Dosije „Luka Beograd”: Od prve tužbe do oslobađajuće presude

Aleksa Tešić, BIRN Srbija

Specijalni sud u Beogradu potvrdio je 10. januara 2020. oslobađajuću presudu Predragu Bubalu, bivšem ministru privrede Srbije i ostalim optuženima za zloupotrebe prilikom prodaje Luke Beograd.

Posle sedam godina suđenja, sudsko veće je jednoglasno odlučilo da oni nisu zloupotrebili službeni položaj.

U obrazloženju presude sud je istakao da je Luka Beograd privatizovana po Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine i da na nju nije morao da se primenjuje Zakon o privatizaciji, na čemu tužilaštvo insistira, pošto sama Luka nije bila predmet privatizacije nego njen paket akcija.

Sud je procenio da zakonska regulativa u vreme privatizacije nije bila jasno formulisana, te da okrivljeni ne mogu biti odgovorni za to.

Tužilaštvo je, prema mišljenju suda, davalo kontradiktorne izjave. Sud smatra i da kriterijumi koje je tužilaštvo koristilo za procenu vrednosti Luke Beograd nisu prihvatljivi zbog promenljivosti akcijskih vrednosti.

Hapšenje, suđenje i prva oslobađajuća presuda

Slučaj sporne privatizacije Luke Beograd zvanično je počeo 14. juna 2013. godine hapšenjem Predraga Bubala, bivšeg ministra privrede, Miodraga Đorđevića, nekadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju, kao i Gorana Mrđe, izvršnog direktora Agencije za privatizaciju.

Milorad Veljović, tadašnji direktor policije, izjavio je nakon hapšenja da je ovom prodajom država Srbija oštećena za najmanje 5,5 miliona evra.

Demokratska stranka Srbije, čiji je Bubalo bio funkcioner, tada je saopštila da je Bubalo radio saglasno zakonima i pozvala nadležne organe da se drže proverljivih dokaza i činjenica, a ne stranačke pripadnosti.

Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić kazao je da „će ukoliko se pokaže da zakon nije poštovan, sva lica biti procesuirana”.

Hapšenju je prethodilo saslušanje Predraga Bubala januaru 2013. godine, kao i biznismena Milana Beka u maju iste godine u vezi sa ulogom koju je Bekova firma Worldfin imala prilikom kupovine akcija Luke Beograd, kao i nakon preuzimanja Luke.

Savet za borbu protiv korupcije je još 2008. naveo da je prodaja Luke Beograd u najmanju ruku sporna i da su tom privatizacijom oštećeni budžet Srbije, bivši akcionari i poreski obveznici. Savet je tvrdio da je Luka prodata po staroj knjigovodstvenoj vrednosti, nekoliko puta manjoj od realne.

Verica Barać, tadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ovu privatizaciju ocenila je kao jednu veliku pljačku države u kojoj su učestvovale i državne institucije. Dve godine kasnije, Savet je protiv 17 osoba uključenih u prodaju Luke Beograd podneo krivične prijave.

Slučaj privatizacije Luke Beograd našao se pred posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu 10. jula 2014. godine kao jedna od 24 sporne privatizacije.

Predrag Bubalo, kao ministar privrede u vreme privatizacije Luke Beograd, optužen je za zloupotrebu službenog položaja jer je 2005. godine dopustio da se Luka Beograd proda za cenu manju od procenjene.

Bivši ministar u vladi Vojislava Koštunice sumnjičio se da je omogućio firmi Milana Beka i Miroslava Miškovića da po nižoj ceni kupe akcije Luke Beograd i time oštetio državnu kasu za najmanje 5,7 miliona evra.

Pored već pomenutih Predraga Bubala, Miodraga Đorđevića i Gorana Mrđe, optuženi su i direktor Centra za tržište kapitala Aleksej Misailović, nekadašnji direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac, direktorka Sektora za analizu, pripremu i organizaciju prodaje u Akcijskom fondu Jasmina Dragutinović. Iz Luke Beograd, za zloupotrebu položaja odgovornog lica optuženi su bivša generalna direktorka Miroslava Drobac i bivši finansijski direktor Dušan Kosovac.

Njima je na teret stavljeno to što su omogućili luksemburškoj firmi Worldfin da 2005. godine kupi akcije državnog preduzeća Luka Beograd po ceni od 800 dinara, uprkos proceni da je realna vrednost akcija iznosila 1450 dinara.

Milan Beko, vlasnik kompanije Worldfin, rekao je u Specijalnom sudu da mu je kupovina Luke Beograd bila najgora poslovna odluka koja mu je “donela samo probleme i na privatnom i na poslovnom planu”.

Bekova firma Worldfin bila je registrovana u Luksemburgu i vrednost osnovnog kapitala bila je 31.000 evra. Worldfin kupuje Luku Beograd za 40 miliona evra.

Tužioca je zanimalo da li je pre podnošenja ponude za preuzimanje imao informaciju da je Luka Beograd naručila bilo kakvu procenu od Instituta ekonomskih nauka.

Beko je kazao da je jula 2005. godine preduzeće Fokus, koje je radilo savetodavne usluge za njega i njegovog tadašnjeg partnera Miroslava Miškovića, pribavilo informaciju da je naručena procena postrojenja, opreme i nekretnina, ali da nije znao na koju je vrednost procenjena.

Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković i Milan Beko sarađivali su u poslu u vezi sa Lukom Beograd i u maloprodajnom lancu C-market, ali se Mišković kasnije povukao iz Luke, a Beko iz C-marketa. Miroslav Mišković nije svedočio u slučaju Luke Beograd, za razliku od Beka.

Predrag Bubalo i drugi optuženi oslobođeni su najpre prvostepenom presudom u decembru 2017. godine.

Ipak, 20. marta 2019. ukinuta je prvobitna oslobađajuća presuda rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, u čijem su veću bile sudije Milimir Lukić, Nada Zec, Bojana Paunović, Vesna Petrović i Dragan Ćesarović.

U obrazloženju stoji da je apelacionom sudu “nejasan i neprihvatljiv” zaključak prvostepenog suda da nema krivične odgovornosti odgovornih lica Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda i ministra privrede.

Apelacioni sud nije prihvatio objašnjenje da je Luka Beograd privatizovana po Zakonu o svojinskoj transformaciji i naveli su da je u ovom slučaju trebalo da bude primenjen Zakon o privatizaciji.

Novo suđenje i novo oslobađanje

U ponovnom postupku koji je započeo 5. juna 2019. usvojen je predlog zamenika javnog tužioca Saše Ivanića da se iznova ne pozivaju svedoci, već da se vrši uvid u njihove ranije date izjave.

Punomoćnik firme Worldfin je kazao da je status firme isti kao 2015. godine i da je stečajni postupak obustavljen. On je istakao da je, kao privredno društvo, kompanija aktivna i da nije bilo protivpravnog imovinskog sticanja koristi.

Sudsko veće u novom postupku ostalo je gotovo nepromenjeno. Činili su ga Dušan Milenković, Danko Laušević, kao predsednik, dok je sudiju iz prethodnog postupka Rastka Popovića zamenio Zoran Šešić.

Stranu tužilaštva zastupao je zamenik javnog tužioca Saša Ivanić, dok se iz državnog pravobranilaštva tokom celog postupka niko nije pojavio, iako su uredno primali pozive.

Predrag Bubalo je tokom svedočenja izjavio da je optužnica bazirana na tome da on nije imao informacije o realnoj ceni Luke Beograd.

„Ja sam imao dosta saradnika u to vreme. Bilo je preko 1600 privatizacija. Sa Lukom Beograd postupao sam kao sa svim ostalim firmama”, rekao je Bubalo.  U prvostepenom postupku Bubalo je izjavio da nikada u svojim rukama nije imao preliminarnu procenu vrednosti koju je izvršio Institut ekonomskih nauka.

Institut je preliminarne nalaze dostavio u junu 2005, a uprava Luke je o tome obavestila Ministarstvo privrede, Akcijski fond, Agenciju za privatizaciju i Komisiju za hartije od vrednosti.

U izveštaju je stajalo da će doći do promene knjigovodstvene vrednosti Luke Beograd i da je u interesu akcionara i države kao najvećeg vlasnika da se sačeka sa prodajom akcija. Konačna procena Instituta objavljena je 27. septembra 2005. sa zaključkom da je realna cena četiri puta veća od one koja stoji u knjigama Luke.

Komisija za hartije od vrednosti je istog dana odobrila ponudu firme Worldfin, a isto je učinila i Agencija za privatizaciju, ne uzimajući u obzir novu procenu Instituta.

Cena akcije bila je 800 dinara. Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju navodi da je na osnovu analize Instituta ekonomskih nauka cena jedne akcije trebalo da bude oko 1450 dinara.

Milan Beko je u svom iskazu izjavio da ga nije bilo briga za novu procenu jer je smatrao da se knjigovodstvena vrednost takvog preduzeća vrlo teško menja.

U optužnici je stajalo da je Predrag Bubalo morao da pokrene institut nadzora ali je on u svojoj odbrani kazao da se o prodaji Luke Beograd informisao samo neformalno i da je ponudu za preuzimanje video tek pošto je preuzimanje okončano.

On je naveo da je bio upoznat sa institutom nadzora koji dozvoljava svakom ministru da vrši nadzor nad državnim preduzećima, ali da nadzor nije pokrenuo jer je smatrao da ne postoje nezakonite radnje.

“Bubalu je neko morao da ukaže i predoči mu eventualni institut nadzora, a to niko nije uradio. Tužilac kao da želi da ministar Bubalo odgovara po komandnoj odgovornosti”, rekao je Bubalov branilac, advokat Vladimir Gajić.

Okrivljeni Miodrag Đorđević je u svojim prvostepenim iskazima rekao da je Agencija za privatizaciju ponudu za preuzimanje od strane kompanije Worldfin shvatila kao povoljnu s obzirom na to da je bila duplo veća od knjigovodstvene cene, a da su predstavnici kompanije obećali da će nastaviti prvobitnu delatnost Luke Beograd.

Goran Mrđa se branio stavom da 2005. godine, u vreme odluke o prodaji Luke Beograd, nije bio u zemlji već na sastanku u Vašingtonu. Tužilac je ovo osporio smatrajući da je Mrđa bio u Beogradu kada se donosila odluka o prodaji Luke Beograd, te da ne stoji njegov alibi kojim je pokušao da dokaže da je u to vreme bio na službenom putu.

Završne reči u slučaju privatizacije Luke Beograd održane su 9. i 11. decembra 2019. godine. Bubalo je tada rekao da je celokupan postupak protiv njega i ostalih isključivo političke prirode jer je vlast po direktivi Evropske unije morala da nađe „odgovorne“ pa se tako ovaj krivični postupak „prelomio“ na njegovim leđima, budući da je bio ministar u dva mandata.

Iako je presuda doneta 10. januara 2020. to ne znači da je došao i kraj ovom slučaju jer je sud produžio pravo na žalbu na 30 dana od dana objavljivanja presude.

Marina i Luka

Nedavno je Marina Dorćol, koja se prostire na nekoliko hektara u okviru Luke Beograd, prodata za 32 miliona evra češkoj kompaniji “MD Investment”. Podsećamo, Luka Beograd koja je površine od 220 hektara prodata je za 40 miliona evra, a procena je da samo zemljište vredi nekoliko milijardi.

Članak je prenet sa portala Javno.