Indeks medijskih sloboda Reportera bez granica: pozicija Srbije za 12 mesta lošija nego prošle godine

3. May 2023.
O nalazima iz ovog izveštaja detaljnije će se pričati u sredu, 3. maja u 13:00 na obležavanju Svetskog dana slobode medija koji će se održati u u prostoru ANEM – Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (bivša zgrada Prizad/Tanjug, Oblićev venac 2).
ANEM_EU_ppt RBG 23

Tom prilikom biće prezentovani rezultati medijskog monitoringa za prva četiri meseca ove godine, predstaviće se rad SOS sigurne linije za novinare uz analizu dosadašnjih dometa radnih grupa za izmene dopune Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima.

Pored Krune Savović, Dr Saše Mirkovića i Verana Matića, govoriće i Jan Bratu ambasador OEBSa u Beogradu i Emanuel Žofre, šef Delegacije Evropske unije u Beogradu.

Na upravo objavljenom svetskom Indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica za 2023. godinu Srbija zauzima 91. mesto.

U odnosu na prošlogodišnji plasman, to predstavlja pad od 12 mesta (2022. – 79. mesto).

U obrazloženju se ističe da je Srbija pretrpela najveći pad u regionu EU Balkan i da ovdašnju medijsku scenu karakterišu provladini mediji koji šire rusku propaganda.

O primetno velikom padu Srbije, Pavol Salai, šef deska za EU i Balkan Reportera bez granica kaže:

„Bez obzira na napredak koji postoji kad je u pitanju procesuiranje zločina prema novinarima, posmatrano globalno, sloboda medija u Srbiji je u padu. U svakodnevnom životu, novinari su žrtve političkih napada, diskreditacije u medijima naklonjenima vlasti kao i napada na društvenim mrežama, što je obično praćeno napadima u stvarnom životu.

Srbija je pala na treće najgore mesto od svih država zone EU i Balkan, (od 40 zemalja koje ova zona obuhvata), a na Zapadnom Balkanu je iza nje samo Albanija (drugo najgore mesto), i Grčka koja je članica EU (poslednje mesto).

Skupa sa Bosnom i Hercegovinom, koja je ipak bolje rangirana od Srbije (64. mesto), Srbija je jedna od dve zemlje Zapadnog Balkana u kojima je došlo do pogoršanja medijskih sloboda.

Štaviše, medijski regulator REM se pokazao nemoćnim kad su u pitanju primena zakona i zaštita medijskog pluralizma, dok jedan broj uticajnih medija naklonjenih vladi u velikoj meri šire rusku ratnu propagandu.“

U poređenju sa Srbijom na 91. mestu,  Bosna i Hercegovina zauzima 64, Kosovo 56, Slovenija 50, Hrvatska 42, Crna Gora 39 i Makedonija 38. mesto na globalnom Indeksu medijskih sloboda koji obuhvata 180 država.

Prvo mesto zauzima Norveška. Slede Irska, Danska, Švedska i Finska.

Pretposlednje i poslednje mesto zauzimaju Kina i Severna Koreja.

Rusija se nalazi na 164. mestu a Ukrajina na 79. mestu.

“Nakon proglašenja nezavisnosti, Srbija je na ovoj listi medijskih sloboda 2007. godine zauzimala 67. mesto.

Najbolje je bila plasirana 2014. godine kada je dostigla 54. mesto a najlošije je bila plasirana 2020. i 2021. godine kada je zauzimala 93. mesto.

Prošle godine je promenjena metodologija i tada je Srbija zauzela 79. mesto.

Trend konstatnog pada u proteklih šest godina, govori da je neophodno temeljno izmeniti pristup, prevashodno izvršne vlasti i političara na svim nivoima, prema novinarima i medijima. Zapaljiva retorika, neargumentovane diskredititacije i optužbe i kampanje kroz provladine tabloide, veoma često izazivaju osećaj straha i samocenzuru i uz takvu retoriku političara, idu i pretnje, najviše preko društvenih mreža ili preko komentara na internetu, komentariše rezultate Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.

“Jednostavno, potrebno je da odmah prestane zapaljiva retorika iz parlamenta, vlade, predsedništva, da se otvori prostor za stalni dijalog između medijske zajednice i nadležih institucija i da se po uzoru na Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara, grade mehanizmi i institucije koje će raditi na poboljšanju položaja novinara i posebno slobode medija”, naglasio je Matić

Click