Održan onlajn događaj „Nastava na daljinu, medijska i digitalna pismenost”
Dobrinka Kuzmanović, docentkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu, navodi da je u svom istraživanju o digitalnom ocenjivanju došla do nalaza da prosvetne radnike najviše brine plagijarizam. „Najveći procenat nastavnika ubedljivo ima problem jer nema uvid u to da li samostalno učenici rade zadatke ili to rade njihovi roditelji, vršnjaci”. Kao prednosti onlajn nastave i digitalnog ocenjivanja, prosvetni radnici su isticali da ona podstiče kreativnost učenika i nastavnika, da učenici na ovaj način jačaju svoje digitalne kompetencije, te da je učenicima to zanimljivo i motivišuće, navela je psihološkinja Dubravka Kuzmanović na onlajn diskusiji.
Prosvetni radnici koji su bili sagovornici ove diskusije predstavili su svoje ideje za implementaciju veština medijske i digitalne pismenosti u nastavi, kao što su organizovanje debate o Ani Karenjinoj ili o tome da li su nam potrebne nuklearne elektrane. Nastavnik fizike Mladen Šljivović (Gimnazija u Zaječaru) objasnio je na koji način i zašto je na času otvorio debatu o nuklearnim elektranama.
„Učenici će uskoro na neki način biti uključeni u procese odlučivanja, a kao glasači, imaće priliku da odlučuju o nekim stvarima. Što se tiče teme nuklearnih elektrana, sa svih strana smo bombardovani informacijama, jedni koji su za, drugi koji su protiv, postoje dobre i loše strane, i zato je ovo fenomenalna stvar za diskusiju”, navodi on i objašnjava da čas započinje pitanjem šta sve učenici treba da znaju da bi mogli da odgovore na pitanje, na osnovu čega zajedno prave plan za naredne časove. Kao pomoćni alat pri učenju nuklearne fizike u nastavi, učenici su koristili igricu na telefonu u kojoj igrač upravlja nuklearnim rektorom.
Anđelka Petrović, profesorka Srpskog jezika i književnosti na svom Jutjub kanalu redovno snima sadržaje za učenike različitih uzrasta, a komentari koje dobija od kolega, ali i od učenika kojima predaje, pa i od onih kojima nikada nije predavala, većinom su veoma pozitivni.
„Jutjub je odlično rešenje ko voli taj vizuelni prisup. Nekome je to neprijatno, ali recimo ima prijatan glas i dobru dikciju koja je zgodna za audio forme. Na nastavniku je da odabere način i da li to uopšte to želi da radi.”
Profesorka Dubravka Valić Nedeljeković navodi da je medijska pismenost suštinski veoma važna oblast u kojoj svi treba da se samoobrazujemo, a da je to polje pogotovo važno za prosvetne radnike.
„Oni koji se bave obrazovanjem, pored pedagoških umeća, dodatno moraju savladati ono što njihovi učenici možda znaju bolje, a to je digitalni svet, i da spoje jedno sa drugim. U budućnosti ćemo više vremena provoditi u virutelnom prostor–vremenu nego što ćemo sedeti u učionicama i amfiteatrima”, zaključuje Valić Nedeljković.
Sa tim je saglasna Gordana Plemić iz udruženja Roditelj, koja navodi da je ova situacija kojoj svedočimo zapravo naša budućnost, a roditelji bi morali da smanje otpor prema novim tehnologijama i da prihvate situaciju.
„Jako je bitna edukacija, saradnja roditelja i škole, na taj način ćemo doći do toga da sve bude lakše svima nama. Nedovoljna informisanost roditelja je veliki problem, sve ono što ne znate, toga se bojite i zbog toga ne možete na pravi način da učestvujete u tome i budete podrška svom detetu”, navela je Plemić.
Tokom diskusije, nastava na daljinu i medijska pismenost analizirane su iz nekoliko uglova, budući da su sagovornici bili nastavnici, istraživači i roditelji, a cilj je bio da se, na osnovu dosadašnjih iskustava sagovornika, i kroz razmenu mišljenja i ideja izvedu zaključci, ali i preporuke o budućim koracima i aktivnostima kada je reč o unapređenju nastave na daljinu i o uvođenju medijske pismenostu u škole. Cela diskusija dostupna je na Fejsbuk stranici Novosadske novinarske škole. Naredna diskusija održaće se 27. marta, a tema će biti umetnost i kultura u nastavi.
Onlajn događaj organizovala je Novosadska novinarska škola u okviru projekta „Mediji za građane – građani za medije: Jačanje kapaciteta nevladinih organizacija za razvoj medijske i informacione pismenosti na Zapadnom Balkanu” uz podršku Evropske unije, a projekat se u Srbiji odvija uz dodatnu finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za finansije.