„Svedočanstvo o dobroti“ priznanje za „Pesničku štafetu Zrenjaninske biblioteke“ (FOTO)
Izvor: Srpski filantropski forum
Učestvovali su učenici i sa svim svojim talentima iz likovnih, dramskih, muzičkih ili plesnih sekcija. Književnica Jasminka Petrović, koja i sâma zaslužuje veliko svedočanstvo dobrote, bila je inspiracija u svakoj od škola, a posadila je i drvo prilikom posete školi „Servo Mihalj” u Mužlji, gde se sada nalazi veliki park Aleja pesnika. Ova manifestacija postoji 49 godina, skoro pedeset stabala i skoro pola miliona učenika i učenica u kreativnim akcijama, koje obeležavaju školsku godinu koja sledi.
A počelo je tako što je još jedan naš gost i učesnik Nacionalnog dana davanja Ljubivoje Ršumović 1975. godine svratio do Zrenjaninske biblioteke i predložio da pesnik i bibliotekari obilaze škole u okruženju i da se pesnik predstavi deci sa svojim pesmama, ali i deca pesniku svojim. Tako je napravljen karavan malih pesnika, čudo od manifestacije, kako kaže pisac za decu Branko Stevanović.
Brojni su i oni koji su kao deca bili deo ove manifestacije, a kasnije postali plodni stvaraoci.
Ovo čudo od manifestacije ulazi u pedesetu godinu i drago nam je da je ta godina upravo Godina dobrote, koju danas proglašavamo. Zahvaljujući se na priznanju „Svedočanstvo o dobroti“, Jelena Đorđević Perc, urednica kulturnog programa Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” rekla je:
„Moje današnje obraćanje inspirisano je pesmicom sa ovogodišnje Pesničke štafete: “Ja sam dete u tami”, dečaka koji je neke nemile trenutke u svom detinjstvu uspevao da prevaziđe kroz pisanje poezije. Želi da bude pesnik kada poraste. Kaže, da prilika koju je dobio da pred književnicom Jasminkom Petrović pročita svoju pesmu i sa njom podeli svoje misli, već jeste ogromna pobeda.
Privilegija i radost je što smo danas u ovako dobrom društvu, društvu koje onih koji veruju u Dobro i koji čine dobra dela.
Pesnička štafeta jeste jedinstvena na ovim prostorima, kako po godinama svog trajanja, tako i po broju učesnika, načinu realizacije.
No, mnogo je važnije da je ona, za ovih 49 godina svog trajanja, uspela da učini sve nas bar za nijansu boljim ljudima: kako nas, koji smo u njoj učestvovali kao deca, pratili je, potom imali radost i da je organizujemo kao odrasli, potom, sve generacije dece koja su kroz nju prošla, meštane u selima u kojima je bila jedini kulturni program u toku godine…Probudila je, u svakoj od 60 škola i mesta do kojih stiže, mnoga mala svetla od kojih je svako izuzetno važno. Svedočili smo iz godine u godinu istinskim primerima drugarstva, međusobne podrške, bodrenja, solidarnosti među decom, velikoj ljubavi i posvećenosti ljudi koji sa njima rade, brojnim talentima koji su, skromno i tiho postojali skriveni širom Banata i Bačke.
Pred nama, bibliotekarima, bila je i ostala misija da sva ta mala, probuđena svetla podržimo i ujedinimo, kako bi se videla nadaleko.
Bibliotekari, ne samo moje kolege iz zrenjaninske biblioteke, već kolege širom Srbije, u radu sa decom neprekidno svedoče mnogim malim čudima i iskreno veruju da jesu ta grupa dobronamernih ljudi koji imaju snage da menjaju svet.
Hvala što smo, i kroz današnje priznanje, na tom putu zajedno i što svetla dobrote jesu naš zajednički odgovor na vreme koje nam nije naklonjeno.
Jer, kada svici udruže svoja svetla, mrak ima mnogo manje šanse.“