Pet minuta sa Zoranom Gavrilovićem

Piše: J:J: Izvor: Novi magazin

Osnivač i prvi čovek Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović odavno je prepoznat kao jedan od vodećih kritičara vlasti koji svoje primedbe bazira na istraživanjima i zakonima. Tako je početkom meseca podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sumnja se na kršenje Zakona o sprečavanju korupcije jer je Vučić, iako formalno nije predsednik SNS-a, učestvovao u kampanjama za lokalne izbore, dozvolio da mu ime bude na izbornim listama i pojavljivao se u promotivnim spotovima. Time se, treba li reći ponovo, narušava princip odvojenosti države i stranke.

Razgovaraćemo i o tome, ali za početak jedno bezazleno pitanje; zašto su ponovljeni izbori u Kosjeriću zakazani na radni dan?

Vlast o svemu razmišlja i umesto da izbori budu za vikend, kada je neradni dan, i svim biračima omogući da glasaju, odlučila se za radni dan očekujući da će njeno biračko telo izaći. To su uglavnom stariji ljudi, penzioneri koji žive u tom delu opštine. Na taj način vlast sebe favorizuje jer je očito da će ovo biti bitka za svaki glas.

Ovi izbori su doživljeni kao neka vrsta lakmus testa za parlamentarne izbore. Šta kažu vaša istraživanja, ali i uvidi sociologa? Koliko je realno da do vanrednih izbora dođe, da se na njima promeni vlast i da ta nova vlast u kratkom vremenu ispravi greške vezane za izborni proces?

Imamo dva da i jedno ne. Rezultati ostvareni na biračkim mestima u Kosjeriću i Zaječaru govore da Srpska napredna stranka više nije tako dominantna. Imamo i trend pojačanja izlaznosti; SNS je od 2014. kada je počeo da preuzima vlast, radio na jačanju apstinencije, što je donosilo SNS-u veći procenat glasova. Taj trend se menja od izbora 2023. i povećava se aktiviranje građana. Vučić je uspeo da kontrolom medija, razaranjem opozicije i pritiskom na javni sektor stvori ambijent u kojem sa nekih 2–2,2 miliona glasova vlada društvom koje u biračkom spisku ima više od šest miliona upisanih građana. Naravno, treba znati da je i značajan broj ljudi otišao iz zemlje, i njemu je ta matematika išla u korist.

Vučić još ima infrastrukturu i mnogo prostora za manipulaciju na izborima, ali ono što javnost želi – što se vidi i po protestima – govori da postojeći parlament Srbije nije legitiman. To sam video i po istraživanjima, nažalost ne mogu da kažem kojih agencija jer sam zamoljen, ali SNS više nije toliko dominantna.

To se značajno razlikuje od podataka koje iznosi predsednik Srbije?

Da, otvoreno mogu da kažem da ono što je predsednik izgovorio u subotu uveče o nekih pet posto podrške studentskoj listi daleko je od istine i u zavisnosti od toga kako će ta lista ići na izbore rezultat može da se pomnoži i sa deset!

Kada je realno očekivati vanredne izbore?

Realno je da budu uskoro jer kako je profesor Đokica Jovanović rekao, svi džepovi javnosti su se povezali i značajan deo neopredeljenih je izašao na ulicu. Mislim da je prvi put i propaganda koju vodi Aleksandar Vučić protiv njega. Ovakvo angažovanje televizija kao što su Informer, Pink, Prva, a bogami i Tanjug, jeste kontraproduktivna propaganda. Jedno je kad pričate kakvo je stanje u Srbiji, a drugo kad građani odu u prodavnicu i vide kolike su cene, plata raste, ali rastu i cene. Vide korupciju i oligarhiju Aleksandra Vučića koja se enormno obogatila, što pokazuje sjajno istraživanje Krika.

Problem je bio politička artikulacija, ali sada imamo studente koji su na nogama, šetajući su probili medijsku blokadu, pokazali da se može komunicirati i sa onim delom društva koje je Vučić pokušao da putem medija stavi pod kontrolu. Studenti su prekinuli i blokadu odnosa sa Evropskom unijom. Prosto taj Vučićev mehanizam kontrole je razoren, i to bi bilo ono drugo da.

Rekli ste i jedno ne. Ne je bilo, pretpostavljam, za promenu stanja i biračkog spiska?

Priroda ove vlasti je takva da čak i da napiše u zakonima da će se nešto menjati – ja u to ne verujem.

Mi smo kao organizacija koristeći iskustva statističara napravili predlog zakona o biračkom spisku. Drugo, Srbija je od EU dobila sredstva da napravi registar građana, što bi takođe mogao da bude alat za sređivanje biračkog spiska. Profesor Zlatan Kovačić je u studiji o izborima od 2017. do sada koristio izbornu forenziku da bi utvrdio gde su problemi, ja sam to dao predsednici parlamenta, ali nema rezultata. Borba tek predstoji.

Vaša inicijativa Agenciji za sprečavanje korupcije u ponašanju predsednika Srbije u kampanji za izbore u Kosjeriću i Zaječaru i sukobu interesa predata je pre nekoliko nedelja. Ima li nekog odgovora?

Mi smo javno prozvali Agenciju da uradi ono što ODIHR traži od 2020. Da se odvoji ono što je javna funkcija od partijske. Mi smo nevladina organizacija, nemamo druge mogućnosti nego da analiziramo stanje, popišemo ga i uputimo nadležnim institucijama. Kao nevladina organizacija koja monitoriše izbore od 2012, posebno u oblasti medija, obratili smo je Agenciji za borbu protiv korupcije zbog učešća predsednika u kampanji za izbore.

Obaveza Srbije je da spreči funkcionersku kampanju još od OEBS-ove Deklaracije iz Kopenhagena, ali ni to, ni zakon, ni Ustav nisu sprečili Aleksandra Vučića da zloupotrebi predsedničku funkciju zarad pomoći stranci na izborima. Istraživanje koje smo radili 2022. na uzorku od 1.218 ispitanika kaže da kada Vučić ne bio bio na listi, za SNS bi glasao tek svaki peti birač koji je na decembarskim izborima glasao za Srpsku naprednu stranku. To je nemerljiv način izborne prevare; četiri petine građana ne bi glasalo za SNS da Vučić ne koristi svoje ime koje je kao brend nastalo u vreme urušenog REM-a, kršenja medijskih zakona, pritiska na pravosuđe, što je pokazao profesor Tanasije Marinković, u sistemu koji proizvodi ličnu vlast. Inače, nismo dobili ni broj predmeta.

Čuli smo predsednika Srbije pre neko veče i poruku „oni misle da se šalim“. Profesori, sudije, novinari. Kako vama zvuči ta formulacija koja deluje kraljevski, da ne kažem monarhistički.

Ta izjava je nastavak one izjave, parafraziraću je, da često razmišlja kako da se osveti ljudima koji su naneli bol i štetu njemu i članovima njegove porodice. Ovo je pretnja iako njegova ustavna ovlašćenja ne garantuju da može ikome išta da uradi. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.