Angelina Aćimović: Kada pomislim na budućnost, uplašim se, ali znam da moram biti optimistična (FOTO GALERIJA/VIDEO)
Treći pismeni zadatak rađen 23.03.2023.
Hoće li budućnost imati junake?
Mi možemo samo da pretpostavimo hoće li ili neće budućnost imati junake. Niko ne može sigurno da zna.
Ko su uopšte junaci? U pesmama starijih vremena, junaci su bili vojnici, carevi i generali. Njihova glavna dobra su bila konj, oružje i, naravno, ljubav, a glavne osobine hrabrost, odanost, čast i dostojanstvo. Međutim, vreme prolazi i kriterijumi se menjaju. Danas sve manje ljudi imaju osobine starih junaka, a osobine koje se cene su koliko je čovek bogat, kakav ima položaj i uticaj u društvu. Ljudima su postale brojke, a ne osobine. Na primer, današnje junake, po mišljenju društva, čine poznate i bogate ličnosti. Ljudi su zaboravili ko su pravi junaci. Ja smatram da sadašnje junake čine doktori, vatrogasci, volonteri… Svi ljudi sa osobinama poput hrabrosti, poštenosti i dobrote. Ovakvih ljudi je sve manje, a smatram da će ih sa vremenom biti još manje. Ljudi su spremni sve da urade za novac. Sve više ljudi biraju sebe, a ne da pomognu drugima, sve više mladih ljudi bira da postanu preduzetnici, menadžeri i slično. Doktora i vatrogasaca je sve manje. Kada pomislim na budućnost, uplašim se, ali znam da moram biti optimistična.
Hoće li budućnost imati junake? Da, ja definitivno smatram da hoće, ali biće ih sve manje, a i pojam junaka će se promeniti. Smatram da će uvek biti onih dobrih, hrabrih i poštenih ljudi koji imaju svoje principe.
Dnevnik Ane Frank
…Uskraćena su osnovna prava svakog čoveka. Pravo na slobodu i život, a da ne pominjem i pravo svakog deteta na srećno detinjstvo, obrazovanje, ljubav i osmeh. Pravo na igru, bezbrižnost, i vedro nebo iznad glave. Umesto svega toga, deca odrastaju u strahu. Strahu od smrti, od otkrića njihovog mesta skrivanja, kao što je to bilo sa Anom Frank. Sve to dovodi do usamljenosti. U jednoj stranici iz svog dnevnika, Ana je napisala kako su deca ponekad mnogo usamljenija od odraslih i potpuno se slažem sa njom. Odrasli imaju mnogo više životnog iskustva, i u mnogome su zreliji od dece, a deca se osećaju usamljeno zato što misle da ih niko ne razume i da nemaju kome da se povere. Čitajući ova dela, osetila sam veliko poštovanje prema svoj deci, a i odraslima, koja su stradala u vreme rata. Razumela sam da je veoma bitno da se kultura sećanja neguje i da se o ovome piše i čita, kako se takva užasna stradanja više nikada ne bi ponovila.
Tvoja Angelina
Moja plava zvezda
Svaki čovek ima svoju plavu zvezdu. Moj cilj je da nađem svoju plavu zvezdu. Da nađem sebe i zanimanje koje se nalazi negde u samoj dubini mog srca. Ono čime želim da se bavim ceo ostatak svog života.
Još od rođenja, čovek kreće u potragu za sobom. Ne za svojim telom, već za onim zbog čega je taj čovek došao na zemlju. Koji je njegov cilj i zadatak? Šta on mora da uradi, promeni ili započne.
Neko to pronađe za kratak period, a nekome nije dovoljan ni ceo život. Tako on umre, ne znajući šta je sve mogao biti i učiniti.
Od samog rođenja, ja sam se bavila različitim sportovima i umetnošću, ali ništa nije bilo ono što je pravo. Sve dok nisam pogledala jedan crtani i pomislila da sam pronašla svoju plavu zvezdu. Htela sam da postanem poznata kreatorka u Parizu. Maštala sam o tome svaki dan na produžetku jedanaest godina, i tek sada kada imam dvanaest godina, zvezda se ugasila. Razumela sam da to nije ono što mi je potrebno i što će me inspirisati ceo život. Zbog toga sam ja, trenutno, u novoj potrazi za zvezdom.
Mislim da nikada nije kasno, ali i da je život previše kratak za život bez cilja. Tako da želim svima da nađu vremena za potragu svoje plave zvezde, između svih tih gradskih obaveza i obrazovanja.