Anđeli za srećan 18. rođendan (FOTO)

Autorka: dr Slavica Plavšić

Kad se pomenu sela Malo Orašje i Dubona, svima su iste asocijacije. Tragedija nezapamćenih razmera u kojoj je streljano devetoro mladih, a povređeno trinaest osoba, od kojih je sedmoro mladih teško ranjeno. Većina njih se i dalje oporavlja od stravičnih povreda koje su zadobili.

Među njima je i Anđela Stevanović iz Malog Orašja, koja je tada imala sedamnaest godina.

Anđela, naša lepa heroina, je 19. marta proslavila svoj 18. rođendan i postala i formalno punoletna. U kući, sa porodicom, rodbinom i društvom. Prva joj je, u ponoć, rođendan čestitala mama. Sa toplim rečima ljubavi i najlepšim željama. Kasnije su se nizale čestitke, u kojima su se uglavnom ponavljale iste želje: 

“Da te nikada više ništa ne boli” !

Ovo bi bila krajnje neuobičajena poruka za mladu devojku od 18 godina. Ne i za Anđelu. Jer je predhodna godina, posle 4. maja, uglavnom bila ispunjena strašnim bolovima i teškom tugom.

Anđela je na dan svog rođenja blistala u svojoj mladosti i lepoti, okružena onima koje voli i koji nju vole. 

Umesto onih koji bi juče sigurno bili na proslavi njenog rođendana, poruke su poslale njihove majke i sestre, Anđeline drugarice.

Uz rođendansku tortu, cveće i poklone, kao i šarene rođendanske rekvizite, sve je delovalo idealno, veselo i srećno.

Poželimo dragoj Anđeli još mnogo divnih, srećnih, veselih rođendana i da je nikada više ništa ne zaboli. Da joj se dešavaju samo lepe stvari i da joj svi životni putevi budu posuti cvećem. Da se oporavi njeno telo i njena duša.

(FOTO GALERIJA: Anđela Stevanović sa Petrom Mitrovićem i Markom Mitrovićem) 

A teško i strašno je ranjena tog jezivog 4. maja prošle godine. Pre toga vesela, bezbrižna, zdrava, zaljubljena… Otišla je sa drugaricama u Dubonu, gde se našla na meti pomahnitalog ubice i njegovih ubitačnih kuršuma. Rane su bile brojne, teške, po život opasne. Danima joj je život bio ugrožen, a lečenje neizvesno i komplikovano. I bolelo je. Mnogo je bolelo. 

Ipak, možda od svega najviše, strašno saznanje da je, te iste večeri, malo pre njenog ranjavanja, smrtno stradao Nemanja. Njen momak, njena velika ljubav i neprežaljena tuga.

Rane na telu su zacelile, uglavnom.

Duša se oporavlja mnogo sporije i teže. Ova mlada, hrabra devojka se bori junački i vraća se u prethodni, normalni život polako, postepeno, ali sigurno i uspešno. Vratila se u školu i trudi se da nadoknadi sve što je propustila. Planira da po završetku srednje, upiše Višu medicinsku školu. Počela je da izlazi sa drugaricama i sa društvom. Bila je u Beogradu, u Sava centru, na promociji Humanitarne fondacije “Angelina”.  Želi da svi znaju da pruža veliku podršku Angelininoj, i svim ostalim porodicama koje su izgubile decu. Zahvalila se na podršci koju ona dobija od ovih porodica. 

Anđela zna da život teče dalje i da mora da nastavi putem zdravlja, uspeha, uobičajenog mladalačkog života.

A Nemanja i dalje strašno nedostaje.

Da je zagrli i da joj toplo kaže: oko moje!