Maja Pavlović: Ne tražim milostinju nego funkcionisanje pravne države

Izvor: Cenzolovka

Razgovarali Zoran Strika i Denis Kolundžija

Direktorka novosadskog Kanala 9 Maja Pavlović počinje danas, u simboličnih pet do 12, ispred Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Beogradu treći štrajk glađu u poslednjih 15 meseci. Kao i prethodna dva puta, na najdrastičniji vid protesta odlučila se zbog nerešavanja sudskih sporova u vezi sa naknadama koje televizije u Srbiji moraju da plaćaju. U intervjuu za Cenzolovku govori o razlozima za novi štrajk glađu, ali i o tome zašto veruje da joj predsednik Aleksandar Vučić može pomoći, o sudskim postupcima čije epiloge nikako da dočeka i o predstavci koju planira da uputi Sudu za ljudska prava u Strazburu, (ne)solidarnosti u medijskoj zajednici, kao i o tome zašto ne želi da se nađe na spisku ugašenih medija.

U maju 2018. godine Maja Pavlović je obavestila javnost da počinje štrajk glađu jer je preduzeće Emisiona tehnika i veze (ETV) ugasilo signal Kanalu 9, lokalnom mediju u Novom Sadu koji postoji dve decenije. Međutim, razloga za štrajk bilo je više, a u prvom planu je nerešavanje nekoliko sudskih sporova u kojima učestvuje Kanal 9.

Ovaj medij je podneo tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kojim se 2015. televizijama oduzima lokalna i dodeljuje regionalna frekvencija, dok naknada postaje 10 puta veća. Problem je, tvrdi Maja Pavlović, to što je konkursom bila predviđena jedna tarifa za naknadu tokom osam godina (uz mogućnost još toliko produženja), da bi u sedmoj godini ona bila promenjena. Istovremeno, Kanal 9 pokušava na sudu da ospori ustavnost i zakonitost tarifa Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i Sokoja (Organizacija muzičkih autora Srbije).

Godinu dana posle prvog štrajka, nakon kojeg je Kanalu 9 vraćen signal, Maja Pavlović je ponovo stupila u štrajk jer se dalje od obećanja nije otišlo. Direktorka televizije ukazala je da već četiri godine čeka na odluke sudova, dok se rešenja po kojima mora da plaća tarife koje smatra spornima, donose bez problema. Nezadovoljna je i načinom sprovođenja konkursnog sufinansiranja medija, te diskriminacijom u odnosu na druge novosadske medije kad je reč o saradnji sa javnim preduzećima.

Primila ju je premijerka Ana Brnabić, a mnogima je taj sastanak delovao kao isleđivanje žene koja je gladovala više od 20 dana.
Maja Pavlović danas ponovo počinje štrajk, ovog puta odlazi direktno ispred zgrade REM-a. U međuvremenu, OFPS, koji od Kanala 9 na ime duga potražuje tri miliona dinara, poziva novinarska i medijska udruženja da se uključe u rešavanje problema, ali Maja Pavlović ne pristaje na njihove ponude.

Cenzolovka: Zbog čega vi osporavate taj dug od tri miliona dinara?

Maja Pavlović: To je, u stvari, razlika između naknade po prethodno važećoj tarifi i nove kojom je uvedena minimalna naknada, a kojom se određuje da mi, zaradili ili ne zaradili, moramo OFPS-u i Sokoju da platimo po 60.000 dinara mesečno.

Kanal 9 plaća naknadu po prethodnoj važećoj tarifi (procenat od ostvarenih prihoda, prim. aut.), jer Zakon o autorskim i srodnim pravima, član 187 stav 8, kaže da ukoliko postoji spor oko naknade, onda se ona plaća po prethodnoj nespornoj tarifi – dok se spor ne okonča.

Međutim, Privredni sud kaže da Kanal 9 nema pravo na primenu tog člana, uz obrazloženje da je on – irelevantan! Završila sam Pravni fakultet i prvi put čujem da postoje relevantnije i irelevantnije odredbe zakona.

Borbu nastavljam u Strazburu

Cenzolovka: Vaša inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti tarifa OFPS-a odbijena je dva puta do sada i podneli ste ustavnu žalbu. Šta se sa tim dešava?

Pavlović: Kada smo se upustili u pisanje inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti, znali smo da smo uboli osinje gnezdo i znala sam da ćemo naleteti na veliki otpor države. Prva naša inicijativa je odbačena zaključkom da se OFPS izjasnio da televizije plaćaju 10 puta veće naknade, jer imaju veće prihode od radio-stanica.

Postoji šačica medija u Srbiji koji su nezavisni, slobodni i koji žele da zakoni regulišu njihov položaj, dok su ostali na tom tragu da su dobri sa nekim direktorom, partijom, da će pisati hvalospeve…

Onda smo mi podneli novu inicijativu, gde smo iz Agencije za privredne registre uzeli račune svih lokalnih i regionalnih televizija i radio-stanica u Novom Sadu iz kojih se jasno vidi da radio-stanice imaju veće ili iste prihode kao TV stanice. I ta inicijativa je odbačena jer su rekli da smo zloupotrebili pravo i dva puta tražili inicijativu za istu odredbu.

Cenzolovka: Potom pišete ustavnu žalbu?

Pavlović: Da. Pre mesec dana je stigao odgovor sekretara suda koji nas obaveštava da nije moguće podnositi žalbu na odluke Ustavnog suda, jer su one konačne i opšteobavezujuće. Sada mi imamo odgovor na našu ustavnu žalbu i imamo uslov za predstavku pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Moji advokati pišu tu predstavku i mi nastavljamo našu borbu u sudskim instancama van Srbije.

Tamo ćemo dočekati konačan odgovor, jer viših instanci od te nema, i ja ću onda prihvatiti tu odluku. Ako Sud u Strazburu oceni da je moj zahtev bio neosnovan, onda ću priznati da nisam bila u pravu.

Cenzolovka: Poručili ste da ponovni sastanak sa premijerkom Anom Brnabić ništa ne rešava i tražite sastanak sa Vučićem. Mislite da bi sastanak sa njim napravio neku značajniju razliku?

Pavlović: Kada ministarstva ne mogu, kada premijerka ne može, a kada je već Vučić rekao da je zainteresovan da se sastane sa nama i čuje o čemu se radi, smatram da je to naredni korak, gde možemo da čujemo ideju kojim putem dalje da se u Srbiji borimo kako bismo dobili sudske odluke.

Ja ne znam šta bi on mogao da učini. Ukoliko je uspeo da postane predsednik države, smatram da ima određene kvalifikacije i znanja da pomogne da se stvari u državi koje ne funkcionišu urede tako da počnu da funkcionišu.

Tražila sam sastanak sa predsednicom Ustavnog suda, ali nisam dobila odgovor.

JA SE ŽALIM NA PROBLEM, A ONI MI KAŽU DA SE UGASIM

Cenzolovka: Državni sekretar Aleksandar Gajović vas je pozvao da razmislite o ekonomskoj opravdanosti postojanja Kanala 9. Kako tumačite tu izjavu?

Pavlović: To je strašno. Zamislite, ja im dođem žaleći se na problem, a oni kažu da se ugasim. Neću da se ugasim, Kanal 9 ne postoji nešto više od 20 godina da bi se ugasio. Televizija je napravljena da bi postojala i ja ću pokušati da napravim atmosferu u kojoj ona može da postoji. Ako uspem. Ne prejudiciram nijednu odluku suda. Samo kažem – donesite je. Štrajkovaću koliko god je potrebno i u stanju sam da to radim dok se konačno ne nađe neko finalno rešenje.

U kakvom strahu mi živimo

Cenzolovka: SOKOJ, RATEL, OFPS, REM su nominalno samostalna ili nezavisna tela, odnosno organizacije. Sudovi bi trebalo da su nezavisni. Kako sad da se očekuje da Vučić, Brnabić ili bilo ko drugi naredi nekome nešto? Upravo to prekoračenje ustavnih ovlašćenja jeste ono što nezavisni mediji kritikuju, a sada izgleda kao da tražite to?

Pavlović: Ne treba tu niko ništa da naređuje, ja samo iznosim svoj slučaj koji sa do sada posećenih instanci izgleda nerešivo. Jedna država, ako hoće da bude uređena, mora da ima rešenja za ovako jednu bitnu stvar. Ovo nije stvar Kanala 9, ni stvar položaja lokalnih i regionalnih emitera, ovo je stvar sa kojom se susreću svi građani Srbije, a tiče se toga da ne mogu da dobiju odluke sudova ni u kakvom roku, a ne u razumnom…

Ako Sud u Strazburu oceni da je moj zahtev bio neosnovan, onda ću priznati da nisam bila u pravu

Cenzolovka: Kažete da se problemi koje iznosite tiču svih građana, pogotovo medija. Međutim, jedino vi otvoreno istupate protiv određenih rešenja, imate podršku novinarskih udruženja, ali nismo videli da je neki medij javno istupio i dao vam podršku.
Pavlović: Zovu me kolege i podržavaju. Ja im onda kažem da dođu i da se pridruže štrajku, ali odgovore da imaju decu. Pa u kakvoj mi državi živimo? U kakvom strahu? Ne tražim nikakvu milostinju nego da funkcioniše pravna država u Srbiji. Je l’ treba da se toga plašimo? Ja to ne želim.

Cenzolovka: Žalite se na to što se ne donose sudske odluke već pet godina, dok će drugi prigovoriti da ljudi čekaju na presude po deceniju, dve…

Pavlović: Stvar je u tome da kada imate komplikovane postupke, brojna ročišta, advokate koji odugovlače jer se ide na zastaru, izvođenje dokaza i veštačenja, onda zaista ne možete da predvidite koliko će da traje neki postupak.

Međutim, mi imamo postupak pred Upravnim sudom koji traje pet godina, a trebalo bi da izgleda ovako: mi napišemo sve šta smatramo nezakonitim, komisija sedne, pročita šta smo napisali, bez ikakvih ročišta i veštačenja. Na osnovu onoga što smo napisali, ona treba da odluči da li smo mi u pravu ili nismo. To je sve i to traje – pet godina.