Na mom radaru Nebojša Andrić

Izvor: Novi magazani

PA ŠTA?

U nas je na delu normalizacija relativizacije ili „ništa strašno, svuda je tako“ ili „nema veze što vaše pare trpamo u svoje džepove“ i na kraju „pa šta?“. Jezičkim ublažavanjem stvarnosti stvara se stanje kolektivne svesti da je sve dozvoljeno i normalno. Najodgovorniji su oni koji upravljaju tako da obrazovni sistem decenijama proizvodi podanike koji ne razumeju i ne poštuju drugačije. Upravljači kontrolišu nazovimedije, kroz njih normalizuju nenormalno, zaluđuju građane i podmuklo uvode jake izraze da bi zaplašili one koji kritički misle. Koristeći blage ili pogrešne izraze, nadam se nesvesno, stvarnost ulepšavaju i oni koji sebe smatraju nezavisnim. Među samozvanim intelektualcima, na primer, ide priča da su razaranja Vukovara bila opravdana zbog trezora punog SFRJ zlata. Kada zavapite: “Aman, čoveče, zar zbog zlata treba pobiti, osakatiti i večno traumatizovati desetine hiljada ljudi?“, slede oni zlobno smišljeni izrazi „autošovinista“ i „drugosrbijanac“. Sve je zasnovano na strahu da može i gore od ovoga, a već smo videli da može. 

SPIN I DRUGI PRIMERI

Dugo se ovde koriste glagol „spinovati“ i imenica „spin“, a 90 odsto građana ne zna šta to znači. Evo jednostavno. Spin je kruna na državnoj zastavi i u grbu, a mi republika. Služi da pojačava šizofreniju identiteta.

Od skoro se koristi sintagma „izborni inženjering“. Izraz „inženjering“ kod većine građana nema negativnu konotaciju. Inženjeri su graditelji ili mašinisti ili… uglavnom pozitivni. Ne radi se ovde ni o kakvom „izbornom inženjeringu“, već o nizu krivičnih dela koje čine institucije, pre svega MUP, davanjem lažnog prebivališta. Na to ćuti tužilaštvo, pa samim tim i sudovi. To treba jednostavno zvati „krađom izborne volje građana“. Kakav crni inženjering.

Svi misle da većina ljudi zna šta je „tender“. Greška. Treba govoriti o javnim nabavkama kojima se obezbeđuju javni radovi u korist svih nas. Na više od 80 odsto javnih nabavki u Srbiji javi se jedna firma neke od stranaka na vlasti, najčešće naprednjačka. Sve javne radove plaćamo 3, 4, 5 puta više od prave vrednosti, što godišnje košta dve i po milijarde evra. Te pare umesto u rast društvenog standarda odlaze u džepove pojedinaca. Nisu to tenderi već krađa. Namešta se ketering za vrtiće i škole, izleti, ekskurzije… “Studentski centar“ u Novom Sadu šargarepu plaća 275 dinara umesto 100, grad Niš podmetač za čaše 676 umesto 220 dinara. Sve to našim parama. Dokle?

KORUPCIJA JE KRIMINAL

Odomaćio se izraz „korupcija i kriminal“, tako ljudi razumeju da korupcija nije kriminal. Korupcija je kriminal i svi treba jasno to da kažemo. Evo, na primer, pomoć „glavnog šefa“. Svaki dan hiljadu puta kaže „pomozite“. Ko bi se ljutio što pomaže, a njegova pomoć je mimo zakona, dakle, koruptivna radnja, dakle, kriminal.

Stalno se ponavlja da su „naši ekonomski pokazatelji odlični“. Sve je to razvejao profesor Miodrag Zec na lakrdijaškoj kopiji Davosa, „Biznis forumu“ na Kopaoniku. Pitao je gde može da kupi akcije Miškovićeve „Delte“ ili državnog „Telekoma“ i zašto je krema za ruke svuda u Evropi tri, a kod nas sedam evra. Odgovor nije dobio. Toliko o našem tržištu. Retki su oni koji stvari nazivaju pravim imenom.

Tekst je prenet sa portala Novi magazani.