Suočavanje sa budućnošću

Piše: Veran Matić

Pošto zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, zanimljivo je da optužnice podignute u Srbiji vezane za zločine u Srebrenici, ne koriste tu formulaciju.

Od strane šire javnosti je prošlo nezapaženo da je za utorak, 14. jul, zakazano suđenje za zločin u Kravici, gde je u tamošnjem hangaru pre 25 godina, ubijeno 1.313 bošnjačkih-srebreničkih civila.

O tome, na društvenim mrežama piše novinarka BIRN-a Milica Stojanović, koja ispravno zaključuje da je „presuda misaona imenica kada sud ne može pod isti krov da skupi osmoricu optuženih kako bi se utvrdilo ko je ubijao i ko je naredio“:

Pre 25 godina, na današnji dan, u hangaru Kravica ubijeno je 1,313 bošnjačkih – srebreničkih – civila.

Danas, sud nije u stanju da skupi osmoricu optuženih pod jedan krov, da bar može da se ispita ko je ubijao i ko je naredio. Presuda je misaona imenica.https://t.co/YrMkrJgdsE

— Milica Stojanović (@La_giornalista) July 14, 2020

O suđenjima za ratne zločine u ovakvim okolnostima sam već pisao.

Dovoljno je da citiram navode da je od decembra 2016. godine, kada je počelo suđenje, održano 21 ročište, a da je čak 18 puta odloženo zbog bolesti optuženih koji se nisu pojavili u sudnici.

Zbog svega ovoga, retko ko na ovim prostorima smatra da je „pravda spora, ali dostižna“.

Naročito, kada se zna da je pažnja svetske javnosti već preusmerena na druge teme, do novog 11. jula i godišnjice masovnog zločina u Srebrenici, ili presude optuženom Ratku Mladiću.

Nedostatak pravog suočavanja sa prošlošću, borbe protiv nekažnjivosti za počinjene zločine, već nam se na neki način vraća kroz nove generacije, čije nasilništvo i desničarske političke i društvene ideje pokušavamo da razumemo i ovih dana.

I naredne generacije će skupo plaćati to što propuštamo da uradimo ono što je naša obaveza.