Jama – Epizoda 3: Ventilacija

Izvor: CINS

Novinar, scenarista i voditelj: Stefan Marković

Novinarka i voditeljka: Jovana Tomić

Urednik: Vladimir Kostić

Snimanje i dizajn zvuka: Dejan Tomka

Originalna muzika: Rade Sklopić

Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)

Podrška u realizaciji: Podcast.rs

Transkript intervjua: Sara Sekulić

Advokat: Slobodan Kremenjak

TRANSKRIPT

[Kratka napomena za slušaoce: Ovaj podkast sadrži detalje koji mogu biti uznemirujući. Takođe sadrži i vulgaran jezik.]

[tenzična tema]

 JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Minut je do nesreće. Metana u vazduhu već ima previše, ali rudari ne izlaze.

U tom trenutku niko se ne sklanja u prostor gde ima svežeg vazduha. Niko od rudara ne aktivira samospasioca – masku sa kiseonikom koja rudarima visi o pojasu.

Nema naređenja o povlačenju.

Mašine su stale. U rudniku nema struje. Isključila se zbog metana.

Ali sa strujom je prestala da radi još jedna stvar… [Ubod]

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Pa ispala je trafo stanica.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Sa strujom je prestala sa radom i ventilacija koja do otkopa dovodi svež vazduh.

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Je l’ je tu neko od električara?

RUDAR: (nerazumljivo)

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Pa uključena je trafo stranica, ali ventilacija neće da se uključi. Neka proveri.

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Halo!

RUDAR: Emina, nek ubace ventilaciju!

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Uključena je trafo stanica, ali ventilacija neće.

RUDAR: A, neće ventilacija? (nerazumljivo)

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Halo. Ej, ispala je trafo stanica, uključena je sad’ ali ventilacija neće. Mora sada električar da uključi…

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Imate metan preko 5%.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Nakon ovog poziva, dispečerka Emina zvala je otkop još 17 puta. Odgovora nije bilo. Nije ni moglo da ga bude jer se katastrofa već dogodila.

Jedan deo rudara je krenuo da beži. Neki od njih su se onesvestili… a osmorica ih je poginulo.

Ali… Da li je ventilacija uopšte smela da stane? [ubod]

DRAGANA JOVANOVIĆ: Nestala je struja. Ventilacija stala, sve. Ne sme da stane.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dragana Jovanović, supruga poginulog rudara Bojana Stajića nam priča ono što je i sama čula od Bojanovih kolega.

DRAGANA JOVANOVIĆ: Ventilacija je ta koja izvlači metan.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ventilacija zapravo ubacuje svež vazduh u jamu.

DRAGANA JOVANOVIĆ: Znači taj metan direktno samo kroz hodnike može da ide gde su ljudi.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Rudar Srđan Colarić, koji je radio u rudniku Soko, priseća se da to nije bio jedini put.

SRĐAN COLARIĆ: Ima jedan ventilator koji je pravio problem. Koji nikad nije hteo da se uključi nego je morao električar da ide da ga ručno uključuje. Jer obično to su sve radili iz centra, al taj jedan ventilator morali su ručno da ga uključuju.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pa šta se onda desilo to jutro sa ventilacijom? Da li je to bila greška i čija?

[uvodna špica]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković, a ovo su Tragovi. Druga sezona: Jama.

U ovoj sezoni Jovana Tomić i ja istražujemo šta je dovelo do nesreće u rudniku Soko kada je poginulo osam rudara i da li je ona mogla da bude sprečena ili je u pitanju viša sila.

Epizoda 3: Ventilacija.

U ovoj epizodi pokušavamo da dođemo do odgovora na pitanja zašto je ventilacija prestala da radi? Ko je odgovoran za to?

I ono što je najbitnije, da li je bilo šanse da rudari prežive da se ovo nije desilo?

[kraj uvodne špice]

[telefonski pozivi]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo Jovana i ja pokušavamo da dođemo do stručnjaka koji bi nam pomogao oko analize dokumentacije.

[telefonski pozivi]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sa sagovornicima nismo imali sreće. Neki su nas odložili za kasnije, a većina je odmah odbila da razgovara sa nama.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Stručnjaci iz nekog razloga nisu želeli zvanično da pričaju sa nama. A oni koji bi i pristali nisu bili dovoljno upoznati sa problemom.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zvali smo i stručnjake iz Bosne i Hercegovine. Danima i danima i danima smo pokušavali da pronađemo sagovornika…

Na kraju smo odštampali i spisak [zvuk štampača] svih sudskih veštaka iz oblasti rudarstva.

I onda ih redom zvali. Od njih dvadesetak… neki su odmah odbili da pričaju… neki su nas odložili za kasnije. Osim jednog, koji se prvo nije javio.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A onda nekoliko minuta kasnije…

STEFAN MARKOVIĆ: E, Jovana, zove me veštak onaj što se nije javljo malopre.

JOVANA TOMIĆ: Ko? Predrag?

STEFAN MARKOVIĆ: Da, al’ ne moramo da snimamo ovo, neće on da se…

JOVANA TOMIĆ: ‘Ajde, ‘ajde, javi se…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali Predrag Dimovski je pristao da razgovara sa nama.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Dimovski smireno govori… Glas mu se promeni jedino kada priča o rudarstvu. Rudarski je i mašinski inženjer i baš voli rudarstvo.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Predragu smo odneli gotovo sve što smo imali od dokumentacije: Znači, inspekcijske zapisnike, odluke Tužilaštva… i veštačenje profesora sa Rudarsko-geološkog fakulteta.

Nekoliko dana kasnije, Predrag je došao u našu kancelariju.

Sa sobom je poneo i dokumentaciju koju sam mu dao pre toga.

Prazan prostor na stranicama dokumenata koristio je da ispisuje komentare.

Raznobojnim stikerima je obeležavao stranice.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Ali šta Predrag Dimovski vidi kao problem? Zapravo… On vidi čitav niz problema, ali jedna stvar mu posebno ne da mira: ventalicija koja nije smela da stane.

PREDRAG DIMOVSKI: Prva greška koja je napravljena u čitavom sistemu od projektovanja, preko izvođenja do ralizacije je ta što se separatna ventilacija nalazi na istoj trafostanici na kojoj se nalazi i metanometrijska zaštita u slučaju da dođe do izboja velike količine metana.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Da uprostim: kada koncentracija metana pređe 1.5%, struja se isključuje. To je jako bitno, jer bilo kakva varnica može da dovede do eksplozije.

PREDRAG DIMOVSKI: To je upravo iz razloga što su svi ti uređaji na elektropogon i što svi ti uređaji mogu na određeni način svojim radom da izazovu zazgrevanje ili varnicu koja može da upali sve to. Zato se zaustavi struja i stop. Sve staje.

[tenzična tema]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pa… sve, osim ventilacije. Samim tim što je stala, praktično znači da su rudari ostali bez dotoka svežeg vazduha. To piše i u državnom Pravilniku.

A stala je zato što se nalazila na istoj trafo stanici na kojoj se nalaze i drugi električni uređaji.

PREDRAG DIMOVSKI: Ona mora da ima svoju trafostanicu koja je nezavisna od svega toga i zaustavljanje rada grabuljastih transportera, transportnih traka i ostalih uređaja koji postoje u otkopu mora da budu odvojena od zaustavljanja i rada separatne venetilacije

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Međutim, u ovoj jami ta ventilacija nije imala svoju trafo-stanicu.

JOVANA TOMIĆ: Samo sam htela da vas vratim na sekund, trafostanica za separatnu ventilaciju da je bila odvojena, da separatna ventilacija nije stala do onog trenutka kad je morala da stane, kad je metan bio ispred ventilatora..

PREDRAG DIMOVSKI: Ne, ona ne bi nikad stala, ona ne sme da stane.

JOVANA TOMIĆ: Da je stala u tom trenutku zbog ispada trafostanice i da je radila kad je izboj metana bio 94 posto..

PREDRAG DIMOVSKI: Sav bi metan otišao u izlazno vazdušnu struju. Izduvala bi metan.

JOVANA TOMIĆ: Metan nikada ne bi došao do samog ventilatora?

PREDRAG DIMOVSKI: Nikada.

JOVANA TOMIĆ: I, zapravo, možda bismo imali ove ljude žive sada?

PREDRAG DIMOVSKI: Tako je. Gotovo sigurno.

[reklama]

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Ventilacija je stala iako nije smela da stane… Stefanu i meni zvuči kao veliki problem…

Inženjer Dimovski ga naziva glavnim.

PREDRAG DIMOVSKI: To je ustvari glavni uzrok. Znači greška čitavog sistema koja je flagrant a i to se ovde vidi i od čega beže kao đavo od krsta u svojim izjavama i veštaci i komisija koju je formirao direktor javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja. To niko nije pominjao, odnosno pominju, ali pominju stidiljivo. Ne fokusiraju se na tu glavnu stvar.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Pa zašto se onda nisu podrobno bavili tim problemom oni koji su radili na otkrivanju uzroka nesreće?

Zašto to nije navedeno kao problem u veštačenju?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Ja konkretno ventilaciju nisam radio, ja sam je pročitao na kraju i složio se s tim jer mi je to bilo logično.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Ovo je Branko Gluščević, profesor  Rudarsko – geološkog fakulteta u Beogradu. Sećaš ga se iz prethodne epizode, on je jedan od četvorice veštaka koji su veštačili nesreću.

JOVANA TOMIĆ: Pa da ali kako vam je bilo logično da ventilacija stane sa strujom ako u pravilnicima državnim piše da sve staje, ali separatni ventilatori ne staju?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa dobro, ne sme da stane ali je bio uslovljen nestankom struje. I dešava se da stane u tim situacijama nestanka struje, znači prestajanja rada samog ventilatora mora da se preduzme nešto da se on ponovo akrivira.

JOVANA TOMIĆ: Pokušavam da shvatim, da li je… meni je nekako logično ako imamo problem sa ventilacijom, ako stane iz bilo kog razloga i to traje već pet minuta da se ti radnici povuku, da odu odatle? Znači ako nemaju svežeg vazduha nemaju šta tu da rade, zar ne?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa dobro da. Ja razumem šta vi mene pitate ali ja ne mogu da vam dam konkretan odgovor na to. Mislim šta sad znači nema ventilacije, to vam je ajde da kažem, ono što sam hteo da kažem, ovo o čemu pričamo, znači to sa tom trafostanicom, sa tim ventilatorom mi smo to tamo i napisali da praktično nema veze sa izbojem. Izboj je mogao da se desi, a nije morao da se desi. To su dva, dve odvojene stvari.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Stefan je taj dan bio bolestan. Na intervju se uključio preko telefona.

STEFAN MARKOVIĆ: suštinski koliko razumem vi kažete da separatna ventilacija nije smela da se isključi ali to što se isključila nije u vezi sa ovim što se desilo je l to hoćete da kažete?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Jeste. Da. To nije direktno u vezi sa izbojem gasa.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali onda smo profesora Gluščevića suočili sa onim što nam je rekao inženjer Dimovski: da je ventilacija morala da bude na drugoj trafostanici.

STEFAN MARKOVIĆ: Jedan od stručnjaka sa kojim smo pričali rekao je da u suštini separatni ventilatori ne bi trebalo da budu na trafostanici gde je metanometrijska zaštita. Kako vi gledate na to, pošto je sve na istoj trafostanici koliko sam razumeo. Dispečerka kaže da je sve uključeno ali sklopka za separatnu ventilaciju ne može da se uključi jer je metan došao već do ventilatora. Da li je to tačno ili nije tačno i kako generalno to ide sa te stručne tehničke strane kada je u pitanju separana ventilacija.

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Ja mislim da je kolega tu upravu. Mislim, ne bih imao neki drugi komentar pored toga.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Inženjer Dimovski smatra da je čitavo veštačenje loše napisano. Da su se profesori bavili stvarima koje nisu relevantne za samu nesreću.

PREDRAG DIMOVSKI: Ono je prepuno nepotrebnih informacija. Prepuno je…

STEFAN MARKOVIĆ: Koje su to informacije, šta piše?

PREDRAG DIMOVSKI: Pa to su informacije o geološkom sastavu tog prostora, zatim informacije…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I stvarno. Izveštaj je takav da od 56 strana opis zemljišta stoji na 9.

[Stefan čita odlomke iz veštačenja]

PREDRAG DIMOVSKI: … a vrlo malo je posvećenoj samoj suštini šta je izazvalo, šta je konkretni uzrok koji je izazvao smrtni slučaj i teško povređivanje radnika.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Samo veštačenje odrađeno je prilično brzo.

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Tu negde oko mesec dana je bilo. Ne mogu tačno da se setim, da l 30 ili 35 dana.

JOVANA TOMIĆ: A koliko uglavnom traju veštačenja?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa veštačenja mogu da traju i duže, s obzirom da kažem na obimnu dokumentaciju koja prati praktično izradu tog izveštaja. U ovom slučaju, dokumentacija je bila prilično obimna. Znači tu se ne radi da kažem samo o ovim projketima koje smo mi sve pregledali, nego i o raznim ostalim dokazima koji su nama poslati tamo sa lica mesta.

STEFAN MARKOVIĆ: Zašto je bio tako kratak rok?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa ja zaista to ne znam. Na to ne mogu da vam odgovorim. Ali smo bili ovako, da kažem, rečeno nam je da to mora brzo da se…

STEFAN MARKOVIĆ: Ko je to rekao, Tužilaštvo?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa ne znam. Pravo da vam kažem ja nisam vodio, nisam bio glavni u ovom timu…

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Veštačenje je bilo jedno od glavnih dokumenata na koje se oslanjao tužilac kada je donosio odluku da je u pitanju viša sila.

[emotivna tema]

I na kraju dana, za sve ovo niko nije odgovoran.

DRAGANA JOVANOVIĆ: I zato me boli što se svi prave nemi i gluvi i što niko neće da stane uz nas i da izguramo ovu priču do kraja i da budu kažnjeni oni koji su direktno odgovorni što je ovo dete ostalo bez oca.

 STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sećaš se Dragane Jovanović? Supruge Bojana Stajića. Mame jednog Lava koji nikada neće upoznati oca?

Ona odgovornost za nesreću vidi u rukovodstvu.

DRAGANA JOVANOVIĆ: Oni koji su znali šta se dešava dole i koliko nisu bili bezbedni radnici tog trenutka. Gde ostale kolege Bojanove pričaju da se znalo da će doći do nesreće samo se nije znalo u kojoj smeni. E sad gde su ti rukovodioci, gde su šefovi, ko je odgovoran za to. Znaju oni svi ko je odgovoran i nisu džaba ona imena izašla od ministarke u medijima, videli ste sigurno, nije bez razloga. I kako je rudnik radio i bez svih dozvola i sve je to izašlo već u medijima, jasno se vidi. E sad koliko će to da traje i kako će to na dalje da ide, ne znam, videćemo, ali odgovornih ima.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Da ima onih o čijoj bi odgovornosti moglo da se govori, smatra i inženjer Dimovski. Zapravo, čitav niz potencijalno odgovornih on tu vidi.

PREDRAG DIMOVSKI: Od generalnog direktora kompanije, direktora rudnika, pa do svih ostalih rukovodilaca.

JOVANA TOMIĆ: Ali ni inspektor im nije zabranilo rad.

PREDRAG DIMOVSKI: Tako je. Inspektor nije zabranio rad i to je njegova greška. Zapravo to je greška inspektora. Ali to je takođe greška i ministra koji nije preuzeo nikakve mere kako bi pomogao tom svom čedu javnom preduzeću da prevaziđe sve te svoje probleme itd.

STEFAN MARKOVIĆ: Znači ipak ide od Ministarstva?

PREDRAG DIMOVSKI: Od ministra nadole. Znači svi su praktično u tom nekom lancu odgovornosti. To vam je otprilike kao slučaj u Hagu gde vi niste morali da ubijete nikoga ali ste po humanoj odgovornosti odgovorni za to što je neki vaš vojni tamo ubio, iskasapio, izmasakrirao nekog čoveka tamo.

[reklama]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Prošle su skoro dve godine od nesreće.

[telefonski poziv]

JOVANA TOMIĆ: Halo, Stefi.

STEFAN MARKOVIĆ: ‘Ajde za pet minuta krećem.

JOVANA TOMIĆ: ‘Ajde, ‘ajde, čekam.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Opet smo seli u auto i krenuli do Sokobanje. Tačnije,do rudnika. Da potražimo Draga Milinkovića, koji je u trenutku nesreće bio direktor Sokola.

Danas je Drago jedan od pomoćnika direktora Resavice. Nakon nesreće je prešao na višu funkciju.

JOVANA TOMIĆ: Ja mislim da je ovo sušara neka, brate.

STEFAN MARKOVIĆ: Ne razumem se.

JOVANA TOMIĆ: Nebitno.

STEFAN MARKOVIĆ: Suši se ugalj…

JOVANA TOMIĆ: Separacija, što bi se reklo…

STEFAN MARKOVIĆ: Valjda imamo parking tu.

JOVANA TOMIĆ: To je to.

STEFAN MARKOVIĆ: To je to.

JOVANA TOMIĆ: Valjda ćemo imati sreće da popričamo sa Dragom sada.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pred nama se ukazao džinovski kompleks rudnika Soko. Zgrada uprave je bela, a tu sterilnost razbija plavi krov. Ali iako je ta kombinacija boja nekako mediteranska, ovde toga nema ni u tragovima. Ne zamišljaj Santorini.

Ovo je prava industrijska grdosija.

Duva jak vetar i vijore se ogromne zastave podignute ispred ulaza u zgradu. Jedna zastava Srbije, druga rudarska zastava, a treća zastava preduzeća Resavica.

Na ulazu u dvorište je kućica sa portirom. On odlučuje ko sme, a ko ne sme da prođe klizeću metalnu ogradu.

PORTIR: Halo, kapija ovde. Direktore, traže vas novinari iz Beograda. Pa ne znam… Kažite ime i prezime i kada ste zakazali razgovor.

STEFAN MARKOVIĆ: Ne, nismo zakazali razgovor.

PORTIR: A niste, a?

STEFAN MARKOVIĆ: Nismo, nismo, nismo, nego smo u Aleksincu…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Drago nas je primio. Ali nije želeo da zvanično razgovara sa nama.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Pokušali smo da dođemo i do Saše Spasića, v. d. direktora preduzeća Resavica pod kojim radi Soko. PR-ka nam nikada nije zakazala intervju.

Sve se činilo da se skoro dve godine ništa ne pomiče, a jedino što je ostajalo bila je nada porodica poginulih rudara da će isterati istinu do kraja.

SANJA TRIVUNAC: Ništa se nije nažalost promenilo. Evo skoro dve pune godine, odgovor je i dalje isti. Odgovornih nema, krivaca nema.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Ovo je Sanja Trivunac, supruga poginulog Nenada Trivunca. Od poslednjeg puta kad smo se videli sa njom, Sanja deluje drugačije. Raspoloženija je i odlučnija za borbu.

Već je navikla na razgovore sa novinarima. Čak joj i smeta tolika pažnja.

SANJA TRIVUNAC: Pretpostavljam da će da traje dugo i da će da bude veoma teška borba, nažalost. A i iskreno se nadam, da ćemo bar nešto da izvučemo iz toga, da eto ti jadni ljudi koji više nisu sa nama, kako da kažem, opravdano to što je učinjeno.

STEFAN MARKOVIĆ: Kad kažete naša borba, šta želite da bude krajnji?

SANJA TRIVUNAC: Želimo pravdu. Želimo pravdu i to je borba za pravdu. Znači nama je najteže kada neko kaže niko nije kriv, a tih ljudi nema. Kako se to desilo. Viša sila, to smo već pričali, nemoguće da bude. zna se šta su više sile, tako da, ta borba. Šta da kažem, nadamo se i borimo se za to pravo.

STEFAN MARKOVIĆ: Ko smatrate da su odgovorni za tu nesreću?

SANJA TRIVUNAC: Sami oni koji su, tog trenutka rukovodili rudnikom. Rudnikom. Ko bi drugi. Radnici nisu. Kada su radnici upozoravili da se nešto dešava i da će nešto da se desi, oni su nastavljali sa radom.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Ali ko je odgovoran za to?

Tužilaštvo u Aleksincu je po treći put odbilo da pokrene postupak.

Na to se žalio advokat porodica poginulih. Čekala se odluka Višeg javnog tužilaštva u Nišu.

Bio je april 2024. I prošle su dve godine od nesreće.

U našu redakciju pristigla je nova dokumentacija.

Međutim, u dopisu koje nam je Tužilaštvo poslalo, nalazila se jedna veoma bitna informacija. [ubod]

JOVANA TOMIĆ: Čekaj, bre, Stefi, je l’ ti vidiš da ovde piše da je okončan postupak?

STEFAN MARKOVIĆ: Šta?

JOVANA TOMIĆ (čita): Više javno tužilaštvo u Nišu, u međuvremenu svojim rešenjem potvrdilo rešenje o odbačaju Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu, nakon podnetih prigovora od strane oštećenih lica, te je odluka ovog organa postala konačna! [ubod]

[tenzična tema]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Odluka je konačna… Stavljena je tačka na čitav slučaj. Zvanično, nema odgovornih. Više tužilaštvo u Nišu potvrdilo je odluku aleksinačkog Tužilaštva da se nesreća dogodila zbog više sile.

I sve se to dešava u trenutku dok pišem scenario za ovu epizodu. U trenutku kada smo Jovana i ja pronašli i druge probleme, koji se čak ni ne pominju u krivičnoj prijavi.

I onda stanem i razmislim… a kako se uopšte završavaju slučajevi rudarskih nesreća?

[odjavna špica]

TOMISLAV TODOROVIĆ: I 83. tog 7. juna i 89, a 89. godine je poginulo čak 90 rudara izazvale su eksplozije metana. I u u oba slučaja se govorilo o krivici rukovodilaca u samoj jami…

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Ima li ikada odgovornih i ko su oni?

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ili… ipak se sve završi tamo negde dole u jami, gde su zauvek ugašene rudarske lampe?

A Jovana i ja smo došli do toga i da Dragu ova nesreća u rudniku Soko nije bila prva za koju je bio osumnjičen. Ali za tu nesreću je i oslobođen.

SANJA TRIVUNAC: Ja sam bio mladi inženjer, on se meni pravdao, bio mlad inženjer pa kome će nego da svale krivicu na njemu. I onda je on čovek koji je bio optužen za nešto opet bio na čelu sad. Mislim ne razumem.

 STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo su bili Tragovi. Druga sezona: Jama. Ja sam Stefan Marković.

 JOVANA TOMIĆ: A ja Jovana Tomić.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Uređivao Vladimir Kostić.

Obrada i dizajn zvuka: Dejan Tomka. Muzika: Rade Sklopić.

Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.

Podrška u realizaciji: Podkast RS.

Hvala na slušanju!

Tekst je prenet sa portala CINS.