Insajder dokument: Pravda na kantaru

Izvor: Bezbedni novinari, Insajder

Ovim rečima je na vanrednoj sednici Radne grupe za bezbednost novinara o situaciji u Vranju održanoj 17. juna 2022. godine zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković pozvao državu da se obračuna sa kriminalcima svih rangova. Njegova poruka je jasna – država mora da pobedi. Međutim, povod za ovakav stav tužioca jeste priča koja se dešava u Vranju i koja traje godinama. Njegova poruka – između redova – još je jasnija. Država je, u slučaju lokalnog moćnika iz Vranja, pokazala svu svoju slabost i to u punom kapacitetu.

Zatrašivanja, lomljenje izloga, zaziđivanje prozora, pretnje advokatima, policajcima, novinarima… paljenje automobila, fizički obračuni, nelegalno klađenje, bomba ispod automobila. Svi ovi događaji povezani su sa čovekom koji se zove Dejan Nikolić Kantar. Čovek čije se ime, iz straha, ne pominje. Postoji samo jedna njegova javno dostupna fotografija, ali u Vranju svi znaju ko je Kantar.

Lljiljana Stojanović, članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara iz Jugpressa objašnjava da je „Dejan Nikolić Kantar nečiji proizvod jer bez obzira na to koliko neko bio u kriminalnom miljeu, ovakvom ili onakvom, svedoci smo da u zemlji Srbiji bez ozbiljne političke ili neke druge podrške prosto ne može da se bude na tom nivou do kog je on došao, da se ne lažemo“, kaže ona i dodaje da je priča da se „njega svi plaše, niko ne može da reaguje, ali se onda postavlja pitanje šta u tom slučaju rade državne institucije, u koje spadaju i te lokalne koje plaćaju građani kroz porez, da upravo obezbeđuju da se niko nikoga ne plaši u zemlji Srbiji, naročito ako je običan građanin, i da niko nikoga ne može da ugrožava, a mi ovde imamo upravo takvu situaciju, da se svi plaše, da postoji ta fama i da neko nekog ugrožava“.

Kantar je već godinama poznat po izazivanju brojnih incidenata u Vranju. Nadležne institucije nisu reagovale adekvatno pa je njegova moć bila sve veća. Pre mesec dana, novinarima OK Radija iz Vranja pretio je otvoreno ne zato što mu je smetalo njihovo izveštavanje, već zato što su se suprotsavili njegovoj nameri da na mestu gde se nalaze prostorije radija proširi svoju kladionicu.

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, predstavnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i advokat Veljko Milić kaže da je OK Radio „imao tu nesreću da se nalazi pored jednog lokalnog moćnika koji je na tom mestu odlučio da proširi svoju kladionicu. S obzirom da OK Radio nije hteo da mu ustupi svoj prostor da na račun njega proširi kladionicu, krenuli su različiti pritisci“.

Novinari OK Radija odlučili su da ceo slučaj prijave nadležnim institucijama kojima je, kako će se ispostaviti, mnogo toga o Dejanu Nikoliću Kantaru godinama već poznato. Nije, međutim, poznato zašto do danas nisu reagovale po zakonu kada je on u pitanju. U zaštitu novinara uključila se i Stalna grupa za bezbednost novinara koju čine novinarska i medijska udruženja i predstavnici MUP-a i tužilaštva. Cela priča, kao u filmu, tek tu počinje da se raspetljava.

Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara objašnjava:

„Posle tih prvih izjava koje sam dao tada u Vranju, dobili smo puno reakcija koje su svedočile o tome da je Vranje na neki način zaista okupiran grad i da je pod upravom određenog ganga ili određenog kriminalnog miljea“.

Sve je počelo pre manje od godinu dana. Problemi su nastali kada je vlasnica OK Radija Olivera Vladković odbila da da potrebnu saglasnost za nadogradnju kladionice koja se nalazi odmah pored radija. Za to proširenje investitor objekta, osim njene saglasnosti, nije imao niti sada ima neophodne građevinske dozvole.

Sve što se dešavalo pre i posle priče o nelegalnoj gradnji najmanje ima veze sa urbanizmom i najmanje je važna u ovom slučaju gradnja bez dozvole. Ovo je priča o lokalnom moćniku koji, iako nema poluge vlasti, ima poluge moći u Vranju, pa se pred njim povlače i institucije koje bi trebalo da rade po zakonu.

Nakon što je vlasnica OK Radija nelegalnu gradnju prijavila, prvo su usledile telefonske pretnje, a zatim i napadi na imovinu radija. Početkom aprila stakla na izlogu kafića No comment, koji posluje u okviru radija, su polomljena.

Slučaj je prijavljen policiji. Ko je to učinio nije otkriveno, a vlasnici radija iz Tužilaštva su poručili da je pričinjena manja materijalna šteta, pa počinioce ne mogu da gone po službenoj dužnosti.

Očigledno ohrabreni slabom reakcijom institucija, počinioci su izveli novi napad. U toku radnog dana najpre je jedno lice ušetalo u kafić sa kantom bele farbe i počelo da uništava inventar kafića – od stolova, preko stolica, do zidova, da bi zatim u kafić ušetalo još jedno lice sa telefonom u ruci. Sa spikerfona je zaposlenima treće lice izgovorilo: “Ovo vam je odgovor na vašu tužbu, ovo je tek početak, kafić neće nikada da radi, imaćete probleme”.

Prema tvrdnjama zaposlenih, sa spikerfona se čuo glas Dejana Nikolića Kantara. Nadležni su brzo identifikovali neposredne izvršioce ovog krivičnog dela, njima je određen pritvor i na teret im je stavljeno nasilničko ponašanje, za šta je zaprećena kazna i do tri godine zatvora. Tužilaštvo je saopštilo da radi na rasvetljavanju svih činjenica i okolnosti o ovom incidentu. To je bio petak,3. jun. Na trenutak je delovalo da je pritiscima došao kraj. Ali već prvog radnog dana, u ponedeljak –  zaposleni su došli na svoje radno mesto i videli – zazidan prozor.

U ovoj situaciji se nameće mnogo pitanja, a mi, pre svega, pitamo da li je ovakvo nešto prihvatljivo.

Da li je ovo kršenje svih građevinskih, urbanističkih, pa i civilizacijskih normi?

I na kraju, pitanje je da li sve ovo vide nadležni u ovom gradu.

Veljko Milić kaže da jesmo „svedoci da u državi postoje hiljade i hiljade nelegalnih objekata ali vi ovde imate jednu drastičnu situaciju da neko toliko bahato pokušava da sagradi nelegalni objekat, da nekom zaziđuje prozore, da mu preti itd. Mislim, ovde je zaista jedna drastična situacija, nije to kao kad uzmete da dogradite ne znam neku šupu u svom dvorištu pa niste podneli svu potrebnu dokumentaciju. Ovo je zaista prilično, prilično bahato i prilično onako upada u oči“, dodaje Milić.

Zbog gotovo nikakve reakcije nadležnih institucija, Vranje su posetili predstavnici Stalne radne grupe za bezbednost novinara kako bi podržali redakciju OK Radija, ali i ostale novinare i medijske kuće. Veran Matić objašnjava da je tada već bilo „potpuno jasno da Dejan Nikolić ima posebnu vrstu pozicije i položaja i da je praktično na neki način određena vrsta štićene osobe od svih institucija“. On dodaje i da je očigledno reč „o gradu koji je pod opsadom i kada pogledate šta se sve kasnije događalo vidite da i dalje postoji delovanje i snaženje te opstrukcije kada je reč o sankcionisanju onoga što je on (Nikolić) radio“.

Ljiljana Stojanović se nadovezuje sa mišljenjem da angažovani u OK Radiju „valjda najbolje znaju da li oni osećaju da je to pretnja ili ne“, dodajući da su se sve vreme tokom posete članova Stalne radne grupe zaposleni osvrtali da vide ko ulazi u kafić.

–       I to je onako jedno prilično jezivo iskustvo, jer vi stvarno vidite po ljudima da su oni zastarašeni, ozbiljno zastrašeni, navodi Stojanović.

Samo dan nakon odlaska predstavnika Stalne radne grupe, zaposleni u OK Radiju iznova su bili na udaru pretnji. U kafić No comment, 16. juna ušetao je Dejan Nikolić Kantar. U kafiću je proveo neko vreme, a tu posetu je iskoristio i da se vlasnici Oliveri Vladković obrati sledećim rečima: “Nemoj da me uzimate u usta i moje ime provlačite kroz novine”.

Ljiljana Stojanović tvrdi da „niko njega nije ni uzimao u usta, kako je on to rekao, ni na tom sastanku, ni u izjavama, on se sam identifikovao kada je došao da preti vlasnici OK Radija“ i naglašava da su u poseti bili „novinari iz one grupe ozbiljnih novinara i ozbiljnih ljudi“ koji bez ozbiljnih dokaza naravno ne pominju imena osumnjičenih za pretnje i napade. Dan nakon posete kafiću i upućenih pretnji vlasnici radija, Kantar je priveden zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje, a sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana. Ali Kantar trenutno nije iza rešetaka, već u bolnici jer se nakon privođenja žalio na zdravstveno stanje.

U međuvremenu, odlučio je da ispriča svoju verziju događaja. U intervjuu za list Danas, Nikolić je rekao da novinare ne smatra neprijateljima, kao i da je iznenađen javnim prozivanjem, kako kaže, nekih medijskih stručnjaka koji ga povezuju sa onim što se dešava u vezi sa novinarima OK Radija i njihovim prostorom.

„Otišao sam kod Olivere Vladković, vlasnice OK Radija, da je obavestim da nemam namere da bilo koga iseljavam, da ja ne zidam sporni objekat već da je to u nadležnosti stanara zgrade koji u njoj žive. Nekorektno je, u najmanju ruku, da moj čin dobre volje i odlazak na razgovor bude iskorišćen da mi se u javnosti još jednom pripišu navodne pretnje koje sam ponovio gospođi Vladković, što nije tačno. O tome može da se izjasni i sama vlasnica OK Radija“, rekao je Nikolić Danasu.

Problem sa nelegalnim objektom, međutim, nema samo vlasnica i zaposleni u OK Radiju, već i Grad, pokazuje dokumentacija do koje su došli novinari Insajdera.

Sve je počelo prošle godine kada je firma Colloseum gest iz Vranja, čiji je zvanični vlasnik Stefan Ilić, želela da proširi prostorije svoje kladionice koje već drži sa druge strane zgrade u kojoj se nalazi OK Radio.

Kako je radove sprovodio bez dozvole, gradska građevinska inspekcija u oktobru prošle godine donela je rešenje o njegovom uklanjanju. Objekat međutim investitor nije srušio već je, kako je utvrdio građevinski inspektor izlazeći ponovo na teren, nastavio radove.

Veljko Milić objašnjava da ovde imamo „jednog samovoljnog pojedinca koji ne poštuje državne odluke“.

–       Na 90-99% gradilišta ako dođe građevinska inspekcija i zatvori ih to će biti zatvoreno, ali će se uvek desiti onaj 1% koji će doći pa će skinuti pečat i nastaviti da gradi uprkos tome što je građevinska inspekcija zatvorila to gradište. Zakoni su pisani za ovih 99% a ne za tih 1% i zbog toga se u nekim ekstremnim slučajevima deluje i da sistem radi sporo i da državni organi neće da rade, ali jednostavno državni organi najčešće moraju da se pridržavaju slova zakona, kaže Milić.

Nakon nekoliko vanrednih kontrola inspekcije, pa i pokretanja prinudnog izvršenja, investitor je u januaru ove godine sam uklonio sporni objekat. Delovalo je da je problem rešen – ali na kratko.

Načelnik Gradske uprave Vranje Dušan Aritanović kaže da je u maju ponovo počelo izvođenje radova te da je građevinska inspekcija ponovo izašla na lice mesta 2. juna, kada je naravno opet utvrđeno da nije bilo građevinske dozvole. Prema Aritanovićevim rečima, doneto je rešenje o zabrani radova i rešenje o rušenju nelegalno izgrađenog objekta, ali da je investitor nastavio sa gradnjom što je ustanovljeno u kontrolnom nadzoru koji je obavljen 8. juna.

–       Utvrđeno je da je taj objekat već bio u poodmakloj fazi izgradnje, tako da je tada podneta i prekršajna i krivična prijava protiv investitora, završava Aritanović.

Ovog puta investitor je sagradio veći objekat. Zbog nelegalne gradnje prvog  objekta, u Osnovnom sudu u Vranju od februara se protiv Stefana Ilića, zvaničnog vlasnika firme, vodi sudski postupak. Za drugi, duplo veći objekat, a po krivičnoj prijavi gradske inspekcije koja je u tužilaštvo stigla u maju, saslušanje optuženog Ilića tužilac je zakazao tek za sredinu avgusta.

U trenutku kada je ekipa Insajdera bila u Vranju, na gradilištu nije bilo radnika. Na objektu je istaknuto rešenje o njegovom prinudnom uklanjanju. Iako je nelegalni objekat već mesecima tu, nadležni su njegovo uklanjanje zakazali tek nakon posete Stalne radne grupe za bezbednost novinara – za 29. i 30. jun. Dušan Aritanović objašnjava da je Gradska uprava rešenje za rušenje uručila izvođaču radova, ali da je „zbog tih nekih proceduralnih stvari oko dostave i svega rušenje bilo zakazano za 29. i 30. jun ove godine“, dodajući da su svi uslovi da rešenje o rušenju bude izvršeno bili obezbeđeni.

–       Naravno, odeljenje za inspekcijske poslove je bilo spremno za to, obavestili smo Elektrodistribuciju da isključi te električne vodove, to je ta procedura koja prati ta izvršenja. Imali smo obezbeđenu asistenciju policije za slučaj da dođe nešto do potrebe da oni intervenišu, reči su načelnika Gradske uprave.

Ipak, do rušenja nije došlo. Ono je odloženo jer je firma Polet d.o.o, koju je Grad angažovao za rušenje, pred kraj radnog vremena nadležne obavestila da nije u mogućnosti da rušenje i izvede. Razlozi za to nisu poznati ni nadležnim institucijama. Dušan Aritanović na pitanje o navedenim tehničkim razlozima kaže da ih nije bilo, već da je Grad dobio samo „štur akt u kome samo stoji da iz tehničkih razloga ne mogu da dođu na zakazano izvršenje“.

Zbog procedure, po svemu sudeći, nelegalni objekat neće biti srušen još neko vreme. Nakon što se firma nije pojavila na zakazanom rušenju, Grad je s njom raskinuo ugovor i ponovo će raspisati tender za novog izvršioca radova po ubrzanoj proceduri. U Gradu procenjuju da će novo rušenje biti zakazano za kraj meseca.

Veljko Milić je siguran da to zapravo govori o moći tog pojedinca čiji objekat treba da se ruši: „Sa jedne strane vi imate isključivo ekonomske interese jedne firme koja je dobila posao na javnoj nabavci, koja zbog toga što neće da realizuje određeni posao može da izgubi taj ugovor, ali očigledno da su oni procenili da im je bolje da izgube ugovor nego da se zamere tom određenom pojedincu“.

Dok Kantar tvrdi da nema nikakve veze sa spornim objektom, informacije iz javno dostupnih registara pokazuju suprotno. Naime, firma Braća Nikolić d.o.o, koja je u međuvremenu likvidirana a u kojoj je Kantar bio suvlasnik, bila je registrovana na istoj adresi gde je sada registrovana firma Colloseum gest koja je investitor nelegalnog objekta – na adresi Alberta Ajnštajna 18.

Pretnje vlasnici radija, slučajno ili ne, otkrile su i to da je Nikolić, uprkos tome što je prošle godine pravosnažno osuđen, mesecima slobodno šetao Vranjem. I to, kako se ispostavilo, zloupotrebljavajući olakšice koje osuđenima predviđa zakon.

Bivši zamenik direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Damir Joka objašnjava da je prvobitna ideja sa uvođenjem sistema alternativnih sankcija 2007-2008. godine „bila da to bude za, recimo, ranjive kategorije osuđenih lica, bilo je predviđeno da bude namenjeno mlađim punoletnim licima, licima koja su prvi put počinila krivično delo, ženama, starijima, invalidima, nekim kategorijama sa posebnim potrebama…“

Dejan Nikolić sredinom prošle godine osuđen je na kaznu zatvora od četiri meseca i to zbog krivičnog dela neovlašćeno organizovanje igara na sreću. Sud je odlučio da kaznu izvršava u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, ali uz zabranu napuštanja stana. Međutim, prema zakonu, osuđeni imaju pravo da napuštaju prostorije u kojima izdržavaju kaznu ukoliko im je neophodna medicinska pomoć, odlazak na školovanje, polaganje ispita, venčanje, smrt bliskog srodnika. Isti zakon predviđa i napuštanje prostorija radi odlaska na posao osuđenika, ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom. O svemu tome odluku donosi organ uprave u sastavu Ministarstva pravde – odnosno direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Damir Joka objašnjava da poverenička služba, odnosno poverenici prilikom prijema osuđenika, bez obzira da li je to kazna kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom ili bez elektronskog nadzora, vrše jedan određeni broj radnji radi utvrđivanja okolnosti koje kasnije mogu biti uzete u obzir za dodelu određenih olakšica ili pogodnosti. On dodaje da se vrše procene rizika, kapaciteta osuđenog, njegove kriminogene prošlosti, porodičnih okolnosti, svega ostalog što može uticati na odluku da se dodeli određena vrsta olakšice tokom izvršenja kazne. Upravo olakšicu i to rešenje o dozvoli da svakog dana na više sati ima pravo da napušta prostorije u kojoj služi kaznu Dejan Nikolić dobio je 4. aprila 2022.

Odgovor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija JugPressu kaže da su „u slučaju osuđenog lica Dejana Nikolića, svi zakonom predviđeni uslovi za njegovo radno angažovanje kod poslodavca bili ispunjeni… Prema toj odluci, Nikoliću je bilo odobreno da radnim danom napusti prostorije u periodu od 7.45 časova do 15.15 časova i subotom u periodu od 9.45 časova do 15.15 časova u cilju radnog angažovanja“.

Prema dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, Dejan Nikolić je odobrenje dobio na osnovu dopisa privatne firme iz Vranja koja potvrđuje da je Nikolić u njoj angažovan kao šef gradilišta. U pitanju je firma Profi dinamic iz Vranja, osnovana 2018. i registrovana za pripremu gradilišta.

I to ništa ne bi bilo sporno da Dejan Nikolić i sa ovom privatnom firmom nije očigledno povezan. Naime, kako pokazuje istraživanje Insajdera, firma Profi dinamic nalazi se na istoj adresi gde i firma Colloseum gest koja gradi sporni objekat pored OK radija, a gde je, kako saznaje Insajder, i zvanično prijavljena Kantarova adresa – u ulici Alberta Ajnštajna 18.

Sve ovo međutim nije sprečilo Upravu za izvršenje krivičnih sankcija da mu odobrenje da se slobodno kreće u prvi mah izda. Dozvolu da napušta prostorija Uprava je ukinula tek nakon što je od policije u Vranju obaveštena da je u periodu odobrenog boravka bio u kafiću i pretio vlasnici, zbog čega se ona osetila uznemireno.

Baš u tom periodu, a kao očigledan odgovor na zahtev članova Stalne radne grupe da nadležne institucije reaguju u slučaju OK Radija, usledio je novi napad – ovog puta na meti se našao Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

–       To je naravno poruka onih kojima sam stao na žulj tada i oni su mene odabrali kao nekog ko je možda najpoznatiji od te grupe koja je tamo bila i ko se najviše obraćao javnosti. Mislim da je to nešto što izgleda ovako potpuno neobjašnjivo, da neko napravi takvu grešku, takav kiks. Ali je to dokaz bahatosti i osećaja svemoći tih ljudi koji drže čitavu jednu zajednicu zarobljenu, kaže Matić.

Ulice Vranja bile su oblepljene plakatima sa Matićevim likom na kojima je pisalo: „Veran Matić, samozvani građevinski inspektor koji ruši po Vranju. Političarima naređuje, inspekcijskim službama naređuje, hapsi, organizuje rad tužilaštva i sudija, vrši pritisak na medije. Zašto? Sve zbog kafića “No comment” koji se nalazi u lokalu otetom od firme ČIK Kumanovo“.

Veljko Milić objašnjava da su plakati upereni protiv Verana Matića zapravo jedan vid pritiska i dodaje da je to „sve posledica nekažnjivosti zapravo, kada vi imate pojedinca koji radi protivzakonite stvari u nekom dužem vremenskom periodu pa zbog toga nije sankcionisan, onda se takvi ljudi, narodski rečeno, osile i onda čak i kada imate reakciju institucija, reakciju države, reakciju Stalne radne grupe, onda ti pojedinci misle da su toliko moćni pa da mogu da onda krenu da vrše pritisak i na pojedince iz radne grupe“.

Slučaj je istog dana prijavljen nadležnima, a ubrzo su zbog lepljenja uznemirujućih plakata privedene tri osobe. Njima je, kako navodi tužilaštvo u odgovoru Insajderu, određen pritvor, za još jednim licem se traga, dok organizator, kako navode, još nije identifikovan.

–       Sada se radi na tome, koliko sam ja obavešten, da se utvrdi ko je nalogodavac. Mislim da se čak zna ko je njima direktni nalogodavac, ali da se radi na tome da se dokazi učvrste i da se onda dobije put dalje, taj lokalni nalogodavac je takođe bio posrednik u ovoj priči. Jako je važno da se nacrta ta slika toga šta se zaista događa, a mislim da opet svi putevi vode ka Dejanu Nikoliću Kantaru, kaže Matić.

Ime Dejana Nikolića Kantara u Vranju svi znaju, ali retko ko o njemu javno govori. Ljiljana Stojanović iz JugPressa kaže da je u Vranju namerno plasirana ta fama o nedodirljivom preopasnom čoveku čije „ime se ne pominje”.

–       Čekajte, ali šta rade institucije koje treba da štite te obične građane? Mislim, kako je moguće da postoji neko čije ime vi ne smete da izgovorite a pri tome ljudi iz tih institucija vam u nezvaničnim razgovorima tvrde da se radi o osobi koja se bavi kriminalom? Mislim, ako oni to znaju, zašto ne urade nešto?, pita se Stojanović.

Sam Kantar bio je žrtva gotovo mafijaškog obračuna koji podseća na film. U centru Vranja, u 2 časa posle ponoći, u julu 2014. nakon što je seo u svoj automobil marke Audi Q7, prednji deo automobila je eksplodirao. Tada je Kantaru, usled zadobijenih povreda, amputirana podkolenica. Ovaj napad do danas nema sudski epilog.

Zvanično, on je vlasnik samo firme Colloseum Game d.o.o. registrovane za kockanje i klađenje. Ova firma ima niz ogranaka na različitim adresama u Vranju, Zaječaru, Brzom Brodu, Vladičinom Hanu, Jagodini…

Prema rečima Ljiljane Stojanović, fascinantna je činjenica da se Dejan Nikolić sada pominje i od zvaničnika kao osoba koja ima više kockarninca. Ona opet postavlja pitanje o tome „šta je bilo na početku, kako su se namnožile te kockarnice, odakle taj novac, odakle tako brzo taj novac“.

Kantar se u medijima prvi put pominje pre deceniju i to nakon što ga je policija krajem 2012. uhapsila kao člana organizovane kriminalne grupe, koja je, kako se sumnjalo, od 2009. vršila krivična dela od izazivanja opšte opasnosti preko nedozvoljene prometa oružja pa sve do nasilničkog ponašanja i zloupotrebe službenog položaja. Ova grupa povezivana je i sa nizom podmetnutih požara, pa i onim u pozorištu Bora Stanković u Vranju. Osim Kantara, kao član grupe priveden je i tadašnji odbornik Srpske napredne stranke u skupštini Vranja Miloš Mladenović zvani Žaba, koji je nakon toga podneo ostavku.

Više od deset godina kasnije, a kako se vidi u odgovoru Insajderu, osuđenih iz ove grupe – nema: „Dana 20.3.2013. Osnovno javno tužilaštvo u Vranju podiglo je optužnicu, a nakon sprovedenog postupka Osnovni sud u Vranju doneo je 11 oslobađajućih presuda… protiv dva lica u toku je krivični postupak pred Osnovnim sudom u Vranju. Naredni glavni pretres zakazan je za 12. 7. 2022.“

U međuvremenu, zbog rečenice “neko će i tebe srediti” koju je, prilikom rasprave, uputio načelniku policije u Vranju Igoru Živkoviću, Dejan Nikolić zbog ugrožavanja sigurnosti prošle godine završio je u pritvoru. Ljiljana Stojanović smatra da ne može da se preti načelniku PU u jednom gradu „kakvi god da ste, koliko god para da imate, ako nemate nečiju ozbiljnu podršku i to je vrlo jasno“.

Po svemu sudeći, 2020. pretio je i advokatu iz Preševa i zbog toga mu se sudi. U prvom stepenu je oslobođen, ali je nakon prihvatanja žalbe sud doneo odluku i proces je vraćen na početak. Sledeće ročište zakazano je za početak avgusta.

Pretio je 2014. smrću i članu vranjskog gradskog veća u ostavci Srđanu Miloševiću iz Srpske napredne stranke. Ovaj slučaj, međutim, Kantar nema u svom dosijeu jer je tužilac odlučio da prijavu zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti odbaci i da primenom načela oportuniteta Nikoliću naloži da uplati novac u humanitarne svrhe.

Veljko Milić kaže da se opet mora vratiti na priču o nekažnjivosti: „Ljudi na lokalu jednostavno žive u tim sredinama, poznaju čoveka, znaju šta je verovatno sve radio u svom životu, znaju da je zbog takvih stvari prolazio nekažnjeno i jednostavno smatraju da ukoliko progovore odgovor institucija neće biti adekvatan, on će za to saznati i onda će zapravo umesto da on snosi posledice, oni snositi neku vrstu odmazde od strane tog moćnika“.

O tome šta su doživeli zato što su se, kako tvrde, zamerili Dejanu Nikoliću, pojedinci su odlučili da progovore, ali ne pred kamerama. Svoje priče podelili su sa članovima Stalne radne grupe. Prema rečima Verana Matića, jedna od tih osoba je u dugom vremenskom periodu doživljavala nasilje od grupe za koju kaže da je bliska Dejanu Nikoliću Kantaru. Vrhunac je, prema svedočenju članovima Stalne radne grupe, bio napad zbog kog je pomenuti svedok ostao slep jer je polivan određenom supstancom po licu, kiselinom koja mu je, prema njegovim rečima, i utrljavana u oči. Sada je pod 24-časovnom policijskom zaštitom, a tvrdi da postoji još jedna osoba koja je dobila batine od iste grupacije ljudi i da je takođe pod stalnom policijskom zaštitom.

–       E sad imamo situaciju da se osoba koja je već osuđena i uslovno rečeno na izdržavanju kazne zatvora oseća slobodnije, ima mogućnosti da i dalje preti ljudima, da ih posećuje i čak u tim posetama preti, a osobe koje su doživele određenu vrstu nasilja, gotovo sa pokušajima ubistva, nalaze se pod 24-satnom policijskom zaštititom. I to je jedna slika društva koja je zastrašujuća, kategoričan je Matić.

Kladionice u vlasništvu Dejana Nikolića danas nesmetano rade iako je on, njihov vlasnik, prošle godine osuđivan za krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću.

Prema Zakonu o igrama na sreću, svako ko želi da priređuje i organizuje igre na sreću, pa i vlasnici kladionica, moraju imati dozvolu Vlade, odnosno odobrenje ili saglasnost Uprave za igre na sreću. Kako zakon široko postavlja razloge za oduzimanje dozvole nije jasno kako Nikoliću nije oduzeta dozvola za rad imajući u vidu presudu koju ima.

Odgovarajući upravo na to pitanje Insajdera u Upravi navode da evidenciju o krivičnim presudama vode nadležni sudovi i MUP, a da je Zakonom o igrama na sreću propisano da ukoliko dođe do izmene bilo kog podatka koji se dostavlja uz zahtev za dobijanje dozvole – to Upravu treba da obavesti lice koje je dozvolu tražilo i to u roku od 3 dana od nastale promene.

To znači da je u ovom slučaju sam Dejan Nikolić Upravu za igre na sreću trebalo da obavesti o tome da je osuđen za nelegalno klađenje. Zakon takođe predviđa da ukoliko to ne učini preti mu kazna od 100 hiljada do 2 miliona dinara.

“U konkretnom slučaju, imajući u vidu Vaše pitanje, Uprava za igre na sreću će se obratiti Osnovnom sudu u Trsteniku radi pribavljanja relevantnih podataka u cilju eventualnog pokretanja postupka u okviru Zakonom definisanih nadležnosti”

A kada ćute institucije, ćute i žrtve. Zato o pritiscima i svojoj borbi za pravdu, opravdano, ne žele da govore ni zaposleni u OK radiju.

–       U malim mestima se zna i ko gde živi i kome deca gde idu u školu, ko gde radi i onda su pritisci takvi. Dešavalo se da na lokalu, kada hoće da izvrše pritisak na novinara, prate ga automobilom pa se onda samo zaustave pored njega, otvore prozor, zatvore prozor i tako na te neke načine vrše pritisak na novinare baš zbog toga što su, kažem, mesta mala i novinari su mnogo izloženiji nego u velikim gradovima. I mislim zapravo da zbog toga vlada taj zakon ćutanja u manjim mestima. Pošto dosta radim i sa novinarima, a i sa ljudima koji su ugroženi, jako je važno u situacijama i kada institucije ne rade svoj posao da javnost bude zaštita, objašnjava Veljko Milić.

Tako je jedna priča o nelegalnoj gradnji u gradu na jugu Srbije otvorila Pandorinu kutiju – za moć Dejana Nikolića odgovoran je niz institucija. Prvi korak koji bi pokazao da nadlezne institucije ipak sprovode zakon bio bi rušenje spornog objekta koji je neko, kršeći zakone, izgradio. Sada, poštujući zakone, njegovo rušenje, kako tvrde u Gradu, odlažu složene procedure.

Načelnik Gradske uprave Dušan Aritonović kaže da kritičari lokalne samouprave nisu u stanju da sagledaju „i tu drugu dimenziju“ i da ljudi u Gradu „iz svog ugla moraju da gledaju, da se staraju o zakonitosti rada GU i sprovođenja postupaka“.

Članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara Milić i Matić poručuju da je samo „rušenje nelegalno izgrađenog objekta iza kojeg ne postoji nijedan papir i postoji rešenje o rušenju veoma važno kao nekakva bitna početna tačka i poruka da je to nedopustivo“, ali i da „država, kada želi da radi, može da zaštiti svakog pojedinca, svakog novinara, od samovolje nekog lokalnog moćnika“.

–       Nije to nikakav podvig, to je elementarno, nešto što je uobičajno i moralo bi da bude uobičajno ponašanje lokalnih institucija i državnih institucija, kaže Matić.

Kada zakon nije isti za sve, kada institucije ne rade svoj posao u interesu građana nego u interesu pojedinaca, kada se država povlači – onda pobedjuju lokalni moćnici. U toj borbi zakon je na strani države i pobeda je prilično laka – pitanje je samo zašto oni koji su na vlasti i na lokalu i u republici – moć prepuštaju onima koji na to nemaju pravo, ni po zakonu ni po Ustavu.

Tekst je transkript emisije Insajder dokument – Pravda na kantaru, emitovane 12.07.2022 na Insajder TV. Fotografije su takođe preuzete iz navedene emisije.

Autorke: Mina Milanović i Ivana Stojanović
Transkript priredila: Maja Čečen