Prvo je Boris Dežulović, pisac, u intervjuu datom drugom odličnom piscu - Branku Rosiću, rekao da je Beograd kasaba. Intervju je malo ko čitao, kao i knjige oba pisca, da jeste, znali bi da Rosić piše ozbiljne, temeljno pripremljene i pre svega veoma blagonaklone intervjue, čak i prema onima sa kojima se verovatno uopšte ne slaže, ni poetički ni politički, ali se, za razliku od poražavajuće velikog broja novinara, sa sagovornicima ne svadja, ne lovi ih u glupave klopke, već ih pušta da budu svoji.

Možda je prvi pravi slučaj politike poništenja kod nas (cancel culture), neke vrste lustracije koja se poslednjih godina sprovodi u Americi, slučaj publiciste Zorana Ćirjakovića. Politika poništavanja je, ukratko, kada, zbog nekog neprihvatljivog ponašanja odredjene osobe (npr, poziva na femicid), deo javnosti, najčešče putem društvenih mreža i masovnih medija, izvrši pritisak na poslodavce te osobe i primora ih da otpuste izgrednika, da se od njega distanciraju i da mu se time smanji uticaj, ali posledično i da mu se u potpunosti ukine prostor za delovanje i bilo kakav rad.

Arno Gujon, novopostavljeni državni sekretar za pitanja dijaspore, svoju humanitarnu organizaciju osnovao je sa starijim bratom Bertranom 2004. godine, kada je srpskim enklavama na Kosovu dostavio kamion korišćene garderobe, koja je, kako su obojica rekli, prikupljena kao dobrotvorni prilog Francuza.

Veran Matić, novinar, osnivač i dugogodišnji direktor za mene istorijski najvažnijeg medija - Radija B92, koji je, kod nas, uspostavio temelje slobodnog, objektivnog i nepristrasnog novinarstva, već pune dve godine obavlja i funkciju Specijalnog izaslanika predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom.

Treba reći otvoreno: napad na Žaklinu Tatalović, u televizijskoj emisiji na nacionalnoj frekvenciji, nije seksizam ili neprimereno vredjanje, to je akt seksualnog nasilja, jednako gnusan i snažan, kao bilo koji "fizički" seksualni napad na ženu.

Dok se konačno agonija oko brojanja poslednjih glasova na predsedničkim izborima u Americi završava, prilika je da se vidi šta je to opozicija tamo uradila, što je dovelo do uspeha na izborima.

Nepisano pravilo da se o mrtvom čoveku ne sme loše govoriti, nikada nije bio bolji izgovor za kukavičluk i ćutanje intelektualne elite, kao sada. Povodom smrti mitropolita Amfilohija Radovića, koji, u trenutku dok ovo pišem, već drugi dan za redom počiva izložen u klimatizovanom sanduku sa staklenim poklopcem u manastiru na Cetinju, oko koga se tiskaju i neočiščeni poklopac ljube stotine, hiljade vernika, malo je reči koje ne veličaju pokojnika.