Glad za životom

13. Oktobar 2020.
U godini najvećeg globalnog nemira, Nobelova nagrada za mir dodeljena je Svetskom programu za hranu pri UN. Ni Tramp ni Greta nisu imali šanse protiv milionskih armija gladnih koje svakodnevno prelaze prostranstva u potrazi za koricom hleba, šakom pirinča ili zrnom soli.
Nobel Peace
Deca sede na vrećama pirinča iz Svetskog programa za hranu ispred škole u kojoj su smešteni interno raseljeni u bagdadskom okrugu Jamila u Iraku. Foto: Beta/AP Photo/Karim Kadim

Piše: Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor agencije New Moment Beograd

Komitet za dodelu Nobelove nagrade dobro je znao da mir danas ne zavisi od jedne osobe već od nezadovoljstva gladnih, bosih, osiromašenih, izneverenih i ostavljenih. I još bolje zna da je jedna iskra dovoljna da napravi plamen u kojem se više niko ne bi brinuo za virus, klimatske promene ili predsedničke izbore.

U svojoj izjavi, Svetski program za hranu je istakao – “hrana je najbolja vakcina protiv haosa.” I to me je najviše podsetilo na kampanju koju sam zajedno sa Fondom B92 i Hranom za sve kreirao 2009. godine. Zvala se “Štrajk gladju protiv gladi”.

Te godine, Srbija je imala veliki broj gladnih, ali se to krilo od javnosti. Vladajuća struktura je izbegavala svaku priču o tome i negirala problem. Fond B92 nije mogao da se složi sa tim, a naš kreativni tim je odlučio da udje u direktan okršaj sa stvarnošću. U ring smo ušli bez rukavica, rešeni da se borimo za gladne i inspirisani da potpuno radikalizujemo komunikaciju.

Pola miliona je gladovalo, nismo mogli ni da čekamo ni da pravimo “pozitiva” kampanje sa pesmama i la-la stihovima. Ljudi su bukvalno umirali od gladi dok smo smišljali kampanju i isto tako su umirali dok je kampanja trajala. Agencijska trka s vremenom pretvorila se u trku za život.

Pitanje koje smo prvo sebi bili postavili, bilo je: Ako 500 hiljada ljudi gladuje i niko to ne vidi, koliko onda treba da nas bude da bi to svi primetili? Zato smo pozvali sve gradjane Srbije da na Svetski dan hrane štrajkuju gladju i tako pokažu solidarnost sa pola miliona gladnih sugradjana.

Tog 16. oktobra 2009. godine svi su bili pozvani da pokažu humanost i pruže podršku ugroženima. A odazvalo ih se mnogo više nego što je bilo ko očekivao – preko 650 hiljada pojedinaca, više od 350 kompanija, podrška je stigla iz 88 zemalja sveta, fondacija Nelsona Mendele i fondacija Bila Gejtsa stale su uz štrajkače u Srbiji. Inspirisani našom kampanjom, nakon samo mesec dana na sastanku FAO organizacije u Rimu, tadašnji generalni sekretar UN-a Ban Ki-Mun i Žak Dijuf, direktor FAO organizacije, zajedno su štrajkovali gladju da bi skrenuli pažnju na problem gladi. Donirano je 2 000 tona hrane, otvorene su brojne narodne kuhinje, zakon o socijalnoj zaštiti je reformisan.

Iako u početku, ocenjena od strane vlasti kao akcija protiv sistema i države, kampanja “Štrajk gladju protiv gladi” je svojom masovnošću stvorila ogroman pritisak javnosti pa su na kraju jedan dan pre štrajka i tadašnji centri moći prešli na stranu naroda. Ni cenzura, ni tihi pritisci nisu ugasili plamen Štrajka, već su samo razbuktali požar. Sećam se da su pet dana pre štrajka opštinski odbori vladajuće stranke počeli iznenada da otkazuju poslušnost svojoj centrali i priključuju se štrajku, a kada su najveći sindikati počeli da izdaju proglase koji su počinjali rečima: “I mi smo gladni…”, svima je postalo jasno da je Štrajk gladju prerastao u bunt, revolt i aktivnu borbu za ljudska prava.

Jedanaest godina je prošlo od tada, ali glad nije nestala. Opet nam je došlo vreme bunta, revolta i nemira, jer glad za hranom, kad tad postane glad za životom.

Možda je sada pravi trenutak da ponovo budemo solidarni.

Možda je pravi čas da budemo ljudi.

Možda je vreme za neki novi štrajk.

Kampanja “Štrajk gladju protiv gladi” proglašena je za najbolju kampanju 2009-2010 godine u Evropi. Na Eurobest festivalu osvojila je Zlato u kategoriji integrisanih kampanja (po tadašnjim pravilima Grand Prix nije mogao biti dodeljen neprofitnim kampanjama). Na EACA Awards, kampanja je dobila Grand Prix koji je uručen kreativnom timu u Evropskom parlamentu u Briselu. 

U prve dve godine kampanje „Hrana za sve“, od oktobra 2009. do septembra 2011. godine obezbeđeno preko 2 miliona evra pomoći narodnim kuhinjama i ugroženim građanima i to kroz:

  • Donacije građana preko uplatnica Infostana prikupljeno je preko 4 miliona dinara,
  • Donacije građana slanjem SMS-a na broj 2500  prikupljeno je više od 10 miliona dinara,
  • Donacije kompanija u novcu obezbedile su skoro 5.5 miliona dinara,
  • Donacije kompanija u robi i hrani – ukupno je tokom trajanja akcije narodnim kuhinjama donirano 3.364 tona brašna, ulja, krompira, soje, mleka, luka, šećera, kupusa, kukuruza, sojinih ljuspica i sojinih komadića… Najveću donaciju u robi na samom početku akcije dala je kompanija Victoria Group u vrednosti od skoro 600.000 evra, a za njom su se priključili i drugi proizvođači i uvoznici hrane kao što su Mlekara Šabac, Lučić Grupa, Invej, MK Group, Sunoko, fabrike šećera TE-TO Senta, Crvenka i „Šajkaška“ iz Žablja, Granexport, Bambi Banat, Zdravo Organic, Mitsides Point Sremska Mitrovica, Milex, Bilje Borča, ali i institucije kao što su Pokrajinsko veće Vojvodine i Ministarstvo poljoprivrede.
Share