Da li znate da neki ljudi nikad neće moći da spuste pete na pod u Psu koji gleda dole?
Prvi (ali ne i najčešći) razlog je krutost mišića zadnje lože, drugi je nefleksibilnost skočnih zglobova a treći (moguće da je i najčešći) sama građa skočnog zgloba.
Mišići mogu da se istegnu samo dve trećine svoje dužine (uopšteno mišljenje). To je činjenica koja se često prenebregava kada se insistira na tome da će uporna i redovna praksa dovesti do “idealnog” položaja tela u asani. Slično je i kad je pokretljivost zglobova u pitanju, jednostavno postoji krajnji opseg preko kog zglob dalje ne može, jer dolazi do pritiska i sabijanja strukture zgloba. Da stvar bude zanimljivija, sama građa zgloba se razlikuje od osobe do osobe i ukoliko je čašica plitka, koliko god da su vam “fleksibilne” zadnje lože ili mobilni zglobovi, nema mesta za tako duboko savijanje zgloba koje je potrebno da bi se pete spustile na pod.
Ovo se odnosi i na druge položaje gde su pete na podu, kao što su, Malasana ili Skandasana. Odnosi se i na druge zglobove, npr. zglob kuka u Maričiasani ili Badakonasani.
Da li znate da neki ljudi nikad neće moći da spuste pete na pod u Psu koji gleda dole? ❓
Postoji više razloga zašto…
Posted by Ganesha on Friday, December 11, 2020
Ne merite svoju praksu i napredak u jogi izgledom asane, uvek pre svega razumite funkciju i efekat koji se asanom postiže. Želimo da pokrenemo mišiće i zglobove na specifičan način i tako ih optimalno angažujemo. Jer, time stvaramo energetski efekat u telu koji se preslikava na suptilne nivoe i osećaje.
Nije poenta da nas telo “boli” i da ne možemo da hodamo posle prakse, već da stvorimo osećaj lakoće i stabilnosti (sthira i sukha), kako na prostirci tako i van nje.
Praksa je radost trenutka istraživanja!
Autor: Tijana Žarković, učitelj vinjasa joge