Apokalipsa i danas i sutra

Piše: Jelena Aleksić

Većina ljudi još ne zna u kakvoj se opasnosti nalazi, napisao je ovih dana naučnik NASA Piter Kalmus analizirajući apokaliptične scene razarajućih oluja, požara i tornada koji krstare planetom kao posledica klimatskih promena. Ono što sigurno znamo jeste da je region Balkana ostao u neverici posle naleta superćelijskih oluja, grada koji je rušio debla, kranove i krovove, odnoseći živote i imovinu ljudi kako u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji tako i u Italiji. 

Istovremeno, gori nekoliko ostrva u Grčkoj i to tako da je evakuisan do sada rekordan broj ljudi zbog nezadržive vatre koja se danima ne smiruje. 

Ono čemu svedočimo danas, poručuju apsolutno svi meteorolozi i klimatolozi, samo je uvod u kataklizmično i krajnje nepredvidivo ponašanje prirode. Posebno u regionu u kome živimo a koji se, kako je mnogo puta rečeno, zagreva više i brže nego što je globalni prosek kao posledica globalnog zagrevanja i efekata staklene bašte. U praksi, to znači da superćelijske oluje, toplotni talasi i suše ali i poplave pa čak i tornada neće biti iznenađenja već uobičajen odgovor planete na čovekovo bahato, egoistično i krajnje destruktivno ponašanje prema životnoj okolini koja se rapidno menja. Kao i čovek, postaje negostoljubivija, teža za podneti i preteća. 

Klimatske promene su nova realnost i sigurno ćemo u budućnosti mnogo češće trpeti superćeliske oluje, a mnoge će biti i razornije i žešće od ove koja nas sada pogađa, kaže Vladimir Đurđević, klimatolog 

NOVA REALNOST: Pomenuti naučnik s početka teksta poziva u istom obraćanju javnosti da se „upotreba fosilnih goriva okonča što je pre moguće“. 

„Uvek će postojati regionalne i međugodišnje varijacije, u prosečnom smislu, toplotni trendovi znače da će ovo biti najhladnije leto duže vreme. Naša planeta će ako svet i društvo pređu u klimatske vanredne situacije, početi da se hladi do kraja veka“, upozorio je Kalmus imajući u vidu klimu na celoj planeti. 

Što se Srbije tiče i našeg regiona, superćelijska oluja, do skoro nesvakidašnja pojava u našim predelima, fenomen je na koji ćemo možda morati da se naviknemo. 

„Nema sumnje da će ih biti još i da će vrlo verovatno biti sve izraženije i razornije. Samo da razjasnimo da je ovakvih oluja bilo i pre ali je ova karakteristična po tome što je zahvatila veliku površinu i da je trajala nekoliko dana. Naprosto, toplija atmosfera znači i više vodene pare i tu nema mnogo mudrosti. Naša planeta je toplija za jedan stepen što znači da je u atmosferi čak sedam odsto više vodene pare koja je pogonsko gorivo za nastanak oluja. Što je više kondenzovane vodene pare, to su oluje razornije, intenzivnije i sa više grada“, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević koji je u nekoliko navrata i ranije upozoravao da Srbija nije izolovano ostrvo i da već deceniju ako ne i duže svedočimo ozbiljnim klimatskim promenama na našim prostorima. 

Uostalom, oluja koja je zahvatila predeo Balkana i Italiju je ekstrem sličan je onom koji je pogodio Češku pre dve godine kada smo otvorenih usta gledali kako tornado usred Evrope odnosi jedan gradić. 

„Nismo mi uopšte daleko da nam se tako nešto dogodi. To nije bilo karakteristično ni za Češku pa ste videli šta je bilo. Tornada u Evropi do tada nisu bila tako razorna, to je karakteristično za Ameriku. Ne možemo tvrditi da će svaka sledeća oluja biti gora od ove koju smo sada imali ali možemo sa sigurnošću reći da će u narednih 30 godina neke biti mnogo razornije a verovatno i češće“, mišljenja je sagovornik Novog magazina. 

Baš kao i Đurđević i meteorološkinja „Euronewsa Srbija“ Ljubica Gojković, posebnu pažnju skreće na to što su u samo nedelju dana Srbiju pogodile čak dve superćelijske oluje zaključivši da „to znači da se nešto promenilo u našoj klimi“.

Objašnjava da je ceo Balkan pregrejan od dugotrajnog toplotnog talasa i da atmosfera trenutno ima dovoljno energije da proizvede ovako burne procese i kaže kako dodatni efekat imaju i Alpi koji zbog svoje visine forsiraju vazduh u vertikalno pravcu što uzrokuje naglo formiranje kišonosnih oblaka. 

„Moramo se pomiriti s činjenicom da je klima promenjena i da u narednih nekoliko decenija, pod uslovom da zaustavimo efekat staklene bašte, neće biti ništa bolje. U tom smislu, sada je najvažnije da država reaguje i prihvati klimatske promene kao novu realnost. U praksi to znači da bi najpre trebalo da razvijemo sisteme za rano upozorenje. U Americi to sasvim dobro funkcioniše jer su oni područje koje pogađaju uragani i tornada. Tamo se na primer, tri dana ranije izdaju upozorenja, počinje se sa evakuacijom a službe spasavanja se stavljaju u pripravnost“, objašnjava Đurđević koga pitamo kako najaviti superćelijsku oluju za tačno područje ako Republički hidrometeorološki zavod tvrde da je to nemoguće? 

Prema Nacionalnoj meteorološkoj službi Sjedinjenih Američkih Država, superćelijske oluje su najopasniji oblici oluja i mogu proizvesti intenzivne vrtloge, uključujući dugotrajna i snažna tornada, kao i veliku gradonosnu kišu

UPOZORENJA: „To je tačno što oni kažu. I smatram da su sada reagovali izuzetno profesionalno. Te oluje su takve da mi možemo da vidimo nekoliko dana unapred da dolaze ali gde će tačno da se razviju, koje selo će da pogode, to je zaista moguće samo nekoliko sati ranije. Međutim, kad bi ljudi imali svima dostupan sistem upozorenja kakav imaju neke zemlje Evrope da im na telefon stižu upozorenja za područje gde se nalaze, dva sata ne bi bilo malo da se ljudi sklone sa njiva ili iz parka. Ovako, ako ne gledate sajt Zavoda, vi ne znate šta se sprema“, konstatuje sagovornik Novog magazina. 

Inače, prema Nacionalnoj meteorološkoj službi Sjedinjenih Američkih Država, superćelijske oluje su najopasniji oblici oluja i mogu proizvesti intenzivne vrtloge, uključujući dugotrajna i snažna tornada, kao i veliku gradonosnu kišu.

One imaju posebne karakteristike koje ih razlikuju od drugih oluja i zahtevaju pažljivo praćenje i upozorenja na čemu insistira Đurđević pojašnjavajući da bi uskoro ceo svet mogao ući u jedinstven tehnološki obaveštajni proces ranog upozorenja na nepogode. 

„To nije tehnološki zahtevno i naša država bi mogla da uvede taj sistem i pre nego što postane obavezno. U Americi u ruralnom predelima postoji radio frekvencija koja je rezervisana samo za ova upozorenja farmera koji često nemaju mobilne telefone i tako nešto bi i kod nas moglo uspostaviti jer je to ono s čim ćemo živeti narednih decenija“, upozorava Đurđević na samom kraju. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.