Veran Matić u Markeru: Šokiran sam oslobađajućom presudom za ubistvo Slavka Ćuruvije iako sam od juna najavljivao da će se ovo dogoditi

“Šokiran sam ovakvom presudom. Mislio sam da će sudsko veće biti na nivou nekog istorijskog zadatka koji mu je dodeljen u ovom celom procesu, da potvrdi ono što je dva puta doneta presuda na 100 godina zatvora za optužene u ovom slučaju. Međutim, prvo smo imali odugovlačenje već devet meseci u donošenju i objavljivanju ove presude koja je bila očigledno već negde krajem aprila oslobađajuća. Birao se očigledno datum kada bi to moglo da bude najbezbolnije shvaćeno. Danas, devet meseci posle, u nekom vakuum periodu pre nego što se formira nova vlada i samo mesec do mesec i po od dvadeset pete godišnjice od ubistva, petak popodne – objavljuje se nešto što je još pre devet meseci bilo poptuno jasno. To je zaista poražavajuće. Mislim da, kao društvo, kao profesija i svi oni koji smo se bavili ovom temom i živeli u to doba, treba da se izvinimo porodici Slavka Ćuruvije, njegovoj ćerki, sinu, supruzi i svima onima koji su preživeli ogromnu traumu njegovim ubistvom i nereagovanjem institucija sistema”, ističe Matić.

“Već od 2000. godine, kada se pojavio dosije Ćuran, bilo je potpuno jasno koji je trag i u narednih 12 godina nije bilo nikakvog ozbiljnog pomaka u istrazi iako je bilo potpuno jasno gde ona mora da vodi. Onda je, na našu inicijativu iz medijske zajednice, osnovana Komisija za istraživanje ubistava novinara. Posle dve godine rada komisije i istražnog tima koji je vodio Dragan Kecman, podignuta je optužnica i počelo je suđenje. Celo suđenje, čitavih devet godina, obilovalo je ogromnim opstrukcijama te duboke države i onoga što su predstavljale devedesete godine. Te devedesete godine su ostavile u našem DNK užasne tragove i mislili smo da ćemo moći te tragove sa ovakvim istragama, sa utvrđivanjem odgovornosti i sa presudama, poništiti, odnosno da se sa njima suočimo na pravi način i da, ne samo novinarska profesija, nego i sve druge profesije koje su trpele, i građani Srbije koji su trpeli te devedesete godine, dožive određenu vrstu satisfakcije kroz pravosnažne presude”, navodi predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

“Ovaj rad naše Komisije za istraživanje ubistava novinara i namera koju smo zajedno konstituisali tada, kada smo je osnovali, je bila da zaista želimo da napravimo presedan, da nateramo institucije sistema da se bave svojim poslom, da dođe do pročišćenja i službe bezbednosti i MUP-a, uključujući i našu profesiju. Bez obzira na taj veliki aktivizam i to što smo radili u ovih desetak godina, koliko se radilo na ovom slučaju, i na ubedljivost onoga što je predstavljeno u optužnici i celom procesu, ta opstrukcija koju smo sve vreme doživljavali je vodila ka ovom rezultatu. Činjenica da je osnivanje Komisije pozdravljeno od strane UN, UNESCO, OEBS, zatim Evropske komisije, Saveta Evrope, svi oni su sve vreme podržavali rad komisije i raspitivali se o radu. U poglavljima  23 i 24, na šest meseci kao Komisija morali smo slati izveštaj o napretku u radu vezanom za tri ubistva novinara na ovim prostorima i mi to uredno radimo. I prvi put smo  je imali objavljenu u Briselu, imali smo zasedanje i izveštavanje kada je objavljena prva presuda na 100 godina zatvora, i to je bilo zaista nešto što je predstavljalo ohrabrenje za ljude iz Evropske komisije i za one koji razmatraju situaciju o našem pravnom sistemu i reformama. Ovo je zaista ne samo poražavajući događaj i dan, već i nešto što pruža jednu užasavajuću poruku novinarima na ovim prostorima, i ne samo njima”, kaže Matić

Matić ističe da će ovakva odluka, za građane Srbije, značiti da će ove godine patiti zbog toga što će Srbija sigurno biti drastično loše rangirana po međunarodnim kriterijumima, odnosno tabelama vezanim za slobode novinara, slobode ljudskih prava.

“To su rangiranja koja dosta govore međunarodnoj zajednici i onima koji odlučuju u evropskom putu i integraciji Srbije u evropske tokove. Tako da je to nešto što će ostaviti trag na građane u tom smeru. Ono što će ostaviti trag na novinare je da će novinari koji su ionako u teškoj poziciji i u jednoj toj negativnoj spirali osetiti prvi udarac da je tačno ono što je nekada neko rekao da je najeftiniji oblik cenzure, kada je reč o novinarima, ubiti ih. Dakle, nekako ispada da je to najjeftinija varijanta zaustavljanja medija i zaustavljanja novinara. I to je ono što će svakako stvarati i dalje jedan temeljni oblik samocenzure, zatim cenzure, zatim odustajanja od profesije. Ja bih samo mogao da dodam da jedan od ovih slučajeva još uvijek nije rešen i to je nešto što zaista govori o nedostatku političke volje i društvene volje u Srbiji da se sa avetima prošlosti raščisti i kroz ovaj pravni način, kroz pravosudni system. Jako puno političkih ubistava je bilo. Ja neću sad da govorim samo o novinarima, ubijen je i ministar odbrane, ubijen je glavni policajac, ubijen je ogroman broj ljudi. Ja mislim čak da se istrage o njihovim ubistvima nisu ni vodile, jer je očigledno bila želja da se apsolutno niko iz tog tamnog vilajeta službi bezbednosti devedesetih ne kazni i zaista se to i dogodilo. Mi zaista nemamo nijednu presudu, osim nekih presuda vezanih za Radomira Markovića, ali on se i ne tretira u službi bezbednosti kao neko ko je njihov član, već neko ko je došao iz javne bezbednosti, pa je pušten niz vodu. U ovom slučaju, direktan odgovor je da je služba bezbednosti iz devedesetih pobedila. Devedesete su pobedile sav onaj napor koji je pokušavan u proteklih 30 godina da se Srbija reformiše, da se institucije reformišu. Nažalost, i dalje smo u situaciji u kojoj moramo da se borimo na isti način kao i tada”, zaključuje Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara