Romska udruženja u Srbiji traže jednak pristup vakcini

1. Mart 2021.
Srbija je, sa skoro million i po primenjenih doza vakcina protiv korona virusa, među prvih pet zemalja u Evropi po broju vakcinacija na milion stanovnika. Međutim pokret Opre Roma Srbija (ORS) ukazao je na veliki disbalans broja vakcinisanih Roma u odnosu na njihov ukupan broj u Srbiji.
POCELA REVAKCINACIJA PROTIV KORONA VIRUSA
Ilustracija. Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS

Piše: Branko Vučković

Pozivajući se na podatke zasnovane na izveštajima svojih aktivista iz cele Srbije, predstavnici Opre Roma Srbija, građanskog pokreta koji okuplja Rome iz cele Srbije, ističu da pripadnici romske populacije u Srbiji i u vreme pandemije korona virusa imaju slabiji pristup zdravstvenim uslugama i osiguranju, što zbog nedostatka dokumenata, što zbog diskriminacije i slabog informisanja.

U ORS ocenjuju da su i u 21. veku životni uslovi Roma veoma loši, jer u mnogim romskim naseljima nema struje, vode i kanalizacije zbog čega je veoma teško održavati higijenu.

Mirko Kaldaraš iz pokreta Opre Roma Srbija rekao je Radiju Slobodna Evropa (RSE) da se sa posledicama epidemije, koje sada pogađaju sve građane Srbije, pripadnici romske zajednice u Srbiji, suočavaju decenijama unazad.

„Kada se govori o socijalnoj distanci, Romi su i pre kovida bili socijalno distancirani – teška ekonomska situacija za njih je svakodnevna pojava, a kada govorimo o higijeni dovoljno je podsetiti na podatak da 38 odsto romskih naselja nema vodu, a preko 70 odsto tih naselja nema kanalizaciju“, istakao je Kaldaraš.

Prema podacima iz Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja Vlade Srbije za period od 2016. do 2025, u 593 romska naselja živi oko 70 odsto romske populacije.

Poslednji popis iz 2011. godine pokazao je da Romi čine oko 2 odsto populacije u Srbiji.

Kaldaraš je dodao da su se u vreme epidemije ti problemi samo multiplicirali i postali još izraženiji, i da u takvoj situaciji i Romi kao i drugi narodi imaju brojne dileme i strahove u vezi epidemije i imunizacije.

„Naša osnovna ideja je da ljudima pružimo što više neophodnih informacija kako bi oni mogli samostalno da donesu odluku koja je za njih najbolja. O tome smo razgovarali i sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu“, rekao je Kaldaraš i dodao da su u Ministarstvu pokazali dobru volju da odmah preduzmu korake kako bi se što veći broj Roma prijavio za vakcinaciju.

Romi ‘inficirani’ dezinformacijama

Sagovornici RSE u unutrašnjosti Srbije potvrdili su da je odziv Roma za vakcinaciju veoma slab i da su, po njihovim procenama, osnovni uzroci takvog stanja njihova slaba informisanost iz koje proizilaze i brojne sumnje u pogledu imunizacije, kao i nedostatak tehničkih mogućnosti za prijavljivanje na portalu eUprava.

Specijalista opšte medicine Nedeljko Vasić, načelnik službe opšte medicine Doma zdravlja u Velikom Gradištu na istoku Srbije rekao je za RSE da je odziv Roma na punktovima za vakcinaciju veoma mali i da je to posledica nedovoljnog zdravstvenog vaspitanja romske populacije, „ne zbog toga što oni to nisu hteli i želeli, nego zbog toga što im to niko nije pružio“.

Pored toga, Vasić je u prvi plan istakao još dva faktora koji negativno utiču na formiranje svesti o značaju vakcinacije.

„Neinformisanost ili loša informisanost je takođe jedan od bitnih faktora. Ljudi se najčešće informišu preko društvenih mreža, a znamo da su društvene mreže preplavljene različitim informacijama koje su najčešće pogrešne. Još jedan od razloga jako lošeg odziva romskog stanovništva na vakcinaciju je i strah od posledica vakcine, što je opet posledica nedovoljne zdravstvene edukacije i pogrešnog informisanja“, rekao je Vasić.

Bor: Potrebna tehnička pomoć države

Slab odziv Roma na imunizaciju uočljiv je i u Boru, rudarskom gradu na istoku Srbije.

Prema navodima Vladimira Šainovića, predsednika Romske inicijative mladih iz Bora razlog slabog odziva Roma za imunizaciju je njihovo siromaštvo, jer mnogi od njih nemaju tehničkih mogućnosti, poput kompjutera i smart telefona da se prijave na portalu eUprava za vakcinaciju.

„Zbog toga je neophodna podrška države koja treba da obezbedi mobilne timove koji će svim Romima zainteresovanim za vakcinaciju omogućiti da se prijave preko portala eUprava“, rekao je Šainović.

On je dodao i da romska zajednica informacije o značaju vakcinacije i opasnostima pandemije dobijuju uglavnom preko tradicionalnih medija, ali da problem predstavlja i jezička barijera.

“Jer oni uglavnom govore samo romski jezik“, rekao je Šainović za RSE.

On je istakao i da se Romi koji rade u javnim ustanovama i preduzećima uglavnom vakcinišu, kao i stariji ljudi koji strahuju za svoje zdravlje, a da su ostali uglavnom neodlučni.

„U Boru ima malo više od 3.000 Roma, a prema našim informacijama vakcinisano je manje od 300. Zvaničnih informacija o tome koliko je Roma tačno vakcinisano nema, jer se ne vodi evidencija o nacionalnoj pripadnosti vakcinisanih“, istakao je Šainović.

Valjevo: Alarmantno slab odziv

Goran Vasić, urednik romskog Radija Točak iz Valjeva na zapadu Srbije, rekao je za RSE da je odziv Roma iz tog grada za vakcinaciju veoma slab iako, po njegovim navodima, među njima ima dosta inficiranih virusom, kao i preminulih.

„Situacija sa vakcinacijom Roma je skoro alarmantna, jer oni nemaju informacije gde treba da se jave da prime vakcinu i kako da se zaštite od COVID 19. Zbog loše materijalne situacije i siromaštva Romi nemaju internet, pa uglavnom nemaju ni pouzdane i argumentovane informacije, što otvara put glasinama i različitim teorijama zavere”, rekao je za RSE Vasić.

Kako je naveo, u 11 romskih sela i naselja, prema podacima Radija Točak, trenutno je zaraženo 342 Roma.

Kragujevac: Vrlo malo vakcinisanih Roma

Danijela Petrović, menadžerka za komunikacije Doma zdravlja u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji u kojem je vakcinisano oko 50.000 građana, od kojih je oko 18.000 i revakcinisano rekla je za RSE da je među njima veoma malo Roma.

„Nemamo egzaktnih podataka o broju vakcinisanih Roma, jer se ne vodi statistika vakcinisanih po nacionalnoj pripadnosti, ali je naše zapažanje da je broj vakcinisanih Roma veoma mali”, istakla je ona.

Kako je rekla, rešavanju tog problema trebalo bi pristupiti na inkluzivniji način, tako što bi se preko medijatora za romska pitanja uspostavila bolja komunikacija sa tom zajednicom.

“Verujem da bi svaka vrsta edukacije na temu epidemije i vakcinacije doprinela i većem odzivu Roma“, rekla je Petrović i dodala da ni u Kragujevcu nema evidencije o broju obolelih i preminulih Roma od COVID-a 19.

Istraživanje: Većina ne želi da se vakciniše

Prema istraživanju ORS objavljenom u februaru u okviru projekta „Da li Srbija može da se imunizuje bez romske zajednice“ 43 odsto od 1.383 ispitanika o korona virusu se informiše preko interneta, a duplo manje, 22 odsto, preko državnog Instituta „Batut“. Čak 52 odsto ispitanika ne želi da se vakciniše.

Jelena Reljić, aktivistkinja ORS, rekla je za RSE da to pokazuje da je poverenje u institucije još slabije nego pre epidemije, ali da je država ta koja mora da preuzme odgovornost za zdravlje celokupnog stanovništva.

„Problemima zdravlja Roma ne mogu da se bave nevladine organizacije ili bilo ko drugi osim države. Država treba da bude zaštitnik našeg zdravlja. Kada se govori o zdravlju bitno je da država brine o zdravlju svih građana i romskih i neromskih“, rekla je Reljić.

Ministarka najavljuje hitne mere

Nakon učestalih upozorenja da je odziv Roma za vakcinaciju veoma slab i kritika da je država svojim nečinjenjem romsku populaciju praktično izostavila sa spiskova za imunizaciju protiv korona virusa, reagovala je Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave.

Ona je, govoreći na online debati o imunizaciji romske populacije u organizaciji pokreta Opre Roma Srbija u februaru, rekla da država ozbiljno shvata važnost očuvanja zdravlja romske zajednice.

Najavila je i da će svi gradovi i opštine ubrzo dobiti jasne instrukcije na koji način da uspostave saradnju sa romskom zajednicom po pitanju njihove vakcinacije, kao i da će, uz pomoć mobilnih timova volontera koji će biti raspoređeni u romskim naseljima, svim pripadnicima te zajednice biti omogućeno da se prijave za vakcinaciju.

„Volela bih da uđemo u najveći broj romskih naselja, gde najveći broj Roma možda nije obuhvaćen zdravstvenom zaštitom ili možda nisu dovoljno informisani, i da tu napravimo punktove gde ljudi mogu da se prijave preko eUprave i iskažu interesovanje a potom i vakcinišu na mestu koje im bude bilo određeno putem eUprave“, rekla je Obradović.

Pandemija razotkrila stare probleme

Obradović je navela i da u Srbiji postoje 53 romska naselja bez vode i struje, čiji su stanovnici dodatno ugroženi u vreme pandemije. Ona je apelovala na sve gradove i opštine da u tim naseljima, tokom pandemije, ne isključuju struju i da omoguće pristup pijaćoj vodi.

„Njima je otežan ili onemogućen pristup pijaćoj vodi i naše ministarstvo je uputilo dopis svim gradovima i opštinama na čijim teritorijama se nalaze ova podstandardna naselja da uključe struju u naseljima u kojima je bila isključena, a da se obezbedi pristup pijaćoj vodi bilo putem cisterni ili na neki drugi način, jer je u ovoj situaciji to minimum“, rekla je ministarka Obradović.

Na istom događaju član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon pozvao je romske lidere u Srbiji da pomognu u procesu imunizacije.

Imunizacija Roma izazov za zdravstvo

U internom istraživanju ORS sprovedenom u 14 opština Srbije u junu 2020. godine, koje je RSE dobio na uvid, navodi se da je uočen značajan broj zaraženih i preminulih od COVID-a 19. Naročito u mestu Vladičin Han na jugu Srbije, gde je virus ušao u romsko naselje.

U tom istraživanju završenom u decembru 2020. godine je utvrđeno da je u osam od 14 opština obuhvaćenih monitoringom bilo smrtnih slučajeva, i to 20 u Vladičinom Hanu, 10 u Pavlovcu, dva u Prijepolju, dok je u istom periodu preminula po jedna osoba u mestima Vajska, Leban i Smederevska Palanka.

Iako su ovi podaci limitirani i nezvanični zbog nedostatka državnih instrumenata koji bi ih egzaktno potvrdili, oni predstavljaju svojevrsno upozorenje nadležnima da treba menjati pristup problemu imunizacije Roma u Srbiji, koji je ispostavilo se, veoma kompleksan, navodi se u istraživanju.

Takođe, kako se ističe, jedan od faktora pojačanog rizika je i nedostatak maski i higijenskih sredstava za zaštitu od pandemije.

Taj problem je prepoznala i Evropska unija koja je u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) i Stalnom konferencijom gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO), donirala u maju 2020. godine 2,175 paketa humanitarne pomoći u vrednosti od 82.000 evra koji su isporučeni zajednicama u Nišu, Subotici, Valjevu i Beogradu.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Share