Igra na ivici

Činjenica da su plakati, paradoksalno, izlepljeni baš na početku dečje nedelje i baš u blizini škole koju pohađaju deca jednog od prozvanih nije izazvala reakciju zaštitnika građana, iako su deca mogla (verovatno i jesu) biti uznemirena i njihovo pravo na bezbrižno detinjstvo je nesumnjivo bilo povređeno.

Tviter javnost je bila „skandalizovana“. Nekoliko sati, pa možda čak i čitav dan. Sve dok slučaj nije „pojeo“ neki sličan, jednako „skandalozni“.

Možda plakati ove ili slične sadržine i nisu krivično delo, ali u zemlji koja se nagledala različitih zala, oni su podsećanje na to do kakvih posledica ovakvo „otvaranje lovne sezone“ može da dovede – i ubistvima Zorana Đinđića i Olivera Ivanovića prethodila je bespoštedna hajka „detonirana“ iz nepoznatog centra.

Sve je više tih poteza nepomirljivih sukobljenih strana na ovdašnjem političkom nebu koje zvanično nisu zabranjene i ne podležu zakonima –disko žurke na krovovima „vlastitih“ zgrada s bakljanjem, pevanjem i vređanjem, lepljenje plakata s „poternicama“, uvredljivi postoji na društvenim mrežama… Pojedini opozicionari gotovo da su opevani kao u narodnim pesmama – neizbežni su u svim govorima i uz njih se vezuju stalni epiteti – rujno vino, verna ljuba, onaj lopov …

Nezabranjene aktivnosti koje se najčešće odvijaju u tonalitetu koji diriguju najviši predstavnici vlasti – opasna su igra na ivici noža koja lako može da se otme kontroli ko god da ju je smislio i stoji iza nje. Akteri skriveni u anonimnosti i zaštićeni u uverenju da njihovo nedelo i nije krivično delo, ali i da je u skladu s narativom vlasti nemilice šire govor mržnje, prete i opasno ugrožavaju prava i onih koji su im na meti, ali, u poslednjem slučaju, i njihove dece.

Lepljenje plakata na školskim zidovima tek je segment u opštoj atmosferi u kojoj je govor mržnje gotovo odomaćen na nacionalnim frekvencijama, u institucijama pa čak i u zvaničnim saopštenjima institucija.

I neće biti da je sve što nije zabranjeno dozvoljeno. Neka nedela možda nisu izričito sankcionisana propisima, ali su opasna, nečasna, nemoralna, pokvarena… napadači skriveni u anonimnosti najčešće se pozivaju na čast, Boga, pa i čojstvo što nikako ne ide uz lepljenje plakata kojima se crta meta protivnicima ili neistomišljenicima.