Deset najtužnijih meseci u Srbiji (FOTO)

Autorka: Dr Slavica Plavšić

Nije lakše, ne boli manje, užasno je, nepodnošljivo saznanje da ih zauvek nema tu, fizički sa svojim roditeljima, sestrama i braćom, a da su svake sekunde bolno prisutni u njihovim srcima.

Ana, Angelina, Katarina, Ema, Mara, Andrija, Sofija, Bojana, Adriana, Dragan… Mali beogradski anđeli i njihov čuvar… Valjda ne čuju i ne vide kroz koje krugove pakla prolaze njihovi roditelji dokazujući da njihove dece više nema, da su streljani, da je zbog toga neko kriv i da mora da odgovara. A ti neki krivi i odgovorni, tvrde na nisu krivi i da nisu odgovorni ili da ne znaju ko je kriv, koliko god je to očigledno.

Advokati se bore za svoje klijente i interese, a država ćuti. Inspektor koji je pročitao imena dece koja su bila na spisku za streljanje, dobio je odlikovanje, orden. Umesto krivične prijave i kazne, on je nagrađen ordenom. U rancu jednog učenika osmog razreda, pronađen je nož. Pronašli su ga i prijavili vaši drugari koji su preživeli masakr u Ribnikaru. Možda su time sprečili da se ne ponovi neki novi masakr, sličan onom od 3. maja 2023. godine.

Neka ovaj dan, 3. mart, desetog meseca vašeg stradanja, bude posvećen vašim divnim roditeljima, nadljudima, nadroditeljima. Vašim sestrama i braći. Teško da se u Srbiji i svetu mogu naći ljudi koji su toliko hrabri, toliko dostojanstveni, plemeniti i humani u svom beskrajnom bolu, kao što su vaše porodice: Kobiljski, Asović, Dukić, Martinović, Božović, Anđelković, Čikić, Negić, Aćimović, Vlahović.

Budite ponosni na njih, kao što su oni ponosni na vas.

I držite se zajedno i družite se tamo, kao što se oni ovde zajedno bore za pravo i pravdu, kako bi izdržali i izborili se za ovu nemoguću bitku, sami protiv sistema…

I vi, mali-veliki ljudi iz Beograda, i vaš čika Dragan i mladi iz Malog Orašja i Dubone. Družite se i budite zajedno. I vaši roditelji se druže i posećuju. Vaši rođendani i važni dani se zajednički obeležavaju.

Družite se s Pecom, on je umeo sa decom. I malom i velikom. Maloj deci je bio Deda Mraz i donosio paketiće za Novu godinu i darove za Božić. Onu malo veću je učio da igraju fudbal, folklor, da gaje pčele. Učio ih je da vole svoje selo i običaje i okupljao ih da se druže i budu zajedno u njegovoj maloj toploj sobici, uz njegove čuvene palačinke, kokice, muziku i pesmu.

Družite se i sa Nemanjom i učite od njega kako se moglo živeti punim plućima, brzo, energično, veselo i zaljubljeno. Njemu je bio rođendan pre neki dan. Prvi nebeski, a pravi 22. rođendan bi proslavio najveselije da se nije desio 4. maj i da je mogao da izdrži da ne zaspi dubokim snom.

Da li ste upoznali Lazu? On je bio drugačiji od vas, gradske dece. Razlikovao se i od drugih momaka iz svog sela i iz Srbije. Kako je samo on voleo svoje selo i šta je sve uradio sa svojih samo devetnaest godina. Vi ste rođeni i odrasli u gradu i učili ste neke druge knjige, neku drugu muziku, balet, klavir, neke lepe umetnosti. A Laza je vozio traktor, krčio šumu i sekao drva, koja je prodavao ljudima za ogrev i druge potrebe. On je sam kupio i drugu šumu i drugu njivu. I gajio je voće, prirodno, jedro i zdravo. Eh, da ste samo probali njegove jagode, trešnje, breskve i šljive.

Nije ih ni on probao.

Nije stigao jer se desio 4. maj.

A Marko je išao u školu, kao i vi. Samo je on završavao srednju školu i radovao se proslavi mature i poslu u železari, gde bi išao sa svojim ocem. Marko je prelep, dobar, drag momak, divan brat svojim sestrama Jeleni i Mariji i najbolji sin majci Oliveri i ocu Draganu. U martu, na Mladence, Marko bi proslavio svoj 19. rođendan. Slavilo bi se u kući Mitrovića bar tri dana. Bogato, srećno i veselo, sa puno ljubavi, muzike i pesme. Ali neće. Biće tiho, bolno i tužno…

Jer, desio se 4. maj koji je sve vas odneo, samo on nikako da prođe.

Žao mi je što niste u Malom Orašju uspeli da upoznate Acu. Njemu je 28. decembra obeleženo punoletstvo i prvi nebeski rođendan. A torta je bila u bojama Crvene zvezde, njegovog omiljenog tima. Čega sve nema u njegovom dvorištu: riba u bazenu za navodnjavanje, zečeva belih i šarenih, golubova raznih… Imao ih je preko sto. Imao je i velikog psa Maksa i dve male maltezerke, lepe kao plišane lutke. Mnogo je voleo fudbal i možda bi postao poznati fudbaler, a možda bi za sve vas pravio divna mirisna peciva u pekari u Malom Orašju o kojoj je maštao.

A Nikolu sigurno znate. On je samo malo stariji od vas. Išao je u osmi razred, odeljenje VIII/2. Tog divnog nasmejanog dečaka sa rumenim obrazima su svi voleli. I nastavnici i učenici i drugari… A i neke devojčice su želele da baš sa njim budu par na proslavi mature. Spremao se i on, i majka mu je dozvolila da kupi košulju u boji haljine te tajanstvene devojčice. I on je bio talentovani fudbaler, zvezdaš i planirao je svašta u budućnosti.

Ali, desio se 4. maj i ništa se od toga nije ostvarilo. Samo su ostali neutešni njegovi drugari, razredna Ivana, njegova majka Dragana, otac Dejan i brat Mihajlo.

Dača iz Dubone je jedini u kraju imao traktor sa korpom. Da ste ga upoznali, neki hrabri bi seli u tu korpu i popeli se na krov zgrade da očiste sneg ili poprave crep koji se polomio. Da povežu struju, da se popnu na vrh bandere, da poprave auto, da odrade sve poljoprivredne poslove. Nema šta nije znao i mogao da uradi taj lepi i pametni momak. A bavio se i fotografijom… Eto zajedničke teme sa Andrijom. Dača bi se i oženio ove godine, to je planirano. Ali, desio se 4. maj i pokvario sve planove.

A mlada, prelepa buduća učiteljica Kika, sa svojom dugom, kestenjastom kosom, mora da je uzor svim devojčicama. Učiteljice se vole, naročito mlade i lepe. A Kika je bila toliko svestrana, toliko dobra i pametna, da je nemoguće ne voleti je. I ona je bila uvek odličan učenik, vukovac. Njen diplomski je ostao u lap topu, a vozačku dozvolu nije stigla ni da podigne. Jer, izašla je sa bratom Milanom, mladim, ambicioznim policajcem koji je imao velike planove za budućnost. I on je znao i voleo da radi sve poljoprivredne poslove, pomagao je roditeljima Zorici i Saši. Ali, hteo je i da upiše fakultet i nastavi dalje školovanje u svojoj struci. Njih dvoje su izašli na petnaest minuta do školskog dvorišta da se vide sa društvom i… Nikada se nisu vratili.

Milan Panić. Foto: Privatna arhiva

Jer, desio se prokleti 4. maj i zavio u crno Malo Orašje i Dubonu.

A svi vi, najbolji, od najboljih probrani… Živite i dalje, dok god se vaši roditelji bore tako hrabro i uporno sa vidljivim i nevidljivim neprijateljima, dok bude nas malobrojnih prijatelja koji žele i trude se da ne budete zaboravljeni, uprkos očiglednim željama i nastojanjima sistema, države i društva, da se 3. i 4. maj, 2023. godine, izbrišu, zaborave, nestanu… I da sve bude kao da se nikada nisu ni desili.