Trojanski konj u mobilnom telefonu

Piše: Milan Mišić

Otkako je Baraka Obamu u Beloj kući početkom 2017. zamenio Donald Tramp, američko-kineski odnosi su od delikatnog partnerstva i strpljive diplomatije evoluirali u eskalirajuće rivalstvo i sve oštriju konfrontaciju. To je najočiglednije u geopolitici i trgovini, da bi ovog leta u ovom još pomaljajućem hladnom ratu u središte pažnje dospeo i treći front – informatičke tehnologije.

Glavni predmet sporenja u ovoj oblasti najpre je bila kineska korporacija Huavej (Huawei), najveći svetski proizvođač opreme za 5G, kontroverznu novu generaciju mobilnih komunikacija koja najavljuje istinski prelazak ove civilizacije u digitalne sfere. Tramp je Huavej, čiji je godišnji promet oko 120 milijardi dolara, a na svim kontinentima zapošljava blizu 200.000 ljudi, optužio da tesno sarađuje sa kineskom državom i da je ugrađivanje njegove opreme u informatičku infrastrukturu na tlu SAD bezbednosni rizik jer je projektovana tako da omogućava nadzor i direktno špijuniranje.

Stavljajući Huavej na crnu listu, Vašington pritiska svoje saveznike da učine isto. Tome je najupornije i najduže odolevala Velika Britanija, da bi ovog leta i ona popustila, raskidajući s kineskim partnerom sporazume o zajedničkoj izgradnji svoje 5G mreže.

Huavej je i proizvođač visoke klase mobilnih telefona, a na lošem glasu je i zbog saradnje sa kineskom državom u oblasti naprednih sistema video-nadzora opremljenih softverom za prepoznavanje lica, što može da bude i sredstvo za politički nadzor građana.

DIGITALNI UROĐENICI

Ono što je, međutim, iznenađenje u tekućoj Trampovoj ofanzivi protiv korišćenja kineskih tehnologija jeste izbor novog “crnog đavola”: to je Tiktok, kineska društvena mreža koju uglavnom koriste tinejdžeri za svoje, da tako kažemo, vragolije. Tiktok je, ukratko, platforma na koju se postavljaju kratki (do 15 sekundi) video-selfiji, po pravilu uz neku muzičku podlogu. Glavni korisnici su pripadnici “generacije Z”, oni rođeni između 1995. i 2015. – dakle oni koji su odrastali sa usponom informatičkih tehnologija i zbog toga se opisuju i kao “digitalni urođenici”.

Čak i kratka poseta sajtu Tiktok.com pruža jasnu predstavu o čemu je reč: to je praktično beskrajna kolekcija video-zapisa mladog sveta koji isečcima iz sopstvenog života, glamurizovanog ili ogoljenog, nastoji da privuče pažnju srodnih duša. Aplikacija omogućava da se postavi i muzička podloga (uključujući i preuzimanja već objavljenih melodija i ritmova). Ono što se tamo može videti ponekad je zaista duhovito, ali često i banalno i neukusno, ali je nesumnjivo adiktivno: prosečan korisnik na ovoj mreži provodi 52 minuta dnevno. Tiktok je zato u suštini video-enciklopedija preokupacija, sklonosti i ukusa generacije kojoj je virtuelni život nešto sasvim prirodno i podrazumevajuće, pa se može govoriti i o posebnoj potkulturi.

Lansiran u septembru 2016, Tiktok je veliku popularnost stekao mnogo brže od drugih društvenih mreža. Dosad je instaliran oko dve milijarde puta, ali je broj aktivnih korisnika znatno manji: oko 800 miliona, od čega u Kini (gde postoji posebna verzija aplikacije) oko 150 miliona. Ono što je, međutim, ključno za razumevanje sadašnjeg zapleta jeste da je Tiktok prva društvena mreža iz Kine koja je postala istinski globalna i koju su kao svoju prihvatili i Amerikanci.

Tiktok je uspeo jer je popunio prazninu u ekosistemu društvenih mreža koje su se u interakciji sa svojim korisnicima profilisale tako da je Tviter postao političko bojište, Instagram platforma za merenje lične popularnosti, Fejsbuk oglasna tabla za samopromovisanje, dok je Tiktok čisto izmotavanje i zabava. To je razlog njegove globalne prihvatljivosti i svakako objašnjenje zašto ga je “skinulo” i oko 180 miliona Amerikanaca.

Gledano, međutim, iz drugog ugla, Tiktok je, kako to konstatuje liberalni Atlantik, postao “simbol novog izazova koji predstavlja rastuća, tehnološki osposobljena Kina ne samo slobodnom društvu nego i američkoj dominaciji u sektoru tehnologije”. Prema ovoj analizi, Internetom gospodare američke korporacije kao što su Fejsbuk, Gugl i Amazon, a Tiktok je prvi strani – a uz to još i kineski – uljez u ovo društvo.

PARANOJA ILI POLITIKA

Tramp je početkom avgusta posebnom uredbom najavio zabranu Tiktoka, ostavivši rok do 15. septembra da se eventualno postigne dogovor o promeni vlasništva, odnosno prelaska tinejdžerske platforme u američke ruke. Na kojim je argumentima međutim zasnovana optužba da je nešto što je na prvi pogled bezazleno zapravo “pekinška aparatura za nadzor”, odnosno “trojanski konj u mobilnim telefonima”, kako to smatra republikanski senator Džoš Hovli? Koliko ima istine u Trampovom tvitu da je “širenje mobilnih aplikacija razvijenih i u vlasništvu Narodne Republike Kine pretnja nacionalnoj bezbednosti, spoljnoj politici i ekonomiji Sjedinjenih Država”?

Polazište je svakako u činjenici da Tiktok prikuplja podatke svojih korisnika, što mu omogućava da ih “profiliše”: da o svakom sačini dosije interesovanja, sklonosti, pa i političkih uverenja. To je tačno, ali Tiktok to ne čini ni više ni manje od ostalih društvenih mreža, koje su američke.

Drugi element američke paranoje jeste da, zato što je proizvod kineske kompanije ByteDance, čiji je osnivač kineski preduzetnik Jiming Žang (38) – Tiktok nema načina da se odupre pritiscima svoje države da po potrebi “bude kooperativan”. Žang se, međutim, zaklinje da do takve situacije neće doći, a kao argument navodi da su serveri koji Tiktok opslužuju izvan Kine, u Singapuru i u SAD, te da zbog toga predaja podataka o američkim građanima kineskim službama ne dolazi u obzir.

To bi moglo da “drži vodu”, pošto su kineski hakeri tokom provale u servere američke države tokom 2015, konkretno Kancelarije za upravljanje ljudskim resursima, došle u posed kompletnih dosijea o oko 21 milion zaposlenih u federalnoj administraciji i njenih saradnika i dobavljača, pa bi u tom kontekstu podaci o korisnicima Tiktoka bili od manje važnosti.

Drugi aspekt su potencijali kineske društvene mreže da utiče na svoje korisnike. Kao i američke kompanije koje profilišu svakog ko ih posećuje, i Tiktok koristi specijalne algoritme za odabir sadržaja koji se nude prilikom korišćenja platforme, što, kako je pokazalo iskustvo sa Fejsbukom tokom predsedničkih izbora 2016, može da bude politički zloupotrebljeno. Najzad, ključni argument je da, pošto se “ne može verovati Kini”, to isto važi i za Tiktok.

Moguće je da je sve u stvari rezultat Trampove želje da se u finišu kampanje pred biračima pokaže kao čvršći prema Kini od Bajdena

Trampov pohod na kinesku društvenu mrežu ima, međutim, i šire elemente od bezbednosnih i političkih – to su oni koji se tiču same prirode interneta (inače američkog izuma), uloge države u regulisanju njegovih sadržaja i, u krajnjem ishodu, suštinskog pitanja sa aspekta ustavnog ustrojstva SAD: pitanja slobode govora. Ne demantuje li Trampova Amerika, sumnjičeći kinesku društvenu mrežu, samu sebe, odnosno ne čini li isto ono što zamera Kini – da država ne bi smela da se meša u ono što bi trebalo da bude slobodan izbor svakog pojedinca – da sam određuje šta i gde na internetu čini i koje tehnologije za to koristi.

Mogući ishod ovog slučaja i drugih trendova rastućeg “digitalnog suverenizma” je, kako to u svojoj kolumni za Njujork tajms uočava Žozefina Volf, američka profesorka sajber bezbednosti, da SAD insistiranjem da su bezbedne jedino mreže i podaci koji su na sopstvenoj teritoriji u suštini više ne veruje u globalni Internet. Prema dr Volf, to je “teška greška za zemlju čija tehnološka industrija veoma zavisi od kompanija koje operišu globalno”. Mogući ishod je “balkanizacija interneta”, koji je to što jeste pre svega zato što ne poznaje državne granice.

Ključni argument je da, pošto se “ne može verovati Kini”, to isto važi i za Tiktok

MAJKROSOFT KAO SPASILAC

Zaplet je, dakle, komplikovan, ali i jednostavan: moguće je, naime, da je sve u stvari rezultat Trampove želje da se u finišu kampanje, 80 dana uoči izbora, pred biračima pokaže kao čvršći prema Kini od izazivača Džo Bajdena. To mu je u okolnostima i dalje neobuzdane pandemije i urušene ekonomije praktično jedini preostali adut.

U ovom sporu zanimljivu ulogu je dobio Majkrosoft, korporacija čiji je osnivač Bil Gejts, jedan od danas najbogatijih ljudi sveta (i trenutno najveći filantrop), koja je, uprkos tome što se ne bavi društvenim mrežama – glavni biznis joj je korporativna produktivnost – pojavila kao glavni kandidat da (do 15. septembra) kupi biznis Tiktoka u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu. To su četiri od pet zemalja koje su članice obaveštajne alijanse “Pet očiju”, koja je partner obaveštajnom establišmentu SAD – peta članica je Velika Britanija.

Zainteresovanost Majkrosofta, koji nije bio pozvan na nedavno saslušanje potencijalnih informatičkih monopolista u Kongresu – čelnika Gugla, Amazona, Fejsbuka i Epla – ima poslovnu logiku: preuzimanje Tiktoka uvelo bi ga u ligu velikih igrača društvenih mreža. Nije, međutim, jasno kako bi, ako pregovori uspeju, “američki” Tiktok funkcionisao bez dela kineske infrastrukture na kojoj aplikacija sada počiva. Sem toga, nedoumice su i da li bi Tiktok uspeo da sačuva svoju popularnost koja je sada zasnovana upravo na raznovrsnosti korisnika, među kojima je veći deo u Aziji.

Internetom gospodare američke korporacije kao što su Fejsbuk, Gugl i Amazon, a Tiktok je prvi strani – a uz to još i kineski – uljez u ovo društvo

U pozadini je i glavno pitanje – kako će tinejdžeri reagovati na pokušaj da budu uvučeni u politiku koja ih se mnogo ne tiče, bar ne na način na koji bi političari to želeli.

U ovom momentu na serverima je inače 161.000 video-zapisa na kojima se na razne šašave načine imitira Donald Tramp.

WeChat

Na Trampovom nišanu je, sa zabranom transakcija takođe do 15. septembra, i kineska aplikacija za komuniciranje (slična poznatom nam Viberu) WeChat, vlasništvo kompanije Tencent, koja je inače veliki investitor u američke kompanije koje su na tržištu video-igara. Veoma je popularan u kineskoj dijaspori za razgovore, transfere novca, plaćanja i slično, što u dobroj meri koriste i američke kompanije koje posluju na kineskom tržištu. WeChat je međutim osumnjičen da je alat kojim kineska policija prati disidente, a na Trampovom radaru je zbog strahovanja da bi mogao da bude i kanal za širenje dezinformacija u Americi, gde je četiri miliona Kineza sa američkim državljanstvom i nekoliko stotina hiljada onih sa privremenim boravkom zbog studija i sličnih razloga.

Tekst je prenet iz magazina Novi magazin.