Paragaraf -Blago Vladičanskog dvora

Izvor: VIDA

“Taj veliki dud koji je Sveti Sava po predanju doneo iz Svete zemlje, posadio u Pećkoj patrijaršiji, da je pod njim bilo to savetovanje i da se tu odlučilo da se krene u seobu. I kada se krenulo u seobu, onda se on podelio na dva dela. Bog zna, dragi dud je još tamo. Međutim, krenulo se u seobu i sa seobom je krenulo i nošenje svega onoga što se bojalo ostaviti pred Turcima. Tako da je dobar deo rukopisa stigao tada u Slavoniju i stigao je u stvari ovde. Nije stigao jedan deo možda u Karlovce, jedan deo u Budim, međutim gro toga je stigao ovde”, objašnjava episkop Pakračko-slavonski Jovan.

Na mesto pakračko-slavonskog episkopa Arsenije postavlja Sofronija Podgoričanina, a sedište eparhije iz Orahovice i Požege premesta u Pakrac.

“E sad zašto je to važno? Zato što je stara Crna Gora bilo sedište u stvari naših prvih štamparija, znači Obod na Cetinju, znači u Rijeci Crnojevića i na Cetinju, potom naravno Božidar Vuković sa svojim naslednicima kao daleko najplodniji naš štampar 16. veka. I on donosi, recimo taj Sofronije Podgoričanin, preko 40 knjiga mi danas imamo od tih starih štamparija u Crnoj Gori uključujući i Prvoglasnik obodski, znači štampa na Obodu, OKTOIH, tzv. bogoslužbena knjiga koja, nažalost, nestala u ovom ratu” naglašava objašnjava episkop Pakračko-slavonski Jovan.

Zalaganjem brojnih episkopa stvara se neprocenjivo vredna biblioteka koja je stradala za vreme NDH, da bi tek 1985. knjige bile vraćene gde im je i mesto. Nažalost, šest godina kasnije Vladicanski dvor i Saborni hram našli su se na prvoj liniji fronta. Obodski Prvoglasnik ukraden je u ratu.

“Sama činjenica da je nestao baš obodski Prvoglasnik govori o tome da je to uzeo neko ko je znao što uzima, jer od svih stotina knjiga ovde baš je izabrao najvredniju, tako da to nije moglo biti slučajno. Kao što su nam nestali i portreti episkopa, kao što nam je nestao i ikonostas iz Sabornog hrama, pa je oko toga morala biti velika, kako bi rekao, veliki razgovor i stručnjaci oko toga šta uraditi za novi ikonostas, kako napraviti ikonostas prilikom obnove Sabornog hrama”, istakao je episkop Pakračko-slavonski Jovan.

Vladicanski dvor sagrađen je 1732. a dograđivan u još nekoliko etapa još stotinak godina. Saborni hram Svete Trojice podignut je na mestu crkve Svetog Trifuna tokom 18. veka. Njegovu obnovu 1895. vodio je Herman Bole.

Celu emisiju Paragraf pogledajte u nastavku.