Zašto dobri nisu poželjni?

Piše: Veran Matić

Srpski filantropski forum čine predstavnici fondacija, nevladinih organizacija i kompanija. Različitost misija i zajednički imenitelj, čvorište.

Nevladin sektor se mistifikuje. Od njega se fabrikuje propagandni obrazac iz devedesetih. Fondacije postaju meta za dominantne političke opcije. Kompanije često pristaju na pritiske državnih institucija iz različitih razloga.

Članstvo Srpskog filantropskog foruma čine samosvojne autentične fondacije, udruženja, kompanije koje su ostvarile autonomiju odlučivanja, sopstvenog razvoja kroz društveno odgovorno poslovanje, banke, mala i srednja preduzeća koja su se dokazala kao društveno odgovorni – suštinski, a ne marketinški. Sve je potvrđeno lokalnim i globalnim verifikacijama, domaćim vodećim nagradama za filantropiju, međunarodnim standardima društveno odgovornog poslovanja…

Kada sam početkom godine prihvatio da budem izvršni direktor SFF-a, bilo je više pitanja zašto bih to radio, umesto da  budem ambasador, ministar, biznismen…

Meni je to bila samo ekstenzija onoga što radim decenijama, godinama, još jedan pomak u pravom smeru, u kojem dobročinstvo, filantropija, predstavljaju temelje filozofije življenja.

Novi izazovi samo ubrzavaju naše strateške odluke.

Posle šest meseci, vidimo rezultate angažmana i Srpskog filantropskog foruma i drugih partnera u Koaliciji za dobročinstvo.

Broj članica Srpskog filantropskog foruma porastao je za 50 odsto. To nisu samo brojevi, već je to kapacitet koji predstavlja novi kvalitet, novu humanost, društvenu odgovornost, novi prostor za pozitivnu intervenciju.

Bilo je govora o konkurenciji. Konkurentnost kao prostor napretka, u ovom slučaju, vraća se u drugi nivo, konkurentnost predstavlja prepreku. Solidarnost, zajedništvo, tolerancija, udruživanje, prestavljaju vrednosti pred kojima surova konkurentnost mora da se povuče, da se promene vrednosni mehanizmi, filozofija življenja.

Možda izgleda malo uopšteno, ali Srpski  filantropski forum, Fond B92, Koalicija za dobročinstvo, brojne kompanije, reagovali su fantastično u vrlo izazovnim, nepoznatim okolnostima. I ponovo, po drugi put. I spremni smo za nastavak, treći pik, drugu fazu, trajno stanje…

Izabrali smo odlične kandidate za Upravni odbor, omogućili nominaciju za još jedno mesto u Upravnom odboru za deset dana, da bismo imali više kandidata, a ne samo jednog, iako je taj odličan.

Imamo otvorenu želju da se učestvuje u svim aspektima rada, aktivizmu, promišljanju, kratkoročnom, dugoročnom…

O svemu imam potrebu da pišem jer je toliko suprotno svemu što se oko nas zbiva, autoritarizmu, monopolizovanju, potpunom osvajanju prostora, korišćenju svake situacije da se dobije maksimum u predviljivosti i upravljanju… Dobri, humani, razumni, društveno odgovorni, pokazuju se u pravom svetlu. Oni koji su dobili sva priznanja za dobročinstvo u, reklo bi se, običnom procesu, pokazuju razumevanje odgovornosti kao da je reč o najvećim odlukama, najvećim sumama. Hoću da kažem koliko je važno da postoji odgovornost u donošenju odluka, u participaciji na svim nivoima, u jednakosti i kada je reč o najvećim organizacijama i o malim udruženjima. Međusobno poštovanje vezano za rezultate svakoga ko je učesnik procesa, ravnopravnost osnivača i novih članova, poštovanje novih aktivista, novih organizacija, zdravi su temelji organizacija koje okupljaju tako raznoliko članstvo.

Postoji sveprisutna glad za novim aktivizmom, novim organizacionim modelima, od kompanija do nevladinih organizacija, od medija do aktera na društvenim mrežama.

Ponosni smo na iznad prosečne donacije iz kompanija, banaka članica, na snažnu participaciju organizacija civilnog društva u neregularnim uslovima.

I na veliku želju da se bude deo inspirativnog inovativnog procesa, za novu humanost i solidarnost, nove parametre međudržavne saradnje, nove izazove korporativnog razvoja, društvene odgovornosti vs ogoljeni profit za vlasnike.

Novo poverenje, vera, veliki cilj. Stari modeli, nemoguća misija. Nove organizacije, novi likovi, motivacija bez koristi…

Danas sam u dvosatnom, reklo bi se, uobičajenom sastanku, na skupštini članica SFF-a shvatio koliko je važno proizvoditi rezultate koji prave pomake, koliko su svi spremni da učestvuju u promenama, stvaranju novih i dodatnih vrednosti, koliko je sve jednostavno, koliko je sve moguće.

A izgleda toliko beznadežno. Danas smo se svi bavili svojim poslom, opštedruštvenim vrednostima, vidljivim doprinosima, očiglednim primerima koji stoje iza svakog člana-članice, delegata… onih koji odlučuju. Tolerancijom. Razumevanjem.

Krizne situacije moraju da podrazumevaju stvaranje prostora za učenje, međusobne relacije, informisanje… učenje za nove vrednosti, nova znanja. A ne za nove autoritarnosti, sužavanje prostora sloboda i odlučivanja.

Ne želim poređenja sa državom, vladom, političkim establišmentom… ali bih hteo da posvedočim da u ovom zemlji postoje potencijali koji mogu da odgovore na svaki svetski izazov, na svaku nevolju, na svaku nesreću, ali i na svaki izazov kada je reč o pameti, obrazovanosti, sportskim rezultatima…

Sve to postoji i može da se aktivira, i mora, i ako ne postoje na prvi pogled prostori, uslovi, izazovi … i to je ono što vidim u svim dosadašnjim angažmanima, akcijama, politikama članica Srpskog filantropskog foruma, samosvojno, autentično, iz lične, porodične potrebe…

Delez, MK Grupa, Eurobanka, Erste banka, Hemofarm fondacija, Divac fondacija, Katalist Balkans, Smart kolektiv, A11, Trag fondacija, Unikredit banka, Delta fondacija, Fondacija Petnica, Elixir fondacija,  Humano srce Šapca, Telekom, Nordeus, SOS dečje selo, OTP banka, Građanske inicijative, …

Organizacije koje same po sebi predstavljaju veliku vrednost u filantropskim akcijama, ali svi zajedno udruženi u Srpskom filantropskom forumu, predstavljaju snagu koja je neuporedivo veća i efikasnija od prostog zbira.

Novi izazovi umnožavaju potrebu da  se stvaraju nove vrednosti zajedništva.

Koliko god dosadno izgledalo ovo lamentiranje, predstavlja vrednost koja nas tera na nove akcije, aktivnosti:

• Lokalne – nacionalne koalicije, krizne štabove za brze humanitarno socijalne akcije,
• Korporativne koordinacije sa civilnim sektorom-vladinim sektorom-potrebama ranjivih grupa-mogućnostima reagovanja… Koordinaciju Vlade i civilnog sektora
• Transparentnosti svih aktera.

Nove vlade, menadžmenti kompanija, vodeći ljudi organizacija civilnog društva, svima je potrebna nova paradigma, novi vrednosni okviri, koji nisu nikakva inovacija, već neke osnovne vrednosti, od Hipokratove zakletve, medijskih kodeksa, postulata društveno odgovornog poslovanja (CSR postulata).