“Danas me je Dušan Petričić nacrtao kao psa Ane Brnabić”

Danas me je Dušan Petričić nacrtao kao psa Ane Brnabić koji jede otpatke sa njenog stola. To mi je novogodišnja čestitka boraca za “pristojnu srbiju” u kojoj se prave vrednosti poštuju.
Petričić ne zna zašto sam to ja pseto i koje to otpatke od gozbe vlasti sam IKADA dobila, a pogotovo tražila, ali mnogo vas je koji odlično znate da nisam. A ipak ćutite.
Pitam se, kako se to ova bljuvotina razlikuje od, na primer, prostačkih naslova knjiga Vojislava Šešelja, od krvničkog vredjanja Ace Lukasa i od rejp-fantazija Zorana Ćirjakovića, zbog kojih se celo naše društvo davi u govnima?
Kako to nije potpuno, ali potpuno ista stvar?
Cele godine, pa ni sada, Petričić nije nacrtao ni jednog nasilnika, silovatelja, predatora, pedofila, nikoga od velike mreže njihovih pomagača, potpuno ravnodušan prema zlodelima koji potresaju naš svet.
Muškarac, koji je, kada su pola veka mladje žene hrabro svedočile o nasilju koje su preživele, vrištao da je ON taj koji je ZAPRAVO silovan (jer ga “siluje” Vučić), a nikada nije ni reč kritike, eto, makar zbog toga, čuo nije.
Umetnik, koji je tek u osmoj deceniji svog života skupio hrabrost da postane političan, a da nikad ništa nije nacrtao o ratovima, o žrtvama, genocidu, zlikovcima koji su ga počinili, o političkim inspiratorima atentata na Djindjića, o otimanju prava na ljudskost lgbt ljudima, o ubijanju i batinanju žena, o policijskom šikaniranju žrtava, za novogodišnju poruku mene je odabrao da predstavi kao psa.
Cele ove godine, ma sve ove godine, borim se za prava čak i ljudi koji me ignorišu, prećutkuju, ili otvoreno difamiraju i vredjaju, a ja ipak pišem i govorim braneći ih od svih. Od toga nemam ništa, osim uvreda i pretnji. Nemam nikakvu korist, nemam ništa, vodi me samo moj osećaj za pravdu. Nemam ni koristi, ali bilo kakve, niti dobijam kap pomija sa stola ove i bilo koje vlasti i to barem Petričićevi urednici, izdavači i enejbleri jako dobro znaju. A ipak i oni ćute.
Što je najgore, ja ih i u tome razumem. Nasilnicima koji imaju podršku i popularnost, nije lako se suprotstaviti. Nije jednostavno ići kontra svetine i rizikovati da prolaze kroz isto što i ja. Razumem ih i znam i to jako dobro, da im je intimno strahovito neprijatno i da ih je ipak stid od ovoga.
Sve je ok, opraštam im.
Ja, pseto šugavo što sam na tom crtežu pomešana pod stolom sa Belivucima, pacovima, krvavim testerama, bogatim zlikovcima i koristoljubivim saradnicima svake vlasti, mašem vam repom u pozdrav. Hvala vam svima.
PS: a godinu nam je Petričić počeo ovako. Već ste zaboravili?