Uticaj mobilnog telefona na nastanak saobraćajne nezgode

Piše: Igor Velić, master inž. saobraćaja (Osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com)

Uporedo sa tim pojavio se i veliki broj studija i istraživanja koje su ukazale na negativne posledice upotrebe mobilnog telefona tokom vožnje na bezbednost saobraćaja. Naima, istraživanja sugerišu da je 25% od svih saobraćajnih nezgoda povezano sa distrakcijom (poremećaj pažnje), dok se socijalna i ekonomska cena ovih nezgoda procenjuje na  približno 40$ biliona godišnje.

Svakako postoji mnogo razloga zbog kojih vozači tokom vožnje skreću pažnju sa saobraćajne situacije (reklamni panoi pored puta, igranje igrica, paljenje cigarete, menjanje pesme na radiju, šminkanje, razgovor u kolima, korišćenje touch screen uređaja u autu, saobraćajna nezgoda koja se dogodila u suprotnoj traci itd.) ali svakako je najčešće skretanje pažnje na ekran mobilnog telefona.

Upotrebom telefona (razgovor, čitanje i slanje poruka, čitanje vesti, ažuriranje statusa, lajkovanje, traženje telefona po džepovima i torbi itd.) pažnja vozača se preusmerava sa saobraćajne situacije, a vreme potrebno dа vozаč reаguje nа određene situаcije u sаobrаćаju je povećano. Osim što reaguju sporije, vozači koji koriste telefon tokom vožnje ne zapažaju veliki broj detalja i situacija iz okruženja, dok se moždana aktivnost pri vožnji automobila smanjuje za čak 37% pri slušanju glasa koji dopire iz mobilnog telefona, što sve zajedno za posledicu ima nastanak saobraćajne nezgode.

Razgovor mobilnim telefonom, po nekim istraživanjima, odvlači pažnju od upravljanja vozilom od 1 do 2 sekunde a to u praksi znači da pri brzini od 50 km/h za samo dve sekunde pređete čak 28 metara. A najmanje dve sekunde vam je potrebno da vidite na ekranu telefona ko vas zove ili ko vam je poslao poruku. Dakle, 28 metara ćete voziti praktično na slepo i to samo da biste bacili pogled na telefon, a u tih 28 metara može da zakoči auto ispred vas, da stupi pešak na kolovoz, da se promeni boja na semaforu itd. Takođe, ako se krećemo 60km/h, odvlačenjem pažnje od pola sekunde naš automobil pređe 8m, a to je dužina dva pešačka prelaza. U tom slučaju pogled na mobilni telefon može da usmrti pešaka!

Od razgovora mobilnim telefonom tokom vožnje opasnije je ako se telefon koristi za čitanje i slanje SMS poruka, čitanje vesti, lajkovanje, i postavljanjem statusa na društvenim mrežama. Osim zauzetosti jedne ruke, sada više ni pogled vozača nije usmeren na put, pa je mogućnost da dođe do nezgode još veća. Naučnici sa Univerziteta u Barseloni istraživanjem su došli do podatka da je pisanje SMS poruka dok vozite opasnije čak i od vožnje pod dejestvom alkohola, kada je konzumirana doza duplo veća od dozvoljene!

Prema istraživanjima, razgovor telefonom tokom vožnje povećava rizik od nastanka nezgode četiri, a pisanje i čitanje SMS poruka čak osam puta! Neki istraživači u ovoj oblasti porede korišćenje mobilnog telefona sa dejstvom alkohola od najmanje 0,8 mg/ml.

Na narednim slikama je prikazan procenat upotrebe mobilnih telefona u vožnji vozača putničkih automobila na putu u naselju i van naselja (izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)

Rezulati jednog od istraživanja pokazali su da u grupi vozača koji voze pod uticajem alkohola, samo 0.83% nikada ne koristi mobilni telefon. Interesantno je da 45 % vozača koji ne konzumiraju alkohol tokom vožnje pri tome ne koriste ni mobilne telefone. O povezanost vožnje pod uticajem alkohola i korišćenja mobilnih telefona se danas u svetu rade dosta zamiljivih i korisnih istraživanja.

Zanimljiv podatak je da vas slikanje selfiija tokom vožnje ometa na 14 sekundi, a proveravanje društvenih mreža može vas omesti na punih 20 sekundi! Ako se krećemo brzinom od 50km/h, za jednu sekundu prelazimo 14m, ako nam je pažnja tokom vožnje usmerena na proveranje društvenih mreža, u najboljem slučaju ćemo preći 300 metara na slepo.

Važno je napomenuti, da korišćenje telefona, pisanje poruka, igranje igrica, ili držanje slušalica telefona na oba uha opasno je i za pešake prilikom prelaska ulice, bicikliste, motocikliste itd.

Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kaže sledeće:

’’Vozač ne sme da koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno ne koristi, opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje.

Vozač ne sme da koristi audio, odnosno video uređaje na način da ne čuje zvučne signale drugih učesnika u saobraćaju, niti da preduzima druge radnje koje ometaju njegovu pažnju pri upravljanju vozilom.’’

Vozači sa probnom vozačkom dozvolom ne smeju koristiti mobilne uređaje ni uz pomoć hands free tehnologije!

Za nepropisno korišćenje telefona, odnosno drugih uređaja za komunikaciju od strane vozača, Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima propisana je novčana kazna u iznosu od 10.000 dinara.  Kazne su veće, ako je za to vreme bio ugrožen drugi učesnik u saobraćaju ili ako je izazvana saobraćajna nezgoda. Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja, oko 5,7 odsto vozača u Republici Srbiji nepropisno koristi telefon za vreme vožnje.

Prema istraživanjima obavljenim u SAD, 28% svih telefonskih poziva preklapa se sa vremenom vožnje, a 10% od ukupno poslatih poruka se pošalje za vreme vožnje. Takođe, istraživanje je pokazalo da 10,6% od ukupnog vremena vožnje vozači razgovaraju mobilnim telefonom. Kad je u pitanju vreme kada vozač ne gleda u put ispred sebe zbog korišćenja mobilnog telefona podaci su sljedeći: kucanje poruke (23,3 s), pretraživanje imenika (8,2 s) i pozivanje (7,8 s). Takođe, istraživanja sugerišu da mladi vozači uzrasta do 24 godine u najvećem procentu koriste mobilne telefone i elektronske uređaje u odnosu na sve druge uzrasne kategorije.

Kompanija Edgar Snyder and associates je objavila na svom sajtu podatak da telefoni tokom vožnje u SAD uzrokuju 1,6 miliona saobraćajnih nezgoda na godišnjem nivou. Odnosno, svaka 4 nezgoda uzrokovana je pisanjem poruka.

Na kraju da rezimiramo. Koristeći različite tehničke uređaje mnoga istraživanja dolaze do istih zaključaka da upotreba mobilnih telefona tokom vožnje za posledicu ima:  duže vreme reakcije za prepoznavanje i reagovanje na neočekivane događaje, smanjenu sposobnost održavanja pravilnog položaja vozila u saobraćajnoj traci, upravljanje vozila neprilagođenom brzinom, suženo vidno polje (vozači zanemaruju periferni vid i osmatranje retrovizora), izostanak reagovanja na saobraćajnu signalizaciju, držanje kraćeg odstojanja, povećani stres i mentalno opterećenje.

Poražavajuć podatak je da mi nemamo zvaničnu statistiku koliki se broj saobraćajnih nezgoda dogodio u Srbiji gde je uzrok nezgode bio korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje. Razlog tome je što saobraćajna policija prilikom uviđaja saobraćajne nezgode uopšte ne razmatra tu mogućnost, već se svodi na to ako učesnik saobraćajne nezgode sam prizna. U svetu se uveliko radi na analizama i studijama koje razmatraju uticaj mobilnog telefona na bezbednost saobraćaju i u skladu sa tim se donose mere i vrše akcije.

Zapravo, kod nas ima dosta propusta prilikom uviđaju saobraćajnih nezgoda i sve te baze podataka mogu da budu mnogo kvalitetnije i sveobuhvatnije jer na konto toga možemo da definišemo konkretnije i plodotvornije mere koje nam svakako u Srbiji nedostaju.

Primera radi, svi dobro znamo u kakvom nam je stanju putna infrastruktura i da put kao faktor dosta utiče na nastanak saobraćajne nezgode, međutim retko kad će biti odgovornost putara i upravljača puta, jer se to gotovo ne uzima u obzir prilikom uviđaja. Najlakše je napisati neprilagođena brzina uslovima i stanju puta.

Sada bih se na kratko osvrno na gore pomenute slike na kojima je predstavljen procenat upotrebe mobilnih telefona po Policijskim Upravama u Srbiji. Kao što se da primetiti ne možemo biti zadovoljni prikazanim podacima i svakako nam je potrebno uvođenje određenih vrsta mera.

Mi se u Srbiji generalno bavimo samo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto da se bavimo uzrocima i prevencijom. Nema sistemskog pristupa niti kontinuiteta u radu, i sve nam se svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja…). Dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera.

Prema istraživanjima koja se sprovode u zemljama EU u promeni ponašanja leži najveći potencijal uticaja na bezbednost saobraćaja. Ovaj potencijal se procenjuje na 20 odsto do 40 odsto, ali u našim uslovima on je još veći.

Prekoporebno nam je unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja od predškolskih do visokoškolskih ustanova. Pored ustanova obrazovanja u vidu prevencije veliku ulogu imaju i autoškole koje bi svakako trebale da svoju obuku podignu na znatno viši nivo i da buduće vozače obuče za bezbedno učestvovanje u saobraćaju skreću ći im pažnju na sve moguće rizike u saobraćaju i posledice nepoštovanja saobraćajnih propisa.

I mediji su svakako jedan od subjekata koji značajno može doprineti unapređenju bezbednosti saobraćaja. Poslednja istraživanja pokazuju da je digitalni marketing nadmašio po dostupnosti ostale vrste marketinga, tako da se „digitalnim pristupom“ i u oblasti društvenog marketinga u koji se svrstavaju i aktivnosti vezane za unapređenje bezbednosti saobraćaja, mogu postići vrhunski rezultati.

Takođe bi trebalo medijski promovisati savremeni koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja. Umesto samo pravne odgovornosti, neophodno je pričati o stručnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti! Umesto samo priče o odgovornosti učesnika nezgode, trebalo bi više pričati o odgovornosti kreatora sistema!

Ne vidim u čemu je problem da se na televizijama za nacionalnom frekvencijom puštaju edukativni video materijali prikazani u ovom tekstu jer je i to jedan on načina kako treba preventivno delovati. Samo pitanje je koliko vlasnike i urednike tih medijskih kuća ovako nešto zanima.

Svi smo mi učesnici u saobraćaju, i trebamo se ponašati na takav način da  ne ugrožavamo vlastitu bezbednost i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju. Svako od nas može biti pešak kojeg vozač ne vidi jer čita vesti preko telefona. Svako od nas može biti biciklista koji strada jer vozač koji lajkuje neki status kasni u reagovanju na saobraćajnu situaciju. A sasvim sam siguran da niko od nas ne bi pristao da izgubi život ili da ostane invalid jer je neki vozač odlučio da koristi telefon tokom vožnje.

Još jednom apelujem na vozače da tokom vožnje ne koriste mobilni telefon ili da to čine na bezbedan, propisan i zakonom dozvoljen način, upotrebom “hands free” opreme. Svakim drugim postupkom i neodgovornim ponašanjem ugrožavamo svoj život, kao i živote ostalih učesnika u saobraćaju.

Literatura

1. Priručnik za linceciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2012. godine.
2. Sinanović, T. Sinanović, Distrakcija u saobraćaju, Međunarodna konferencija “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici”Republika Srpske, Banja Luka, oktobar 2017. godine
3. Radović, D. Radović, Istraživanje korišćenja mobilnih telefona u vožnji i stavova vozača-Studija primjera Doboj