Jama – Epizoda 2: Viša sila

Izvor: CINS

Novinar, scenarista i voditelj: Stefan Marković

Novinarka i voditeljka: Jovana Tomić

Urednik: Vladimir Kostić

Snimanje i dizajn zvuka: Dejan Tomka

Originalna muzika: Rade Sklopić

Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)

Podrška u realizaciji: Podcast.rs

Transkript intervjua: Sara Sekulić

Advokat: Slobodan Kremenjak

TRANSKRIPT

[Kratka napomena za slušaoce: Ovaj podkast sadrži detalje koji mogu biti uznemirujući. Takođe sadrži i vulgaran jezik.]

[tenzičma tema]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Prošlo je već nekoliko sati od nesreće. Kiša je prestala da pada, ali gužva ispred rudnika Soko nikako da se raščisti. Policija, vatrogasci, hitna pomoć, rudari koji pokušavaju da pomognu svojim preživelim kolegama… Očajne porodice rudara… Opšti metež.

Udarna vest je bila rudarska nesreća.

[vesti]

 VESTI: Tragedija u rudniku Soko. Osam rudara poginulo, 21 povređen, kada se obrušio deo jame. ž

Nije bilo nikakve eksplozije, prosto se to u rudarskom žargonu zove proboj metana.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): I reč koja se ponavljala: METAN.

VESTI 1: … uzrok najverovatnije prodor metana… eksplozije

VESTI 2: … zbog visoke koncentracije metana

VESTI 3: … rudari ugušili zbog visoke koncentracije metana.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pet dana pre nesreće, jedan rudar je izveo čitavu smenu iz rudnika Soko.

Upravo zbog metana.

Bilo je to u trećoj smeni. Srđan Colarić je proveravao eksploziv koji je bio upakovan u metalne sanduke, dalje od mesta gde se vadi ugalj. On je palioc i njegov posao je da minira u jami.

Kada je završio, krenuo je ka radilištu gde je trebalo i da nadzire kako drugi rade. Usput je sreo smenovođu koji mu je rekao da je metan preko dozvoljenih granica. Srđan je odlučio da čitavu tu treću smenu izvede iz jame.

STEFAN MARKOVIĆ: Vi ste radili u rudniku Soko?

SRĐAN COLARIĆ: Da.

STEFAN MARKOVIĆ: Koliko dugo?

SRĐAN COLARIĆ: 17 godina.

JOVANA TOMIĆ: Jeste li tamo bili kada se desila nesreća?

SRĐAN COLARIĆ: Da. Smena ispred. Ja sam bio u drugu smenu, nesreća je bila u treću.

STEFAN MARKOVIĆ: Kažete vi ste izveli ljude?

SRĐAN COLARIĆ: Pet dana pre toga.

STEFAN MARKOVIĆ: Šta se desilo? Je l’ možete da ispričate šta se desilo?

SRĐAN COLARIĆ: Još kad sam sišao u jamu izašao je njihov palioc i smenovođa

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA):  Metan je te noći bio iznad granica normale. Zvanični… državni Pravilnik kaže da je ta granica 1.5%, ali te noći je, kaže Colarić, bio 2%.

SRĐAN COLARIĆ: i tu oko 15 do 5 dispečer zove i kaže možete da se vratite na radilište. Ima tu, instrumenti koji pokazuje skoro svako radilište koliko je gasno stanje. Ja sam pogledo, metan je u otkopu bio preko 2%. Bio je napunjen sa eksplozivom. Znači kad sam ja napunio eksplozivom, ne sme niko da bude u blizini sve dok se ne odminira. Međutim, oni su tražili da se vrate ljudi na radilište.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali oni se na radilište nisu vratili.

[uvodna špica]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): A ja sam Jovana Tomić. Ti slušaš Tragove. Drugu sezonu. Jama.

U ovoj sezoni Stefan i ja istražujemo uzroke i posledice rudarske nesreće u rudniku Soko i da li je ona mogla da bude sprečena ili se radi o višoj sili.

Epizoda 2. Viša sila.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): U ovoj epizodi istražujemo da li je bilo vremena da se rudari povuku.

Kako je rudnik Soko radio iako nije imao sva potrebna odobrenja?

I zašto tužilaštvo uporno tvrdi da se radi o višoj sili.

[kraj uvodne špice]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Nakon zatvaranja jame zbog nesreće, Srđan Colarić je prebačen u drugi rudnik u mesto Resavica, kod Despotovca.

Tamo stanuje u samačkom smeštaju, a sobu deli sa još tri rudara.

JOVANA TOMIĆ: Kako provodite ovde vreme kad ne radite?

SRĐAN COLARIĆ: Nikako. Ležiš u sobi, gledaš u plafon.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Resavica je ušuškano rudarsko mesto okruženo bajkovitim šumama. Gdegod da baciš pogled na putu ka Resavici, guste šume i mala rudarska okna.

U samom mestu vreme kao da je stalo. Kao da smo vremeplovom došli u šezdeset i neku.

I Dom kulture pored kojeg smo parkirali auto i veliki beli lampioni i ulice koje umesto asfalta imaju kocku.

Prskala je kiša. To tmurno vreme je nekako doprinelo tome da se još više osetimo kao u nekom od filmova Žike Pavlovića. I samo mesto je toliko malo tako da praktično podseća na neki filmski set.

Iza Doma kulture je igralište. Tu smo se našli sa Srđanom, koji je povukao kolege jer je metan bio iznad granica normale.

SRĐAN COLARIĆ: Ja sam pogledo, metan je u otkopu bio preko 2 posto.

Izašli smo napolje. Prijavio sam svom upravniku. Inače da je metan celu smenu bio i da sam izveo ljude napolje i da nisam hteo da se vratim da radimo.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): 15-ak dana pre nesreće koncentracija metana je prelazila dozvoljenu granicu više od 22 sata. Baš tu. Baš u tom delu rudnika gde se dogodila nesreća. I još nešto: kada je taj otkop otvoren, zajedno sa rudarima spuštani su i inženjeri. Srđan smatra da uprava rudnika nije bila sigurna u bezbednost jame.

SRĐAN COLARIĆ: Drago nas je, pre nego što smo počeli da iskopavamo tu imali smo sastanak. I on je reko da je za njih to nešto novo jer to je novi deo jame gde je trebalo da se počne iskopavanje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kada metan pređe granicu od 1.5%, rudari bi trebalo da se povuku u svežu vetrenu struju.

To je praktično tunel kroz koji protiče svež vazduh.

STEFAN MARKOVIĆ: Je l’ to inače bila praksa?

SRĐAN COLARIĆ: Pa to je po pravilima, e sad u praksi znali bi da se povuku malo al da ne odu. Baš bi daleko trebalo da se ode po nekoliko stotina metara da bi se ti izvukao u sveže vetrenu struju, pa su zato najverovatnije odredili pre nesreće inženjere koji su dežurali.

STEFAN MARKOVIĆ: Međutim, rudari 1. aprila nisu obustavili rad.

Od trenutka kada je dispečerka javila da ima metana preko dozvoljene vrednosti, do trenutka katastrofe bilo je nešto više od sedam minuta. To nije malo vremena.

Pa da li su u ovom slučaju ispoštovane sve procedure? [ubod]

Da li su rudari imali vremena da se za tih sedam minuta i dvadeset sekundi povuku? [ubod]
Rudar Srđan Colarić smatra da jesu.

SRĐAN COLARIĆ: Pa mogli su. Ja sam slušo i razgovor dispečera da se metan nekolko puta išo preko 1,5 posto.

[tenzična tema]

EMINA: ‘Alo!

RUDAR: Je l’ ima metan na otkop, Emina?

EMINA: Ima.

SRĐAN COLARIĆ (Nastavak):Tu gde su oni stradali, radilište gde oni rade, do sveže vetrene struje nema kolko do stepeništa, 20ak metara, da im je odmah signalizirano da se povuku u svežu struju, oni bi, najveći broj njih bi preživeo. Svi su oni popadali u nesvest koji su bili u svežu vetrenu struju ali su se povratili, sveža struja odmah potisnula metana.

STEFAN MARKOVIĆ: A ko je trebao da ih povuče?

SRĐAN COLARIĆ: Dispečer.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Da li je zaista dispečerka trebalo da ih povuče? I ako jeste, zašto nije?

Pokušali smo da dođemo na odgovore na ova pitanja upravo od same dispečerke Emine Milovanović Stamenković. Iste one koja je bila u komunikaciji sa rudarima kada se nesreća dogodila.

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Molim.

JOVANA TOMIĆ: Halo, dobar dan, poštovanje, da li sam dobila Eminu dispečerku u rudniku Soko.

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Da.

JOVANA TOMIĆ: Voleli bismo da se vidimo sa vama i popričamo s obzirom da znamo da ste te noći kada je bila nesreća radili kao dispečerka i prosto bili u komunikaciji sa rudarima u jami. Ovaj… Da li možemo da se vidimo?

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Pa ja ne znam stvarno kad.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Emina se nikada nije videla sa nama… Prestala je da se javlja na Jovanin telefon.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Ako je rudare trebalo povući zbog povišenog metana, a to nije urađeno, kako je onda tužilac odlučio da nema ničije odgovornosti?

Pa, veštaci su se pozvali na interni pravilnik rudnika po kojem granica nije bila 1,5 nego 2%.

Rudar Colarić je 17 godina proveo u jami rudnika, a prvi put čuje za to.

SRĐAN COLARIĆ: Znate kako, svaki rudar ima obavezu, to vam je osnovno, mi stalno polažemo proveru znanja. To su neka osnovna pitanja, svaki rudar mora da zna. 1,5 posto moraš da ideš sa radilišta, to niko ne može da te spreči da ti odeš sa radilišta.

JOVANA TOMIĆ: Jeste nekad učili za 2 posto?

SRĐAN COLARIĆ: Ne.

JOVANA TOMIĆ: Uvek 1.5?

SRĐAN COLARIĆ: Uvek 1.5 posto. [ubod]

[reklama]

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): E sada, znaš ono novinarsko pravilo: uvek treba da se čuje i druga strana. Ali šta kada druga strana zapravo odbija da priča sa nama?

PR MINISTARSTVA RUDARSTVA: Press, izvolite.

JOVANA TOMIĆ: Dobar dan, da li sam dobila Ministarstvo rudarstva.

PR: Dobili ste službu za odnose sa medijima i novinarima Ministarstva rudarstva i energetike.

JOVANA TOMIĆ: Dobar dan, poštovanje, Jovana Tomić ovde, novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije… [Ide ispod]

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Pokušali smo da dođemo do ministarke rudarstva Dubravke Đedović Handanović.

PR MINISTARSTVA RUDARSTVA: Potrudićemo se da vam što pre odgovorimo na upit.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Intervju sa ministarkom se nikada nije desio. Zvali smo je i na telefon, slali joj SMS, ali nikada nije odgovorila.

[slanje poruke ministarki Đedović Handanović]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali ona nije bila jedina koja nije želela da razgovara sa nama. A nama su užasno bili potrebni odgovori. Previše je stručno, inženjerski i… bitna nam je bila ta druga strana.

[redakcijski sastanak]

VLADIMIR KOSTIĆ: E, Stefi, Jovana, ‘ajde recite mi šta je sa podkastom?

STEFAN MARKOVIĆ: Pa, brate, ne znam, meni na mejl uopšte nisu odgovorili ovi iz Resavice. Onaj prvi inicijalni mejl i to je to. A nema, brate, niti da nas spuštaju u rudnik, niti se direktor javlja.

VLADIMIR KOSTIĆ: A Ministarstvo? Veštaci?

STEFAN MARKOVIĆ: Ministarstvo ništa.

JOVANA TOMIĆ: Ministarstvo ništa. E, sad’, sa veštacima je malo… možda imamo neke šanse. Zapravo, jedan je odmah odbio da priča, a trojica su rekla da hoće. Međutim, dvojica su malo klimava, iskreno. Odlažu, imaju neke obaveze. A jedan… jedan mi deluje siguran.

VLADIMIR KOSTIĆ: Dobro, ‘ajde, ništa. Samo nastavite da ih zovete i ništa… trebaju nam odgovori. Nema šta.

STEFAN MARKOVIĆ: ‘Ajde.

JOVANA TOMIĆ: Insistiraćemo, šta ćemo.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I stvarno, jedan je pristao.

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Ja sam Branko Gluščević. Redovni sam profesor Rudarsko-geološkog fakulteta. Zaposlen sam na fakultetu od ’92 godine, konkretno na katedri za podzemnu eksploataciju i uglavnom se bavim tom oblašću podzemne eksploatacije rudnika.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Branko je jedan od četiri profesora koji su veštačili nesreću u Sokolu. Njihovo veštačenje, bilo je jedno od ključnih dokumenata za tužilaštvo.

I upravo u njemu se navodi ta granica od 2%

JOVANA TOMIĆ: Mi smo pričali sa nekim rudarom koji tamo radi 17 godina, odnosno radio je u rudniku Soko 17 godina. Sada je nakon što je taj rudnik zatvoren nakon nesreće prebačen je u neki drugi rudnik. I on je nama rekao da nikada ranije nije čuo za tih 2 posto. Da oni kad god idu, a svake godine idu na obaveznu proveru znanja znaju za 1,5 posto. Mislim samo pokušavamo da shvatimo otkud tih?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa ja sad to, mislim ne znam kako bih vam reko, mi smo evo sad čitali taj, praktično, član na koji očigledno ima veze sa tim Tehničkim uputsvom koje oni primenjuju, a na kraju krajeva na osnovu tog Pravilnika i tog člana smo i mi donosili da kažem sud kad smo pisali taj izveštaj, a sad za da li je radnik čuo ili ne ja to sad ne mogu to da tvrdim.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): On to ne može da tvrdi, ali tvrdi da metan od 1.5% nije opasan za rudare.

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Mislim, što se tiče samih tih koncentracija one jesu da kažem opasne s tim što ta koncentracija od 1,50 ili 1,51 koliko stalno pominjemo tu one nisu za sam organizam da kažem toliko opasne. Mislim može da se boravi u tim uslovima.

STEFAN MARKOVIĆ: U suštini oni nisu poštovali to pravilo da se obustavi rad kad je iznad 1,50 po pravilinku.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Da se ne zbuniš što razgovaram sa sagovornikom telefonom, to je zato što sam bio bolestan. Radio sam od kuće, ali ovaj intervju nam je bio mnogo važan, pa sam morao da se uključim.

STEFAN MARKOVIĆ (NASTAVAK):Ja razumem da u tom slučaju nije opasno za čoveka ali i postoji valjda u pravilniku to da se prosto ljudi povuku da ne bi došlo do toga da postane u nekom trenutku opasno po čoveka…

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa zato što u tom momentu koncentracija nije bila tolika da je možda, mislim ja sad to ne znam, evo, to sad ne mogu da vam kažem.

STEFAN MARKOVIĆ: Ovako vas pitam kao stručnjaka, kako vi gledate na ovu situaciju?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa naravno da treba da se povuku. E sad kažem tu se radilo, mislim tu postoji neki vremenski period o kome mi pričamo, o par minuta, gde je moglo da se odreaguje ali kažem još uvek ta koncentracija metana nije bila takva da bi bilo eto naređeno da oni izađu napolje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Veštak Gluščević kaže da rudari kada ima povišenog metana, treba da prestanu da rade, ali ne i da napuste radna mesta.

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa ne u regularnim uslovima ne bi preko 1,5 trebalo, ne piše da se ne boravi, nego da se ne radi. Što se praktično to tamo i dešavalo. Oni praktično i nisu radili.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali oni jesu radili. I o tome najbolje svedoče sami rudari.

SLAĐAN DIMITRIJEVIĆ: Mi smo baš bili na radnom mestu prerada hodnika. Znači tu smo se zatekli kad se desila ta, taj izboj metana. Mi smo bili na preradi hodnika. To znači da kada se hodnik skupi, mi skidamo stare one elemente za podgradu krivke takozvane, skidamo ih. Pravimo mesto otkopavanjem. Onim pikerom ili kilavicama.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Njegov kolega Saša Dimitrijević je čak pao u nesvest sa alatom sa kojim je radio. Ali se ne seća ni šta je radio, ni zašto je bio tamo.

SAŠA DIMITRIJEVIĆ: Ja sam sišao, rabalicu – bape, bape narabam, spojim pustim mašinu, ona radi. I oni došli ovi momci, kažu jel si namestio ovo reko jesam. I ja sam tako seo kod baraž u sipku, u pola sipku tu, i sedeo sam i to je toliko što se sećam. Da l’ sam večerao, nemam pojma, ja mislim da jesam. I tako sam se navalio tu i oni dok radili i niti ja znam da mi oni rekli da se grabuljar pokidao, odatle više prekid filma mi je bio sve. Niti da sam išao na otkop za rabalicu, niti bilo šta.

[tenzična tema]

JOVANA TOMIĆ: Stigao mi je mejl upravo.

STEFAN MARKOVIĆ: Ko?

JOVANA TOMIĆ: Tužilaštvo nam je odgovorilo na onaj zahtev za intervju koji smo hteli sutra da uradimo.

STEFAN MARKOVIĆ: Šta kaže?

JOVANA TOMIĆ: Kaže ovako: U vezi sa vašim pozivom za obavljanje intervjua koji se odnosi na nezgodu u rudniku Soko… bla, bla, bla… Kaže, obaveštavamo vas da postupak po ovom predmetu još uvek nije okončan iz kog razloga nismo u mogućnosti da prihvatimo poziv sa čim u vezi bi bilo neodgovorno i neprofesionalno davati bilo kakve izjave i molimo vas za razumevanje. I potpisao je baš tužilac koji vodi ove postupke… odnosno, ovaj predmet.

STEFAN MARKOVIĆ: Ali ne razumem. Kako je to neprofesionalno. I neodgovorno.

JOVANA TOMIĆ: Pa ne razumem ni ja. Mislim da treba da ga pitam. Zato što je on već treći put rekao da tu nema krivičnog dela. Treći put zatvara postupak. Tako da, kako bih rekla, mislim da je tu njegov stav jasan. Tako da ne znam što je to neodgovorno i neprofesionalno… Mislim da treba da ga potražimo.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Seli smo u kola i pošli u Aleksinac po odgovore.

[pištanje dektora metala; zvuk tužilaštva]

JOVANA TOMIĆ: Tu smo da razgovaramo sa tužiocem Jankom Dinićem. Ovde smo da ga potražimo vezano za ovu nesreću

STEFAN MARKOVIĆ: U rudniku, da.

RADNIK OBEZBEĐENJA: Ja mislim da ste vi malo zakasnili pošto je

JOVANA TOMIĆ: A, nije tu. A hoće li sutra biti tu?

STEFAN MARKOVIĆ: A u koje vreme da dođemo? Ujutru.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Tog dana nismo imali sreće…Ali sledećeg jutra je bio na poslu.

Janko Dinić je relativno mlad čovek. Formalan, u odelu, uobičajeni pravnik. Nije želeo da sa nama priča zvanično. Sve što je mogao da kaže na taj način je da se drži odluke koju je doneo. Viša sila.

Ali šta onda kada rudniku fale potrebna odobrenja?

Prvog aprila u devet ujutru, dok su se novinari stiskali ispred ograda rudnika, u njegovo jamu se spustila inspektorka Zorica Vukadinović.

Njen izveštaj će kasnije da posluži tadašnj oj ministarki Zorani Mihajlović da podnese krivičnu prijavu tužilaštvu.

ZORANA MIHAJLOVIĆ TV: Ministarstvo rudarstva i energetike i čitav tim u Ministarstvu radi na pripremi dokumenta krivične prijave, jer mi smatramo da postoje osnove za krivičnu odgovornost.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Nama je bilo neobično to što ministarka pod svojim imenom podnosi krivičnu prijavu. Pa zašto je to uradila?

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Zato što kad’ odete tamo, ja sam stvarno bila, ja ne znam, ja sam istog trenutka bila tamo i kada ste sve vreme s tim ljudima, ja sam jedina bila od svih pomoćnika i državnih sekretara i sa tom ženom i sa tim bratom…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Zorana Mihajlović. Ministarka rudarstva i energetike u trenutku nesreće.

ZORANA MIHAJLOVIĆ (NASTAVAK): …i kad vi slušate da vam svi kažu da su oni morali da budu u jami i kad vas svi mole na kolenima da to ispitate i kad onda imate tužioca, od koga očekujete da će da krene bar u neku vrstu istrage, a tužilac u Aleksincu kaže, ne, nema osnova za krivičnu prijavu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali minsitarka Mihajlović je jedan od najvećih problema videla upravo u odobrenju koje je falilo rudnku.

 ZORANA MIHAJLOVIĆ:  Dan nakon toga moj pomoćnik me izveštava da je odobrenje za rad u rudniku Soko isteklo 2013. godine.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Odobrenje koje pominje tadašnja  ministarka Mihajlović je dokument bez kojeg rudnik uopšte ne bi ni smeo da radi. To je, kako da ti kažem, recimo, kao izgradnja bez građevinske dozvole.

Tu piše gde i kako će ugalj da se kopa, kakvi će biti tuneli, kakva ventilacija i slično.

I da budemo do kraja pošteni, oni to odobrenje nisu dobili jer su bili u dugovima Ministarstvu rudarstva za rudnu rentu.

To su pare koje svaki rudnik mora da plaća Ministarstvu. Ali svejedno, bez njega ne bi smeli da rade.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Pa kako to da ni Ministarstvo ni inspektori deset godina nisu znali da se radi bez odobrenja?

Pa… Zapravo jesu…

[reklama]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Rudarski inspektor Milanko Savić je u novembru 2016. prilikom inspekcije takođe utvrdio da rudnik Soko nema odobrenje za izvođenje  rudarskih radova.

Naložio je da ga pribave i za to im dao rok od šest meseci.

 Nešto više od godinu dana kasnije, u decembru 2017. inspektor Milanko je ponovo bio u rudniku. Odobrenja nije bilo i on je ponovo naložio da ga pribave.

 Prema Zakonu, kazna za ovo je zabrana rada… Rudnik više nije smeo da radi, ali oni su radili sve do same nesreće. [ubod]

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Milanko je napustio funkciju inspektora 2021. godine.

Međutim, Stefan i ja smo došli do toga da se on vratio u Ministarstvo.

Ovog puta radi u Odeljenju za rudarstvo. Ovaj sektor se bavi upravo izdavanjem odobrenja kakvo je falilo rudniku Soko.

Ali to nije jedini njegov posao. Zaposlen je i u preduzeću Resavica kao glavni koordinator za tehnička pitanja.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pa da li je onda Milanko Savić u sukobu interesa, s obzirom na to da radi i u rudniku i Ministarstvu koje praktično kontroliše radnike koji su pod tim preduzećem? [Ubod]

Pitali smo Ministarstvo, ali odgovor nismo dobili.

Odgovor na to, kao i zašto Resavica, odnosno rudnik Soko nije trpeo nikakve sankcije zbog toga što im je godinama falilo odobrenje pokušali smo da saznamo i od Milanka.

[Milanko Savić]

 MILANKO SAVIĆ: Halo.

JOVANA TOMIĆ: Halo, dobar dan, poštovanje. Da li sam dobila gospodina Milanka Savića?

MILANKO SAVIĆ: Da, da.

JOVANA TOMIĆ: Dobar dan, Jovana Tomić, novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, CINS, ovde. Kolega i ja radimo na audio-dokumentarcu u vezi sa nesrećom u rudniku Soko

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Mislila sam da će Milanko da mi spusti slušalicu. Zato sam iskoristila priliku da ga odmah pitam: da li je to što radi istovremeno u Resavici i u Ministarstvu koje kontroliše Resavicu zapravo sukob interesa.

 MILANKO SAVIĆ: Ne, ne mogu da vam dam nikakvu informaciju za to.

JOVANA TOMIĆ: Pored toga, još, čitali smo inspekcijske nadzore pre nego što se desila nesreća u rudniku Soko. Znamo da ste vi vodili te inspekcijske nadzore. Pa me interesuje kako je došlo do toga da rudnik Soko u vreme nesreće nema Odobrenje za rad Ministarstva, s obzirom da smo čak…

MILANKO SAVIĆ: I to ne mogu da komentarišem.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Iz Ministarstva rudarstva su nam rekli da Zorica Vukadinović, koja je pisala izveštaj nakon nesreće, nije u mogućnosti da priča.

PR MINISTARSTVA RUDARSTVA: Ona nije u mogućnosti da učestvuje zato što ne izlaže se medijskim nastupima, odnosno, kako da kažem, ne učestvuje… nije lice zaduženo za javnost ipred Ministarstva rudarstva i energetike, niti ima nadležnosti to da radi.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Nazvala sam Zoricu i na njen mobilni telefon, ali je i sama odbila da razgovara sa nama.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): U Srbiji nema mnogo republičkih rudarskih inspektora. Zapravo, u trenutku nesreće u Sokolu, Zorica je bila je dina. Rizične rudnike kao što je Soko, inspekcija mora da obilazi dvaput godišnje.

Ali u rudnik Soko inspektor nije ušao čak dve godine. Od 2020. do nesreće u aprilu 2022.

Odgovor na pitanje zašto je to tako nismo dobili od Ministarstva rudarstva.

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): Tužilac u tome što rudnik nije imao odobrenje za rad nije video vezu sa samom nesrećom. To su mislili i veštaci, među njima i Branko Gluščević.

Dakle, sve se svodi na to da su veštaci suštinski bili mišljenja da to što nisu imali odobrenje, na kraju dana nije moglo da utiče na nesreću.

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Vidite, taj rudnik je tu jako dugo, oni imaju te da kažem određene da kažemo procedure koje se koriste i kod izrade prostorija, i kod ventilacije i kod otkopavanja. Ništa se tu nije radilo novo da bi zahtevalo neku ajde da kažemo posebnu dozvolu. I praktično i da je to sad da kažemo sa tog aspekta bilo uredu, opet bi bilo isto. Ne utiče jednostavno. A mislim da smo i mi to na neki način napisali u samom izveštaju da…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Tužilac i advokat koji zastupa porodice preminulih rudara, igraju neobičnu partiju ping-ponga. Odbačaj – prigovor, odbačaj – prigovor. Dok to traje, zvaničan razlog za smrt rudara je viša sila.

Ali to je verzija u koju ne veruje rudar Srđan Colarić. Rudar koji je pet dana pre nesreće izveo svoju smenu zbog povišenog metana.

STEFAN MARKOVIĆ: Kako vama deluje kad kažu da je to viša sila?

SRĐAN COLARIĆ: Pa kako, prikrivanje. Ne može da ne zna država da nisu imali dozvolu za rad i da inspektor ne dođe rudarski godinama, a mora dvaput godišnje. Znači oni su znali da nemaju dozvolu. Ovako ćuti, radi, ide ugalj, najveću proizvodnju daje Soko. I samo to im je važno.

[tenzična tema]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dok smo preslušavali snimke iz dispečerskog centra, Jovana i ja smo naišli na nekoliko njih gde se pominje da ne radi ventalacija.

STEFAN MARKOVIĆ: O.K.

JOVANA TOMIĆ: ‘Ajd.. ‘Ajd pusti prvi taj snimak.

STEFAN MARKOVIĆ: Čekaj… Da ga nađem.

JOVANA TOMIĆ: To je u 1:12.

[snimak iz dispečerskog centra]

dogodila.

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Halo!

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Halo!

RUDAR: Halo.

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: E, imate metan tu ispred ventilatora 0.70.

STEFAN MARKOVIĆ: Vidiš?

RUDAR: Nema ventilacija.

EMINA MILOVANOVIĆ STAMENKOVIĆ: Nema, imate metan ispred ventilatora i to imate preko 5%.

JOVANA TOMIĆ: Nema ventilacije.

STEFAN MARKOVIĆ: Da. U jedan nije bilo ventilacije. I onda imamo onaj snimak. Ček’…

JOVANA TOMIĆ: Ja ne znam da li ima još negde da kaže.

STEFAN MARKOVIĆ: Ima, ima… On ti je u 4:08…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kada tamo gde rudari kopaju metan bude iznad 1,5% struja se gasi. To je uobičajena stvar. Sigurnosna. Jer metan može da zapali i najmanja iskra.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali tog jutra kada se dogodila nesreća, zajedno sa strujom, prestala je da radi i ventilacija. A to nije smelo da se desi.

Rudari su sa jedne strane imali metan, a sa druge ostali su bez dotoka svežeg vazduha.

SRĐAN COLARIĆ: Ima jedan ventilator koji je pravio problem. Koji nikad nije hteo da se uključi nego je morao električar da ide da ga ručno uključuje.

[odjavna špica]

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): U sledećoj epizodi Stefan i ja istražujemo šta se  desilo sa ventilacijom te večeri u rudniku i zašto se ona zaustavila.

DRAGANA JOVANOVIĆ: Nestalo je struje. Ventilacija stala, sve. Ne sme da stane.

JOVANA TOMIĆ: Kada pričamo o toj ventilaciji koja tamo radi, ona nije smela.. suština je u tome da je ventilator te noći stao kada je stala i struja.

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Da.

JOVANA TOMIĆ: Je l’ to smelo da se desi?

BRANKO GLUŠČEVIĆ: Pa da l’ je smelo sad to ne mogu da kažem, ali ne bi trebalo da se dešava, u principu…

JOVANA TOMIĆ (NARACIJA): I tražimo ko je odgovoran za sve te propuste.

STEFAN MARKOVIĆ: Mi smo novinari iz Beograda. Je l’ tu Drago Milinković?

STEFAN MARKOVIĆ: Ne, nismo zakazali. Nego smo tu već neko vreme u Aleksincu pa smo mislili da iskoristimo priliku da se vidimo…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo su bili Tragovi. Druga sezona: Jama. Ja sam Stefan Marković.

 JOVANA TOMIĆ: A ja Jovana Tomić.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Uređivao Vladimir Kostić.

Obrada i dizajn zvuka: Dejan Tomka. Muzika: Rade Sklopić.

Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.

Podrška u realizaciji: Podkast RS.

Hvala na slušanju!

Tekst je prenet sa portala CINS.