Moja majka u gradu koji stresa svoje krzno

Moja majka u gradu koji stresa svoje krzno

kupuje dvadeset kilograma brašna kako bi imala

dovoljno za mijesiti kruh tjednima.

U tom gradu ona pušta ulice da je oponašaju,

nalikuju kičmi koja se sve više naginje tlu.

Moja majka, kao i sve obližnje majke,

razgovara sa zidovima kuće

koja se pomiče.

Tada, svijet nalikuje ljusci jajeta.

Tada, svaka je kuća neprijatelj i majka noću

oči drži prikovane za sobni mrak.

U gradu koji stresa svoje krzno

police trgovina stresaju svoje začine na njenu kosu

i ona mi piše da ne brinem,

nije tako strašno,

mačke su se vratile.