Zbogom toplo more
Piše: Vlada Stanković
Grčka je od početka pandemije uvela jedan od najstrožih karantina, uspevši da kroz prvi talas korona virusa prođe dosta dobro. Pohvale grčkog uspeha bile su praćene novokolonijalnim prizvukom čuđenja: kako jedna balkanska zemlja, sasečena ekonomskom krizom i finansijskim šovinizmom bogatih zemalja sa evropskog severa, koju je u poslednjoj deceniji napustila desetina stanovništva – uspeva da savlada probleme izazvane virusom.
Bilo kako bilo, Grčka je uspešno savladala prvi talas koronavirusa i njen problematični zdravstveni sistem nije doživeo kolaps. Dok su se mnogi, na Balkanu i van njega, podsmevali virusu, Grčka se organizovala i poverila izveštavanje o razvoju pandemije i preduzetim merama neupadljivom stručnjaku koji je zadobio poverenje i simpatije građana. Činovnički neupadljiv, Sotiris Ciodras je postao simbol grčkog pristupa pandemiji. Ciodras znači Spasoje, pa je i to doprinelo tihoj slavi ovog stručnjaka, koga nije zasenio ni bučni zamenik ministra unutrašnjih poslova Nikos Hardaljas, koji je zadužen za sprovođenje mera, zbog čega je dobio nadimak Hard Nick. Grčka javnost je burno reagovala na najavu da će 18. jula izveštaj o borbi sa epidemijom podneti samo Hardaljas. Reagovao je Hardaljas i objasnio da je njegova samostalna prezentacija dogovorena sa Ciodrasom i da će biti pre svega posvećena lažnim vestima o širenju virusa. Dobri doktor ostaje glavni akter obraćanja javnosti svakog utorka.
Nakon otvaranja granica 15. juna i posebno posle uspostavljanja međunarodnog avio saobraćaja 1. jula, mnogi u Grčkoj su strepeli od širenja zaraze do koga za sada nije došlo. Broj novih slučajeva se meri desetinama, a ne stotinama, i obično oscilira između 20 i 30. Zatvaranje granica za pojedine balkanske države, ozbiljne mere kontrole i pažljivo otvaranje zemlje, ukazali su na drugi, ekonomski problem, koji je neumitna posledica uspešne borbe sa korona virusom. Više od četvrtine BDP-a Grčke dolazi iz prihoda od turizma i uslužnih delatnosti povezanih sa turizmom. Prizori pustih ulica Atine i praznih plaža izazivaju strah kod grčkih građana, koji su se jedva izvukli iz najgore dužničke faze krize i bivaju ponovo suočeni sa ciničnim reakcijama država evrozone koje blokiraju usvajanje paketa pomoći ekonomijama mediteranskih zemalja, posebno pogođenih kolapsom turizma. Kada se tome doda i napetost u odnosima sa Turskom, postaje jasnija zabrinutost grčkih građana izražena u anketama iz prvih nedelja jula.
Stoga ne čudi reakcija grčkih turističkih organizacija koje vrše pritisak na grčku vladu da finansijski pomogne ovaj sektor. Jedna od takvih reakcija usledila je nakon odluke od 5. jula da se samo 24 sata kasnije zabrani ulazak u Grčku građanima Srbije. Udruženja iz severne Grčke, pre svega sa Halkidikija, koja su najsnažnije pogođena ovom odlukom iznela su svoj stav o tome. Mere kontrole su neophodne, „ali Srbi već 30 godina dolaze u ovaj region i ostavljaju deo svojih skromnih prihoda i red je da ih zbog toga poštujemo, iako njihova država nije u EU, pa ne mogu da ucenjuju i nameću svoje interese, kao što to rade Italija i Britanija“, bile su reči predsednika jednog od tih udruženja. Na to je Ivica Dačić neodmereno pozvao grčke ugostitelje da se pobune protiv svoje vlade i time opet pokazao nerazumevanje svoje uloge i nepoštovanje sopstvenih sugrađana. Grčki ugostitelji su od svoje vlade tražili da uvaži srpske građane, nesvesni da oni to nisu ni u svojoj zemlji.
Autor je redovni profesor Filozofskog fakulteta i upravnik Centra za kiparske studije.
Tekst je prenet sa portala Peščanik.
