Slobodno srpski sa Miodragom Milićevićem
“Ti problemi su pre svega na unutrašnjem planu, posebno odnosi između Srba i Albanaca, ali tu su i problemi na relaciji Beograd – Priština, što je i ključni izazov kosovskog društva u celini”.
Ipak, smatra Milićević, u pojedinim segmentima Kosovo je u poslednjih 12 godina i napredovalo.
“Pre 12 godina je gotovo bilo nezamislivo da se u Prištini organizuje bilo kakva vrsta konferencije gde bi bili podjednako zastupljeni Albanci i Srbi ukljujući i novinare, a međusobni odnosi budu u duhu tolerancije”.
Govoreći o odnosima Beograda i Prištine posle 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Milićević je kazao da je Briselski sporazum iz aprila 2013.godine doprineo relaksaciji odnosa, ali da je ostao u senci konstantnih pokušaja i jedne i druge strane da budu dominantni.
“Ako pričamo o kosovskoj strani, nekako sam uvek bio pod utiskom da je teritorija uvek bila bitnija od ljudi i u tom smislu vidim da je proces integracije bio samo čisto puko interesovanje za teritoriju, ali ne i za potrebe stanovništva u celini. S druge strane, Beograd ima veoma jasnu politiku prema Kosovu. Držali su se do jednog momenta isključivo i jedino Rezolucije 1244, do momenta dok se nije počelo sa tehničkim razgovorima 2011.godine, koji su rezultirali konkretnim dogovorom 2013. godine. Međutim i taj napredak je u gotovo svim sferama bio prožet problemima i međusobnim optužbama različitih karaktera. Znači sećamo se situacije u 2013., 2014. i 2015. Godine, sa koliko problema je krenula implementacija sporazuma, jer nije bilo lako primeniti tako nešto konkretno kada je sever u pitanju”.
Direktnim dijalogom do stabilnosti
Milićević, koji je na čelu nevladine organizacije koja je nedavno organizovala dvodnevni forum na temu „Direktan dijalog kao sredstvo regionalne stabilnosti“, kaže da je neophodno pokrenuti dijalog unutar civilnog društva.
“Apsolutno sam uveren u tako nešto. Zapravo, recimo taj proces u kome ja vidim ključnu ulogu civilnog društva koja će biti primarni kontakt između dve zajednice, trebalo bi zapravo da relaksira buduće odnose između Srba i Albanaca. Mi smo za taj forum kandidovali šest tema, imali smo više od 25 panelista i zavidan broj prisutnih i iz diplomatskog kora, i iz albanske, i srpske zajednice, kako sa Kosova tako i Srbije. Ključna poruka koju smo poslali jeste da smo mi kao civilno društvo okrenuti ka jednoj potpuno drugačijoj vrsti komunikacije, gde smo pokazali i dokazali sposobnost da komuniciramo na teške teme, jedni sa drugima i da to zapravo treba da bude model”.
Depolitizovati ključne teme
Milićević smatra da bi prvi korak ka putu do trajnog mira između Beograda i Prištine trebalo da bude “depolitizacija ključnih tema” koje nisu i ne bi trebalo da budu viđene politički.
“Tu pre svega mislim na ekonomske teme, na teme koje se dotiču običnih građana, koji nikada nisu u ovom procesu pregovora bili predmet dijaloga dveju strana. To su stvari koje moraju da kandiduju i jedna i druga strana, jer je očigledno ovaj vakuum zbog nepostojanja razgovora, očigledno ostavio prostor gde su različite izjave i različiti signali i s jedne i s druge strane dolazili, a koji generalno nimalo nisu išli ka pomirenju. Naprotiv, i jedna, i druga strana imaju evidentno visok stepen nepoverenja i to je jako teško obnoviti”, rekao je Miodrag Milićević u emisiji Slobodno srpski.
