Razgovori sa Handkeom

Odlomak iz teksta:

…

Obojica smo, naizmence, psovali političare i glajhšaltovane medije. Utoliko mi je naš razgovor delovao kao produženje Napisanog. „Isti motivi, iste teme, isti repertoar, pa i iste reči sada u razgovoru”, pomišljam. Peter je psovao političare, jer kao da „nemaju ništa da kažu”. Ili, „ne umeju da kažu ništa”, pomislio sam. Rekao sam: „Baš sada pokazuju svoje pravo lice, na najnižem su nivou, a pripadaju gornjoj kasti.” „Izdiru se”, „naređuju”, kazao je. „Ništa ne pripovedaju, ne pokazuju nimalo nežnosti, ne shvataju da su ljudi individue a ne pleme, stado, i grupe”, dodao je. „Nemaju empatije”, pomislio sam. „Izlaziš li napolje”, upitao sam. „Da. Ponesem plastičnu kesu sa bocom vina, i sedim na jezeru, nigde nikoga”, rekao je. „Vreme mora da je prelepo kod tebe”, kazao sam. „Veličanstveno, baš sada, ovih dana”, potvrdio je.

….

„U stvari, osećam se, čas ovako, čas onako; kao i ti, zar ne?”, rekao je Peter Handke. „Da”, odgovorio sam. „Ti imaš posla, zar ne”, dodao je. „Da. Prevodim Das zweite Schwert, Drugi mač, i pregledavam lekturu Nesreće bez želja; utoliko sam i miran”, kazao sam. „Ja još ne radim ništa. Ne mogu i ne želim da reagujem na ono što mi se neposredno dešava. Čekam da za pisanje dođe taj trenutak”, rekao je Peter Handke. „Potrebna je distanca”, konstatovao sam. „Da”, potvrdio je. „Potrebna je Odsutnost. Jer tek u Odsutnosti postaješ prisutan, kazao si toliko puta, zar ne?”, nastavio sam. „Da”, potvrdio je.

Ceo tekst nalazi se na sajtu Politika.