Mina Anđelković, Marina sestra: Pre dve godine, pet meseci i 14 dana smo izgubili naših 10 najmilijih

Za to vreme sam se navikla na konstantnu tugu koju osećam. Ona je sada deo mene i ne možemo se razdvojiti, niti to želim. Navikla sam da imam prazninu u grudima, rupu koja predstavlja ono što sam nekada imala, izgubila i što nikad neću moći da proživim sa Marom. Zauvek ću patiti za uspomenama koje nećemo imati priliku da stvorimo zajedno. Svaki rođendan je teži od prethodnog jer mi je jedino mašta preostala. 

Nedostaje mi njen osmeh, prisustvo i način na koji me je gledala. 

Jedina misao koja mi donosi mir je da ću je jednom opet videti i moj život zato ima smisla. Nadam se da zna da ne prođe ni dan da ne mislim o njoj, najdivnijoj devojčici na svetu.

Srećan rođendan Maro, volimo te i nedostaješ nam.