San i java „lude glave“
Autor: Dragan Stošić, Izvor: Novi magazin
Godinu dana kasnije, nakon iščekivanja strip-serijala koji je redefinisao taj medij u svetu, naročito u Severnoj Americi, vratio grafičkoj noveli pun sjaj i pokazao da deveta umetnosti ne gubi svoj status – Sendmen Nila Gejmena dobio je i u Srbiji svoj luksuzni prednastavak (prikvel) – Uvertiru, originalno realizova između 2013. i 2015. u šest svezaka, sa radnim naslovom Sendmen nula, „zato što vam pokazuje šta se dogodilo pre prvog broja Sendmena, koji počinje tako što San dospeva u zatočeništvo“, kako objašnjava Gejmen. Istovremeno, Čarobna knjiga je paralelno objavila i Sendmen 11 – Svevremene noći, knjigu originalno objavljenu 2013, koja, po autorovim rečima, „postoji zato što je bilo umetnika s kojima sam želeo da radim i priča koje sam želeo da ispripovedam“.
Time je dovršeno kolekcionarsko, rekolorisano izdanje u 10 tomova, koje je isti izdavač objavio između 2021. i 2023, takođe u prevodu Gorana Skrobonje. A tu zatičemo ludu glavu britanskog pisca i scenariste Nila Gejmena koja će, moderni mit i mračnu fantastiku spojiti u jedinstvenu priču o Sendmenu, i između 1989. i 1996. golicati maštu, koliko ljubitelja devete umetnosti, toliko i onu književne kritike, toliko da će, pored desetina najznačajnijih nagrada u svom fahu, 1991. osvojiti i Svetsku nagradu za fantastiku (epizoda San letnje noći), priznanje koje se dodeljuje isključivo književnim delima.
„Danas pišem ovaj uvod za Sendmena: Uvertiru, koji je, kako već biva sa ovim stvarima, istovremeno i nadgrobni spomenik – poslednje što ću otkucati, prvo što ćete pročitati. To mi izgleda neobično konačno – priča je, na kraju krajeva, živela u mojoj glavi duže od 25. godina: čudno i živopisno putovanje u daleku galaksiju koje bi objasnilo mnoštvo stvari netaknutih ili nagoveštenih u pripovesti samog Sendmena“, konstatuje u predgovoru za NULTI album Gejmen, dodajući da je Uvertira priča koju je želeo da ispripoveda, ali jednostavno se nije uklapala u onu koja započela Sendmenom broj 1 i završila se Sendmenom broj 75…
Da bi ispripovedao upravo rečenu priču, kroz šest poglavlja (Cvet gori, Sastanak, Dete uči, Zvezda je napuštena, Dolazak noći, Buđenje starih svetova) i epilog (U međuvremenu…), naratoru je, za razliku od prethodnih pripovesti, bio potreban jedan crtač, i, pokazalo se, opredelio se za najboljeg – Džejmsa Vilijamsa III. To će ljubiteljima stripa dati konzistentan kvalitet crteža (i kolora Dejvs Stjuarts), što Uvertiri daje izuzetan kvalitet, za razliku od prvih 75 priča, gde veliki broj crtača i (izvođački i po kvalitetu različitih), nije mogao da drži najviši nivo. Naravno, ni ovo snoviđenje nije moglo da protekne bez izvanserijskih ilustracija Dejva Mekina, i specifičnog upisivanja teksta Toda Klajna. U NULTOM Sendmenu ponuđena je, na kraju i Pratnja, u kojoj se objašnjava Komponovanje i izvođenje dela Sendmen: Uvertira. Reč je o analizama i razgovorima sa svim (gore pomenutim) tvorcima ovog svojevrsnog epa u slikama, i, naravno, ogromnom galerijom skica, ilustracija, crteža…
Između 1987. i 1996. većinu trenutaka na javi i sve one dok sam spavao podario sam pripovedanju jedne priče, one o „Sendmenu“ (Nil Gejmen)
Za razliku, Sendmen 11 – Svevremene noći, crtežom su obojili F. Kreg Rasel, Milo Manara, Migelanšo Prado, Bil Sinkevič, Glen Fabri, Frenk Kvajtli i Baron Stori, dok su se kolorom bavili Lovern Kindžijerski i Kristofer Čakri, a naslovnim stranama Dejv Mekin. I, baš, kao što je Gejmen i napomenuo, bila je to avantura sa crtačima koje je on jako poštovao, ali ih ranije nije isprobao u svojoj „opčinjenosti snovima“. A, različiti crtači imali su i svoje posebne pristupe svakome od svevremenih (Smrt, Strast, San, Sumornost, Sumanutost, Sila, i Sudbina), kao i Sendmenovom ponoćnom teatru (crtež Met Vagner, po priči Vagnera i Gejmena), koji je (zaista) naslikao Tedi Kristijansen.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
