Heroina iz 1960-ih prilagođava se sedamdesetim
Autor: Dragan Stošić, Izvor: Novi magazin
Podsetimo, nakon smrti Džima Holdaveja 1970, Modesti Blejz preuzima Enrike Romero, čiji je početak rada prikazan u prethodnom, četvrtom albumu Darkwoodovog izdanja. Osam godina kasnije, Romero daje otkaz da bi se posvetio svojim projektima – nakon završne epizode iz 5. toma (Zlatna žaba). Nakon njega, kao crtači su se oprobali Džon Berns, Patrik Rajt, Nevil Kolvin sve do 1986, kad se Romero vraća i nastavlja da crta strip do kraja. Postoji ukupno 96 strip priča o Modesti Blejz i sve ih je napisao Piter O’Donel.
Modesti Blejz primer je novinskog stripa koji je objavljivan na jednom kaišu iz dana u dan – počev od 13. maja 1963 u londonskom Ivning standardu – što je zahtevalo strpljenje čitalaca (za razliku od novijih medija, recimo, tzv. bindžovanje TV serija), čime su autori dobijali i šansu više da priču, eventualno, kreativno prošire. I čitaocu u Jugoslaviji (pa Srbiji), imali su priliku da 1970-ih, 1980-ih (naročito) i početkom 1990-ih, isprate gotovo kompletan O’Donelov opus vezan za Modesti Blejz (i najvećeg broja crtača koji su se smenjivali sve do 11. aprila 2001. kada je ona otišla u istoriju), što će beogradski Darkwood definitivno ispraviti u nekoliko godina. Nedavno je, dakle, objavljen peti od 12 albuma, u koliko će biti smešten celokupan rad na ovom serijalu. Ovaj tom sadrži kaiševi od 3.738 do 4.542a, za čiji prevod sa engleskog se pobrinuo Andrija Mihajlović, čiji ga tekst – Princeza i bitanga ili stripski književni život Modesti Blejz, i zatvara. U osam avantura Blejzove, Vilija Garvina i njihovih (ne)prijatelja, ljubitelje stripa uvodi završni, treći deo obimnog intervjua koji su sa O’Donelom vodili Nik Landau i Ričard Berton.
Bilo bi nemoguće napisati studije ličnosti Modesti i Vilija. (…) Na stotine detalja, koji zajedno sačinjavaju njihove ličnosti, rasuto je po stripovima i knjigama. Isto važi i za detalje koji čine njihov odnos toliko jedinstvenim, kao što bi bio slučaj s bilo kim od nas samih. Zato želim da ostavim Modesti i Vilija prikazane kao objedinjene u svemu što sam ikad napisao o njima – objašnjava O’Donel.
Radnja priča koje je do kraja 1970-ih realizovao Romero prilagođena je, naravno, burnoj sedmoj deceniji 20. veka, što je autor koristio od samog početka, odnosno, od kreiranja lika Modesti Blejz (po devojčici-izbeglici „negde iz istočne Evrope“ tokom Drugog svetskog rata). Dakle, nastavak hladnog rata, postvijetnamski sindrom, tvrdi režimi na istoku Evrope, naftna kriza, industrijska špijunaža, predvečerje tačerizma, začetak digitalne revolucije i uvođenje novih medija… uostalom, i Modesti je iznikla kao heroina u periodu kulturološke revolucije 1960-ih, u trenutku kada London preuzima ulogu centra kulture, umetnosti i mode. Društvene i seksualne slobode beže iz zone tabu tema, žene više neće da budu domaćice… Ipak, u pauzi dve priče, navodi se i primer cenzure koja je (povremeno) pratila Modesti Blejz. Lorens Blekmor to apsolvira kroz priču o dva kaiša iz epizode Velika trojka, koji su 1977. cenzurisani u američkom listu Detroit fri pres. Originalno, Ivning standard je objavio necenzurisane panele 4.167 i 4.168, 5. i 6. maja 1977. Razlozi za docrtavanje panela u američkim novinama ostali su misterija do danas. Reč je o zajedničkom kupanju u drvenoj kadi u malom turskom selu, u kome su izbrisani, u jednom kadru Vili Garvin, u drugom Modesti Blejz.
Dakle, u osam epizoda autori čitaoce podsećaju na priče o Robinu Hudu i epske obračune gladijatora u drevnom Rimu. Tu su i modernije teme, kao što su prevrati u egzotičnim zemljama, sudbine devojaka prodatih kao belo roblje ili marketinški šarlatani koji očas prikupe novac od lakovernih. A, u osmoj epizodi Zlatna žaba, čitaocima se prvi put lično predstavlja i učitelj borilačkih veština iz Kambodže, Saraga, koji je bio učitelj Blejzove. Peta knjiga biblioteke Modesti Blejz pokriva, dakle, široku lepezu interesovanja, a kroz čitav ovaj spektar neobičnih situacija i još neobičnijih izleta dvoje protagonista vodi nikad sigurnija spisateljska O’Donelova ruka i razigrani Romerov crtež.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
