Operacija „Lastavica“: Kako je srpski kriminalac osvojio Peru

Pišu: Pavla Holcova (Investigace.cz) i Stevan Dojčinović

Svet je postao malo manji 17. jula 2016. godine.

Te večeri, mediji u Peruu i Srbiji, zemljama na različitim krajevima sveta, imali su istu udarnu priču — svetski trgovac drogom, koji je godinama bežao od pravde i koristio gotovo 40 identiteta, bio je konačno uhvaćen.

Srpski državljanin Zoran Jakšić, jedan od ključnih članova međunarodne kriminalne „grupe Amerika“, pokušavao je tokom hapšenja da sakrije lice od televizijskih i policijskih kamera. Četiri policajca, svaki za po glavu niži od njega, držala su ga da ne pobegne.

Jakšićevo hapšenje bilo je veliko finale jednogodišnje policijske operacije za koju nije moglo ni da se pretpostavi da će biti ovoliko uspešna. Policajci u Peruu nisu očekivali da će istraga lokalnih kriminalnih grupa iza rešetaka poslati drugog čoveka jedne od najmoćnijih organizacija za međunarodni šverc droge u Evropu.

„Većina evropskih kriminalnih organizacija hoće kokain iz Perua zbog visokog kvaliteta”, kaže  Alehandro Oviedo Ečevaria, šef policijske organizacije Dirandro koja je uhapsila Jakšića, sa kojim su novinari KRIK-a i OCCRP-ja razgovarali u njegovoj kancelariji u Limi.

Peruanski kokain je veoma jeftin i pravi astronomsku zaradu kada se proda u Evropi. Jakšić je, tako, kilogram kokaina kupovao za 1.650 dolara (manje od 1.500 evra), a u Evropi ga prodavao za čak 35 hiljada evra.

Novinari KRIK-a, međunarodne novinarske organizacije OCCRP i češkog portala Investigace pregledali su hiljade stranica sudskih dokumenata, intervjuisali tužioce, policajce, obaveštajce, razgovarali sa ljudima iz kriminalnog miljea, pa i sa samim Jakšićem u zatvoru u Peruu. Na osnovu prikupljenih informacija, novinari su uspeli da rekonstruišu Jakšićevu ulogu u „grupi Amerika”, njegove veze sa peruanskim narko-organizacijama, kao i policijsku akciju u kojoj je uhapšen i objavljuju do sada nepoznate detalje.

Lov na lastavice

Početkom 2016. godine, peruanska policija se uveliko bavila otkrivanjem „Golondrinasa“ („Lastavica“), lokalnih trgovaca drogom koji su naziv dobili jer su koristili male avione za prevoz kokaina do Brazila, odakle se dalje švercovao brodovima. Policija je smatrala da je u pitanju regionalna operacija koju je vodilo nekoliko lokalnih porodica i nije ni slutila da će naleteti na Zorana Jakšića.

„Nismo imali pojma da je umešan tako veliki igrač“, rekao je novinarima KRIK-a/OCCRP-ja peruanski policajac koji je radio na ovom slučaju. „U Peruu nema igrača poput njega. On je Liga šampiona.“

Prisustvo Jakšića, jednog od ključnih ljudi „grupe Amerika“, u toj državi promenilo je način na koji u njoj funkcioniše trgovina drogom. Pre njegovog dolaska peruansko tržište kokaina držale su male porodice, a ne međunarodne grupe ili karteli.

„Peruanski kriminalci samo proizvode kokain, što znači da oni najmanje zarađuju u celom lancu“, rekao je istražitelj koji je iz bezbednosnih razloga želeo da ostane anoniman.

„Peruanci nikada nisu uspostavili međunarodne veze i kontakte. Zato su im potrebni ljudi poput Jakšića, koji omogućavaju da se peruanski kokain prodaje u svetu.“

Visoki čovek u Limi

Istraga „Golondrinasa“ bila je usmerena na tri porodice: Rohas Vilkatoma, Medina Gavilan i Soto Kordova.

Ove porodice kupovale su kokain od uzgajivača koke, pakovali ga u kese i odvozili u peruansku prestonicu Limu gde su drogu prodavali švercerima na veliko koji su je izvozili iz zemlje.Tokom 2016. poslovima ovih porodica upravljao je Horhe Hota Medina Gavilan i to je činio iz Lurigančo zatvora u Limi, gde je robijao zbog droge. Iako je bio u zatvoru, Hota je i dalje vodio poslove — telefonom i uz pomoć brata Fernanda.

Hota, međutim, nije znao da ga policija prisluškuje, pa nije uvek bio oprezan. Tokom jednog razgovora policajci su čuli kako govori Fernandu: „Stranac hoće da kupi. Prepoznaćeš ga po visini. Veoma je visok.“

Ovaj opis biće dovoljan policiji da stranca bez problema prepozna uprkos gužvi u „Starbaksu“ u februaru 2016.  Viši od dva metra, ćelav i bele puti, Jakšić je štrčao među Peruancima.

Jakšića je sa ove tri familije upoznao Soto Kordova, peruanski trgovac drogom kojeg je sreo pre više od decenije, dok je služio petogodišnju zatvorsku kaznu, na koju je osuđen pošto je u Peruu 1998. uhapšen zbog trgovine drogom.

Zbog izgleda kojim se izdvajao od većine stanovnika Perua, ali i zbog jednostavne dnevne rutine, policiji je bilo lako da ga prati: iz sobe u hotelu „Kaminos del Inka“ u Limi, uglavnom je išao u teretanu, zatim u restoran, pa nazad u hotel.

Prisluškivanje njegovih telefonskih razgovora, međutim, išlo je znatno teže.

Jaksić je koristio telefonske govornice i zaštićeni, enkriptovani sistem na mobilnom telefonu, tako da policija nije mogla da presretne njegove pozive.

Štaviše, policajci u početku nisu ni znali ko je zapravo „visoki čovek“, naročito jer je Jaksić koristio čak preko 40 različitih identiteta, najčešće lažne pasoše Srbije i Bosne i Hercegovine.

Ipak, policajci su iz prisluškivanih razgovora peruanskih kriminalaca saznali da je Jakšić hteo da kupi tri tone kokaina.

Tek nakon što im je izvor iz podzemlja rekao da je „visoki čovek“ ranije bio u peruanskom zatvoru, policija je bila u mogućnosti da otkrije njegov pravi identitet.

„Nije bilo toliko teško raspitati se po zatvorima o dva metra visokom, mišićavom, ćelavom čoveku, bele puti“, rekao je policajac novinarima OCCRP-ja/KRIK-a. „Ljudi su ga se setili.“

Otkrili su da se zove Zoran Jakšić. Potom su od Interpola saznali i da ga potražuju Argentina, Nemačka i Grčka.

Od kolega iz drugih zemalja saznali su i da je povezan sa vođom „grupe Amerika“ Miletom Miljanićem, poznatim švercerom droge koji živi u Njujorku. Miljanić je u Limu poslao svog sina, Petra Miljanića, i saradnika, Nikolu Stevanovića, da od Jakšića „nauče zanat“. Policija je „učenicima“ dala nadimke: Petra Miljanića su nazvali „Mutavi“ jer je retko govorio, a Stevanovića „Bokser“.

Do njihovog dolaska u junu 2016. Jaksić je već najmanje sedam meseci kupovao kokain u Peruu, utvrdila je tamošnja policija. Do luke Antverpen u Belgiji poslao je jednu tonu.

Stezanje obruča

Istraga „Golondrinasa“, sa serijom zaplena droge i hapšenja, trebalo je da se završi u aprilu 2016. Vlasti u Peruu pozvale su predstavnike obaveštajnih službi i međunarodnih organizacija za suzbijanje šverca droge da se okupe u Limi zbog hapšenja Jakšića.

Plan je, međutim, propao. Jakšić je nestao u trenutku kada je trebalo da ga uhapse.

Tek kasnije su shvatili da su mogli da preduprede njegovo bekstvo.

Naime, samo nekoliko dana ranije policija je presrela i snimila razgovor koji je Jakšić vodio na srpskom jeziku. U nedostatku prevodioca za srpski jezik u Peruu, snimak su poslali u Sjedinjene Američke Države.

Prevodu je trebalo dosta vremena da iz Amerike stigne u Peru, a kada je konačno došao otkrio je da je Petar Miljanić znao da im je policija na tragu i da je rekao Jakšiću da moraju da nestanu. Policajci su imali samo jedan trag: iz prisluškivanih razgovora saznali su da je „otišao na sever“.

Uprkos tome, nisu odustali.

Nakon nekog vremena uspeli su da lociraju Nikolu Stevanovića Boksera u hotelu u Limi i otkrili da se spremao da odleti „na sever“ — u Tumbes, mali grad blizu granice sa Ekvadorom.

Pratili su ga nadajući se da će ih odvesti do Jakšića. Zbog toga su lokalnoj policiji rekli da zadrži svakog visokog, ćelavog muškarca bele puti kojeg vidi.

Po sletanju u Tumbes, Stevanović je ušao u taksi i vozaču rekao da ga odveze u Ekvador. Policija je čekala na granici, ali se taksi, kome dotle obično treba oko 30 minuta, nije pojavio ni nakon tri sata.

Stevanoviću se izgubio svaki trag, ali je Jakšiću sreća okrenula leđa.

Iste večeri, čovek koji je odgovorao njegovom opisu priveden je dok je pokušao da iz Perua uđe u Ekvador sa lažnim pasošem. Njegovi otisci prstiju odgovarali su Jakšićevim.

„Visoki čovek“ vraćen je u Limu da bi se suočio sa optužbama za šverc droge. Poslat je u zatvor Miguel Kastro Kastro i kasnije osuđen na 25 godina zatvora.

U ovom zatvoru, novinarka OCCRP-ja uspela je da ga poseti i da sa njim uradi jedan od retkih intervjua.

Seneka i francuski parfemi

U avgustu 2016. godine novinari KRIK-a i OCCRP-ja bili su ispred zatvora na periferiji Lime.

Bila je sreda i rečeno im je da je to dan kada zatvorenike mogu da posećuju samo žene. Taj dan, poznat je kao „dan za seks” i tada je suprugama, devojkama, ljubavnicama i prostitutkama dozvoljeno da ih posete u ćelijama.

Novinarka, obučena u šorts i majicu, morala je da promeni „autfit” kako bi je stražari pustili unutra — za nekoliko dolara kupila je japanke, majicu i kratku suknju i ušla u zatvor kako bi popričala sa jednim od vođa ozloglašene „grupe Amerika“.

Čuvari na ulazu tražili su joj mito („propina”), koji novinarka nije želela da plati. Kada su čuli koga posećuje, pustili su je da uđe.

U zatvorskoj zgradi više nije videla čuvare. Jedan zatvorenik odveo je do Jakšića.

On, međutim, nije bio raspoložen za razgovor.

„Mrzim novinare. Ne dajem intervjue”, rekao je najpre, ali je ipak prihvatio njen predlog da, budući da je već uspela da dođe do njega, kratko popričaju i pustio je u svoju ćeliju.

Bio je sam u ćeliji, a njena unutrašnjost podsećala je na diskoteke iz ‘90-ih godina prošlog veka — dominirale su crne pločice, beli kožni jastuci i dezeni tigrovih šara.

Jakšiću je novac omogućio da ima svepogodnosti kakve je moguće imati u ovakvoj instituciji — ćeliju sa toaletom, najmanje dva mobilna telefona, televizor, knjige…

„Ovde sve može da se kupi. Imam televiziju. Donose mi svu hranu koju želim. Boca viskija košta sto dolara plus mito. A evo i mog francuskog parfema“, rekao je.

Jakšić je u zatvoru imao i knjige koje su otkrile njegovu sklonost ka filozofiji. Da ga interesuje ova nauka moglo se videti i 2006. godine kada je prilikom hapšenja u Barseloni policija kod njega pronašla beleške koje se odnose na dela Ničea i Kanta. U zatvoru u Peruu, između ostalog, čitao je Seneku.

„Volim da čitam Seneku. Izvlačio sam odlomke iz knjige kad sam poslednji put bio u zatvoru. Izgubio sam jednu stranicu, pa je sada ponovo čitam“, objasnio je.

Jakšić je sa novinarkom pričao o različitim temama — filozofiji, istoriji, drugim zatvorenicima, korupciji koja vlada u zatvoru. O „grupi Amerika“ i sebi nije želeo da govori. Ipak, objasnio je da je za međunarodni šverc droge ključno imati dobre kontakte širom sveta i to je uporedio sa novinarskim poslom.

„Radimo slično kao vi. Kad mi trebaju informacije o narko-tržištu u Izraelu, zovem Tibu i pitam: ’Hej, Tibo, ko u Izraelu prodaje drogu na veliko?’“, rekao je. „Znate, samo da dobijete uvid u posao.“

Kada je novinarka odlazila, Jakšić je viknuo: „Hej, policajac kome si odbila da platiš mito, sad traži od mene da platim.“

Tri godine nakon ovog razgovora, u februaru 2019. zvaničnici su saopštili da je Jakšić planirao bekstvo iz zatvora Miguel Kastro Kastro u Limi.

„Imao je nameru da pobegne kroz zatvorsku ambulantu. Kako bismo sprečili njegov plan, odobrili smo premeštaj“, kazao je Ruben Ramon Ramos, direktor Nacionalnog zatvorskog instituta u Peruu.

On je rekao da je Jakšić sada u „Piedras Gordasu“, zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem koji se nalazi severno od Lime. Među istaknutim stanovnicima ovog prenatrpanog zatvora je i bivši regionalni guverner osuđen za korupciju, kao i advokati umešani u brazilski korupcionaški slučaj Odebreht.

Ako odsluži dvadesetpetogodišnju kaznu, Jakšić bi trebalo da bude izručen Grčkoj, koja ga traži zbog šverca droge.

Tekst je prenet sa portala KRIK.