Sofija moja mila, srećan 15. rođendan!

Nedostaješ mnogo, ali i ako znam da taj osećaj neće nestati, znam da si uvek tu negde, posmatraš me i paziš na sve nas.

Želela si da upišeš Petu. Sada bi zajedno išle u školu, upoznavala bih te sa profesorima, njihovim dobrim i lošim stranama, a odmore bismo provodile zajedno baš kao što smo to činile dok smo bile u osnovnoj. Znam da  bi zajedno uživale i ti strašni srednjoškolski dani bi postali lepi, smešni i nezaboravni. Svakoga dana mislim na tebe i očekujem da iskočiš iza nekog ćoška, vesela, svoja, posebna. Otkrivale bi zajedno svet. Slušale muziku, Partibrejkerse, na prošlom koncertu nisi bila, razbolela si se, a volela bih da smo zajedno bile. Možda bi već počele zajedno da izlazimo na neke sjajne svirke…

Uskoro dolazi zima. Toliko si je volela, zbog toga je i ja volim, posebno kada pada sneg. Uvek si se čudila ljudima koji ne vole sneg. Radovaću se snegu za obe. Pisaću ti poruke na njemu. Znam da ćeš ih videti. I pošalji mi neku pahulju da znam da si tu.

Radujem se danu kada ću te ponovo zagrliti, a znam da hoću. Do tada raduj se, smej kako samo ti umeš, i pošalji nam po koji znak da nas gledaš.

Voli te tvoja Kalina

Od kada smo se upoznale, u vrtiću, postale smo bliske. Družile smo se u vrtiću, van njega, spavale smo jedna kod druge. Uvek sam volela to što si bila iskrena, imale smo sličan humor, pa smo se stalno smejale, branila si me kada je bilo potrebno i bila si tu za mene. Volim to što si imala svoje ja, volim sve u vezi tebe. Ljudi često govore da se stvari dešavaju sa razlogom, ali nikada neću naći normalan razlog za ovako nešto. Jedino što mi ostaje da se sećam svih naših uspomena i sećanja. Svaka uspomena sa tobom bila je najlepša. Toliko mi nedostaješ. Nikad se baš ovako nisam osećala, ne znam ni kako da opišem ta osećanja. Volim te najviše, zauvek ću.

Srećan rođendan, najdraža moja Soko.

Tara