Uključivanje neformalnih sakupljača u misiju smanjenja otpada

28. July 2023.
Eko zadruga Connect Clean Roma Group uključuje neformalne sakupljače otpada u organizovani sistem reciklaže. Njihova ideja prepoznata je kao jedno od najboljih inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije zbog čega ju je Evropska unija podržala u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji".
Clean_Roma_GRoup_2
Foto: Connect Clean Roma Group

Uloga neformalnih sakupljača otpada odavno je prepoznata u reciklažnoj industriji. Unaprediti njihov položaj i uključiti ih u organizovani sistem reciklaže – cilj je eko zadruge Connect Clean Roma Group. Njeni članovi od starih kablova proizvode bakarne i aluminijumske granulate za kojima postoji velika potražnja.

Ova zadruga, koju su osnovali neformalni sakupljači, trenutno sarađuje sa više od 30 kooperanata za sakupljanje otpada.

– Naša zadruga pruža neformalnim sakupljačima bolje cene za sirovine. Činjenica da neformalni sakupljači snabdevaju reciklažnu industriju Srbije sa više od 87 posto sirovina ukazuje na njihovu ključnu ulogu u ovom procesu. Naš cilj je da javno zagovaramo i utičemo na donošenje pravnih okvira koji će omogućiti inkluziju neformalnih sakupljača u celokupan legalan sistem poslovanja – kaže Kilino Stojkov, osnivač ekološke zadruge Connect Clean Roma Group.

Kablove za reciklažu sakupljači nabavljaju iz različitih izvora. Tu su otpadni kablovi sa gradilišta, elektronskih otpaci, stariji ili oštećeni kablovi iz industrije i domaćinstava. Zadruga sarađuje i sa kompanijama koje se bave demontažom starih instalacija kako bi obezbedila dodatni izvor materijala za reciklažu.

Nakon nabavke, kablovi se sortiraju prema vrsti i kvalitetu kako bi se procenio udeo metala, što značajno utiče na konačnu otkupnu cenu. Nakon toga, otpadni kablovi se temeljno čiste od maltera, betona, izolacije i slično, a zatim sortiraju prema željenim specifikacijama, budući da postoji nekoliko osnovnih vrsta granualata kao krajnji proizvod.

– Nakon što su sortirani, kablovi se ubacuju u šreder, a zatim prolaze kroz magnetnu traku koja odvaja metale od ostalih materijala. Nakon toga, šalju se u granulator koji ih usitnjava, a potom se prelazi na vibro separator koji odvaja metale od ostalih materijala jer se, najčešće prisutni bakar i aluminijum mogu reciklirati i upotrebiti za proizvodnju novih kablova ili drugih metalnih proizvoda. Pored toga, reciklažom kablova mogu se dobiti i drugi materijali poput plastike, gume i drugih komponenti izolacije – objašnjava Stojkov.

Ranije je zadruga iznajmljivala mašinu za reciklažu. Sada je, zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije, kupila mašinu tako da je kapacitet postrojenja do 1500kg/h unosa mešanog otpadnog materijala. Do kraja septembra, u zadruzi planiraju da započnu i reciklažu malih kućnih aparata.

– Verujemo da ćemo imati kapacitet da mesečno obradimo više od 15 tona malih kućnih aparata. Trenutno, koliko mi je poznato, u Srbiji se samo dve kompanije bave ovom vrstom reciklaže zbog čega smatramo da ćemo značajno doprineti održivom upravljanju otpadom i smanjenju njegovog negativnog uticaja na životnu sredinu – objašnjava osnivač Connect Clean Roma Group-e.

Pored proizvodnje visoko traženih bakarnih i aluminijumskih granula, kompanija Connect Clean Roma Group aktivno sprovodi društvene inicijative sa ciljem kreiranja javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije i klimatskih promena. Trenutno su jedini predstavnici Zapadnog Balkana u savetodavnom globalnom odboru za klimatska pitanja u okviru UNDP i Youth4Climate organizacije.

– Kroz naše zalaganje, aktivno se borimo protiv paljenja kablova koje predstavlja veliki problem u Srbiji. Ova praksa ima izuzetno negativne posledice, doprinoseći brojnim smrtnim slučajevima. Naša reciklaža kablova ima za cilj smanjenje ovog problema i poboljšanje ukupne situacije – ističe Stojkov uz napomenu da u zadruzi planiraju da otvore reciklažne centre u većim gradovima u zemlji, koje će voditi neformalni sakupljači.

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Projekat “EU za Zelenu agendu u Srbiji” uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: EU info mreža

Click