Putovanje kroz ljudsku psihu

Autor: Dragan Stošić

Narativna prethodnica bioskopskom blokbasteru Betmen Meta Rivsa iz 2022. godine – Zagonetač: Godina prva, koju je, na scenario glumca Pola Dejna (Njujork, 1984) realizovao crtač iz Zrenjanina Stevan Subić (1982), pojavila se krajem prošle godine i u Srbiji, sa potpisom Čarobne knjige i u prevodu sa engleskog Draška Roganovića, kao jedno od prvih evropskih izdanja. Ovoj knjizi, u velikom formatu dobro poznate biblioteke DC Gold Special, posebnu draž daju duži intervju sa Subićem i ekskluzivne skice, crteži, studije likova, i crno-bele table koje se, kako navodi izdavač, ne nalaze (niti će ih biti) u ostalim izdanjima u svetu.

ULAZAK U GRANIČNI POREMEĆAJ LIČNOSTI: Glumac i scenarista Pol Dejno, koji je u rečenom Betmenu pojavljuje kao Zagonetač, želeo je da liku kojeg je tumačio podari dubinu i objasni svetu njegove motive, a pošto je učestvovao u pisanju scenarija za film u delovima koji se tiču njegove uloge (dvanaestak minuta koliko se on zapravo pojavljuje u filmu), napisao je i scenario za grafičku novelu kojim bi ovom liku dao uverljivost. Osmislio je priču kojom će produbiti motive tog negativca, ogoliti njegovu ljudsku stranu i mapirati njegovo poniranje u svet ludila i zločina. Zajedno sa Subićem, on je probao da uđe u granične poremećaje ličnosti sa kojima se savremeni čovek svakodnevno suočava. „Savremeni Zagonetač je čovek koji živi na korak od nas, ima sve naše mentalne, emocionalne, političke ili društvene tegobe“, objašnjava Subić, dodajući da je „patologija jako važna“, kao i da svako od nas ima „neku vrstu graničnog, malog ili većeg, poremećaja“.

Stevan Subić za crtača, ovog putovanja kroz ljudsku psihu čoveka koji na kraju postaje baš onaj negativac iz Rivsovog filma, izabran je među više desetina drugih autora koji su bili zainteresovani za projekat, a ostalo je istorija! Nastao je strip sasvim nesvakidašnji za američki mejnstrim. Subić je, naime, Dejnovom scenariju dodao košmarnu dimenziju energičnim i inovativnim crtežom kakav se retko viđa u superherojskom stripu, tako da i ne čudi to što je Zagonetač: Godina prva ušao među najimpresivnije stripove 2023, koga favorizuju i kritika i publika. Reč je o instant hitu koji je, od prve sveske (izašla u oktobru 2022, rasprodata za samo šest dana i bila doštampana), rekordnom brzinom nestajao sa polica u prodavnicama.

POSEBNA ISKRA: „Moji evropski naslovi bili su poznati nekolicini ljudi, naročito Konan, koji je vrlo brzo postao deo kolekcija širom sveta, ali nisu bili presudni za to da se meni dodeli odgovornost i poverenje za rad na ovom naslovu. Sve se odigralo između Pola, mene i našeg dragog urednika Džima Čedvika. Već nakon prvog zuma, kad smo se premijerno okupili i upoznali, sve najbitnije za nas i ovu knjigu već se dogodilo. Ta posebna iskra na koju se ne može uticati, a koja se dogodi veoma retko, ako se uopšte i desi, poseban je sastojak u energiji tima koji je doneo ovu knjigu“, priseća se Subić ne tako davne prošlosti kada je ušao u DC imperiju.

Subić i Dejno, zajedno sa DC urednicima koji su ih podnosili, svojim džemovanjem – prvi put su se sreli godinu i po dana nakon upoznavanja, nakon završetka ovog grafičkog romana, na njujorškom Komikonu – uspeli su da delom destrukturišu korporativnu američku industriju stripa (Marvelovsko-disijevsku, kako bi se mogla kolokvijalno nazvati), i formom i sadržajem, i organizacijski, da tako kažemo. Oni su, uspešno, sve vreme držali volan svog četvorotočkaša, sa registarskim tablicama DC komiksa, i usmeravali ga novoj narativno-vizuelnoj poetici, kojoj američka publika nije sklona, ili bar tako tvrde veliki konglomerati u industriji stripa, filma, i ostalih medija američke pop kulture. Ni Dejno, ni Subić, pri tom, nisu imali kanon kome robuju, „hteo je da porazbija sve formate, kao i ja“, precizira Subić. „Poenta je bila u tome da on napiše scenario koji je u formatu pripovetke, jer nije imao prilike da piše scenario za strip, a na meni je bilo da ga adaptiram u scenario za strip. Pošaljem mu neke sugestije, a onda on mene pita šta da ubacimo u nekoj sceni. To je bio taj džem“, dodaje on. Industrijskoj traci u realizaciji stripova u Americi, njih dvojica oduzeli su čak i kolorisanje, pa je Subić, i pored mrštenja DC glavešina, uspeo da ih ubedi da odradi i taj posao. A, kako dodaje, u nekim delovima je upisivao i tekst…

NA KORAK OD NAS: U tome im je, svakako, pomogao lik Zagonetača (koji se u Betmen-epopeji pojavio još 1948, i od drugih negativaca u tom stripu isticalo ga je to što je od početka baziran na intelektu, na pariranju najboljem detektivu na svetu Betmenu). „Edvard iz naše priče je Edvard koji živi u savremenom svetu na jedan korak od našeg. Nije smešten u identičan prostor ili realnost sa svim podudarnim okolnostima nalik uslovima i tokovima civilizacije kojima mi svedočimo, ali se obraća savremenoj publici, elementima savremenog društva, kao i pojedincu, komunicirajući sa njim o svakodnevici u kojoj i sam živi, jezikom koji mu je poznat“, pojašnjava Stevan Subić u specijalnom intervjuu za izdanje – Zagonetač: Godina prva, koje je objavila Čarobne knjige.

I sam Zagonetač, od početka stripa do njegovog kraja, menja se i u narativnom i u vizuelnom smislu – iz epizode u epizodu crtež postaje sve čistiji, sa jasnijim kontrastom, da bi se u poslednjoj pojavio kristalno čist Edvard. „Pol i ja smo vrlo duboko proučavali patologiju kroz psihijatriju, kakav je govor tela ljudi koji imaju neku vrstu izrazitih mentalnih poremećaja. Na prvom mestu anksioznost, ali i drugih, od šaka, preko lica, očiju, kako bi se svuda na svetu svi lako identifikovali sa tim. Uopšte nije bio lak posao“, otkriva Subić.

Od „novog početka“ do „sudnjeg dana“

Edvard Nešton vodi skroman život. Radi svoj posao iako drugi kupe zasluge umesto njega, i utehu nalazi u zagonetkama i slagalicama. Ali Edvardov genijalni um sve vidi, pa i pukotine na uglancanoj fasadi Gotama. On vidi kako korupcija i zločin izviru iz svake od tih pukotina i natapaju grad tamom. Betmen je jedina svetla tačka na mračnom nebu Gotama, simbol mogućeg suprotstavljanja zlikovcima koji ga odvlače u ponor. Edvard želi da sledi njegov primer.

Sve to, ljubiteljima superherojskih priča (sa ljudskim likom), ponuđeno je kroz šest poglavlja, kroz koje vodi sigurna olovka (tuš i kolor) Stevana Subića i njegova i mašta Pola Dejna. Od Novog početka i Ljudi lažu, brojke ne lažu, preko Sad znam šta moram postati i Pogledaj dom svoj, Edvarde!, do Zaslepljenog svetlošću i Sudnjeg dana, Edvard raste, kao i njegova ljutnja i (ne)moć. Rastu i želje i mogućnosti autorskog tandema, do mere da hrabro eksperimentišu – treba pogledati peto poglavlje i zamisliti američkog, prosečnog čitaoca. I setiti se podatka da ni ona nije skupljala prašinu na policama prodavnica.

Na kraju, još nekoliko podataka, naslovnu stranu kolekcije uradio je Stevan Subić, naslovne strane poglavlja delo su Bila Sinkeviča, a alternativne naslovnice potpisuju Kuta Sasaj, Džim Li, Kent Vilijams, Miko Suajan, Majk Minjola, Kristijan Vord i Marin Simonds.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.