Zastupnici tužbe protiv KRIK-a kao dokaz predlažu tekst iz Informera zbog kojeg je ovaj tabloid osuđen

Autor: Perica Gunjić, Izvor: Cenzolovka

U prepunoj sudnici Prvog osnovnog suda u Beogradu nastavljeno je po mnogo čemu jedinstveno suđenje, koje može imati ozbiljne posledice po novinarsku profesiju i slobodu izražavanja u Srbiji. 

Najneobičnije je to što jedna sutkinja, i to Apelacionog suda, Dušanka Đorđević, tuži glavnog i odgovornog urednika istraživakog portala KRIK Stevana Dojčinovića i novinarku Bojanu Pavlović. 

Kako je advokatica optuženih Kruna Savović rekla – ovo je prvi put, bar koliko se ona seća, da sudija tuži novinare u Srbiji.

Proces je jedinstven i po tome što sutkinja Đorđević (koja je tužbu podnela zajedno sa suprugom, bivšim pripadnikom Bezbednosno-informativne agencije, a sada advokatom Aleksandrom Đorđevićem) traži da se novinarima zabrani rad i da budu osuđeni na po 10 meseci zatvora. 

Zastupnik tužbe: To što je neki podatak javan ne znaži da novinari mogu da ga koriste

I interesovanje za ovo suđenje bilo je izuzetno. U dupke punoj najvećoj sali Prvog osnovnog suda sedeli su novinari, predstavnici novinarskih udruženja i organizacija civilnog društva, sedam ambasada i delegacije Evropske unije. 

Pošto su se pred sutkinjom Bojanom Stanković Dojčinović i Pavlović izjasnili da nisu krivi, pravni zastupnici tužitelja, Miodrag Stojankić i Valentina Đurđević, rekli su kako je supružnicima Đorđević povređeno zakonom garantovano pravo na privatnost, te da je KRIK nezakonito objavio njihove lične podatke i podatke o njihovoj imovini u bazi o sudijama „Prosudi ko sudi”. 

To je, kako kažu, dovelo do toga da se tužitelji osećaju uplašeno za svoju bezbednost.

Lični podaci o supružnicima, kako je objasnila advokatica okrivljenih, javno su objavljeni mnogo pre ove baze i mogu se pronaći na portalu Apelacionog suda i na sajtu advokata Đorđevića. Radi se o njihovom imenu, prezimenu i funkciji.

Podaci o imovini su, takođe, preuzeti iz javne baze podataka katastra – ovde se radi o pet stanova, dve garaže, poslovnom prostoru u Beogradu i zemlji kod Bajine Bašte. 

KRIK u bazi nije objavio adresu nijedne nekretnine, ali zastupnici bračnog para Đorđević tvrde da su ipak prekršeni i zakon i Ustav. Oni kažu kako bi novinari KRIK-a morali da shvate kako „činjenica da je neki podatak javno dostupan ne znači da novinari mogu da ga koriste”. 

Smatraju da imaju dokaze i o tome kako je KRIK doveo bračni par u vezu sa kriminalom i korupcijom, mada se ništa slično nigde u bazi ne kaže. U njoj se, kaže advokatica Savović, donose samo „hladne informcije“, bez ikakvog zaključka ili komentara. 

U KRIK-u smatraju da ova tužba predstavlja „brutalnu silu“, kako se redakcija više ne bi bavila pravosuđem. 

Dojčinović je objasnio da nije pristao na uslove sutkinje Đorđević, koja je tražila javno izvinjenje i brisanje podataka iz javne baze kako bi odustala tužbe, zato što bi to „značilo odustajanje od profesije“.

„Opasni” Dojčinović izaziva strah

Nekoliko puta su zastupnici tužbe govorili o strahu koji su novinari izazvali kod sutkinje Đorđević i njenog supruga. Između ostalog i zato što se ovde radi, kako je naglasio pravni zastupik Stojankić, o „opasnoj ličnosti”.

Opasna ličnost je, naime, urednik KRIK-a Stevan Dojčinović, kome je, kako je rekao advokat, zabranjen ulazak u neke zemlje i dovodi se u vezu sa špijunažom. Na takve zaključke su ga naveli tekstovi prorežimskog tabloida Informer i Ištvana Kaića, analitičara koji je pisao protiv novinara i medija koji kritikuju vlast.

Dojčinoviću je, pod nerazjašnjenim okolnostima, 2015. godine zabranjen ulazak u Rusiju, a 2019. u Ujedinjene Arapske Emirate. Ove okolnosti se mogu malo bolje razumeti kada se ima u vidu da je reč o međunarodno nagrađivanom istraživačkom novinaru i saradniku međunarodne mreže OCCRP, koja je objavljivala istraživanja o kriminalu i korupciji u Rusiji i drugim državama.

Dokaze za špijunažu zastupnici tužbe nisu priložili. Ali su zato tražili da se u dokaze uvrste pomenuta dva teksta. 

Advokatica Kruna Savović, međutim, rekla je da je, po tužbi Dojčinovića, sud kaznio upravo Informerov tekst koji zastupnici tužbe navode kao dokaz i to zbog iznošenja neistina i povrede privatnosti. I Ištvan Kaić citira tekst za koji postoji pravosnažna presuda da nije tačan.

Savović je bila protiv toga da sud prihvati te tekstove kao dokaze.

Advokati tužilaca su se ponudili da pokažu kako – i pored toga što nisu objavili nijednu adresu – „samo sa dva klika”, uz pomoć podataka iz katastra i baze KRIK-a do adresa bračnog para može da se dođe. Nije precizirano da li se to odnosi na svih pet stanova.

Ime KRIK-a razotkriva nameru

Advokati tužilaca tvrde da je KRIK objavljivanjem podataka o njihovim klijentima u svojoj bazi učinio krivično delo (član 146 Krivičnog zakonika) pošto su neovlašćeno prikupljali, obradili i objavili lične podatke (ime, prezime, funkcija), na šta po zakonu, tvrde, nisu imali prava. 

A prekršili su, prema njima, i član 42 Ustava kojim se jamči zaštita podataka o ličnosti i propisuje se način na koji se mogu koristiti, prikupljati i obrađivati ti podaci. 

Istakli su da je za prikupljanje podataka javnih funkcionera, pa i sudija, ovlašćena jedino Agencija za sprečavanje korupcije. Obavezu davanja takvih podataka ima Dušanka Đorđević, ali ne i njen suprug, koji nije javni funkcioner. 

Prema njima, svrha prikupljanja ovih podataka bila je da se dovedu u vezu sa kriminalom i korupcijom. Kako to nisu ni na koji način uradili u bazi podataka o sudijama, advokati misle da je dovoljno to što je baza objavljena na portalu, kako je rečeno, „samozvanog medija”, koji u nazivu ima „mreža za razotkrivanje kriminala i korupcije”.

Oni kažu da im je pre objavljivanja podataka sutkinja Apelacionog suda Đorđević novinarima predočila da će prekršiti zakon, ali oni ne samo što su ih objavili, nego ta baza i danas postoji, pa se čak i ažurira.

Zastupnici tužbe kažu da treba imati u vidu i upornost optuženih Dojčinovića i Pavlović i njihovo držanje nakon učinjenog „krivičnog dela”.

„Nesporno” se, prema njima, radi o napadu na sudsku vlast i kod građana se stvara nepoverenje u sudije, čime se ugrožava vladavina prava. 

Komentari čitalaca kao dokaz

Među dokazima za njihove tvrdnje su i komentari čitalaca na sajtu TV N1 i KRIK-a. 

„Tu se tačno vidi koja je svrha objavljivanja podataka”, rekao je advokat Stojankić, jer su komentari uglavnom negativni, a među njima su i pojedini kod tužitelja izazvali strah jer „pozivaju na obračun i linč”. 

Pomenut je i tekst Bojane Pavlović, u kome se kaže se imovina bračnog para Đorđević opisuje kao „pozamašna”, što je za advokate dokaz da se aludira na to da je ona stečena kriminalom ili korupcijom (u tekstu se tako nešto ne pominje). 

Savović je podsetila zastupnike bračnog para Đorđević da se njihova tužba ne odnosi na taj tekst. 

Zastupnica Valentina Đurđević je tvrdila da je Pavlović komunicirala sa sutkinjom Đorđević, ali ju je advokatica optuženih ispravila, navodeći da ona nikada nije bila u kontaktu sa sutkinjom, već druga novinarka KRIK-a, Jelena Radivojević. 

Zastupnici tužbe su istakli i da se u vezi sa ovim procesom vrši medijski linč nad njima i njihovim klijentima. Pritiska se i sud da odustane od ovog procesa. 

Rekli su i da im je žao što ne mogu da pitaju predstavnike stranih ambasada, koji su u publici, da li se takve stvari događaju i u njihovim državama, „da li se objavljuju ovakve baze i blate sudije”.

Savović: Nigde se ne dovode u vezu sa kriminalom i korupcijom

Advokatica okrivljenih Kruna Savović rekla je da oni nisu izvršili nikakvo krivično delo, da su objavili javno dostupne podatke, u skladu sa zakonom koji ih obavezuje – Zakonom o javnom informisanju i medijima, u skladu sa Kodeksom novinara i standardima Evropskog suda za ljudska prava. 

Nigde, ni u jednom tekstu, nisu doveli te podatke u vezu sa kriminalom i korupcijom, niti napravili bilo kakve insinuacije o kojima su govorili predstavnici tužitelja, naglasila je. 

Najvažnije, prema Savović, jeste da tužba predstavlja pritisak na slobodu izražavanja. 

Odredbe Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ne odnose na rad novinara, rekla je ona i istakla da novinari u suprotnom ne bi mogli ni da se bave istraživačkim novinarstvom. 

Postoji javni interes da se znaju podaci o sudijama, podseća Savović. Dušanka Đorđević je, recimo, bila članica sudskog veća u procesu koji je imao veliki odjek u javnosti – veća koje je oslobodilo optužene pripadnike tajne službe za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. 

Njen suprug nije javni funkcioner, ali je jasno da deli zajedničku imovinu sa svojom ženom. Navela je da je i podatak o tome da su njih dvoje u braku javno dostupan od 2010. godine, kada je objavljeno u medijima da su se venčali tokom sudskog postupka. Rekla je i da je KRIK imao mnoštvo drugih podataka o njima koje nije objavio, jer nisu bili od značaja za bazu podataka.

Navela je i da Koalicija za slobodu medija ovu tužbu vidi kao SLAPP, zlonamernu tužbu koja predstavlja pritisak na medije. Isto tako je vidi i poznata međunarodna organizacija Media Defence. 

Podsetila je i na presudu Evropskog suda za ljudska prava protiv Hrvatske u kome se žestoko kritikuje rad sudija. Sud u Strazburu je presudio da tekst doprinosi slobodi izražavanja.

Savović je rekla i da je baza podataka „Prosudi ko sudi” dobila i prestižno svetsko priznanje „Sigma”. 

Suđenje se nastavlja 12. novembra. 

Tekst je prenet sa portala Cenzolovka.