Mere tokom pandemije uče kako izbeći klimatsku katastrofu

Presudnih šest meseci

Svet ima samo šest meseci da promeni kurs klimatske krize i spreči skok emisije gasova s efektima staklene bašte posle ukidanja ograničenja koji bi nadvladao napore za zaustavljanje klimatske katastrofe, upozorio je jedan od najistaknutijih energetskih stručnjaka.

“Ova godina je poslednje vreme kojim raspolažemo”, rekao je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (International Energy Agency – IEA).

On je za Gardijan (The Guardian) rekao da će sledeće tri godine odrediti kurs u narednih 30 godina, dodajući da će, ako ne budu preduzete mere, sigurno doći do skoka emisija štetnih gasova, posle čega će teško biti smanjene u budućnosti, zbog čega IEA poziva vlade da osmisle održive pakete oporavka.

IEA je izračunala da vlade planiraju da u narednih nekoliko meseci potroše devet hiljada milijardi dolara za spasavanje svojih privreda od krize korona virusa i paketi podsticaja ove godine, prema Birolu, odrediće oblik globalne ekonomije u naredne tri godine – emisije gasova koji izazivaju efekte stakle bašte moraće početi da padaju naglo i trajno ili klimatski ciljevi neće biti dostižni.

Mada su emisije ugljen-dioksida u aprilu na globalnom nivou pale za 17 odsto u poređenju s prošlom godinom, posle su počele da rastu, ukazuje britanski list.

Dok je stvaranje radnih mesta prioritet u zemljama gde su milioni ostali bez posla usled pandemije i mera ograničenje, analiza IEA objavljena u četvrtak, 18. juna, pokazuje da je stvaranje zelenih radnih mesta efikasnije nego sipanje novca u privredu koja više zavisi od karbonskih goriva. Iako neke vlade rade na merama za zeleni oporavak, poput EU koja je u središte oporavka stavila Evropski zeleni dogovor, novac dosad potrošen više je usmeren na privredu zavisnu od karbonskih goriva.

Tri godine i tri hiljade milijardi dolara

IEA navodi da bi smanjenje emisija ugljenih gasova i velike potrošnje vlada mogle da stvore jedinstvenu priliku da svet ispuni ciljeve iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

S hiljadu milijardi investicija u svakoj od naredne tri godine, emisije ugljen-dioksida bi u 2023. mogle da padnu za 4,5 milijardi tona ili 14 odsto ukupnih gasova iz prošle godine, navodi se u analizi IEA koja razmatra 30 zasebnih mera s potencijalom i da podigne svet iz ekonomskog pada COVID-19 i da stvori klimatski bezbedan rast.

To bi stvorilo devet miliona radnih mesta u nizu sektora povezanih s energetikom i poguralo globalni BDP za 3,5 odsto do 2023, ističe Blumberg i ukazuje da je IEA objavila analizu u vreme kada mnoge države razmatraju sledeću fazu podsticaja za pandemiju. Energetski sektor je do sada dobio ograničene podsticaje, ali prema izveštaju, veća podrška bi dalje unapredila trostruki cilj oporavka: rast, stvaranje radnih mesta i klimatski bezbedan razvoj.

Mnoge od preporučenih mera bi, kako navodi Blumberg, ubrzale promene koje su već tehnološki moguće i prihvaćene na tržištima, kao što su električna vozila, obnovljivi izvori energije i recikliranje. Takođe se ohrabruje razvoj skupih ili novih tehnologija koje još nisu prisutne na tržištima u većem obimu, poput hvatanja i skladištenja ugljenih gasova, modularnih nuklearnih reaktora ili mreža brzih vozova.

Hiljadu milijardi dolara godišnjih investicija potrebnih prema proceni IEA bi došli iz javnih i privatnih izvora i iznosili bi oko 0,7 odsto globalnog BDP-a. Oko 30 odsto bi došlo od vlada, što je manje od 10 odsto sredstava posvećenih ekonomskoj pomoći za posledice korona virusa, navodi IEA. Ipak, ističe Blumberg, izveštaj je naišao i na kritike. IEA pretpostavlja veoma visoki nivo javne i privatne potrošnje u zemljama u razvoju, što je potpuno nerealno bez značajne spoljne podrške, rekao je klimatski istraživač na Oksfordskom univerzitetu Brajan O’Kalahan (Brian O’Callaghan).

Lekcija pandemije

Kako je COVID-19 promenio svetsku privedu, globalni pokret za zaustavljanje klimatskih promena se suočava s izborom: naučiti lekcije pandemije ili propasti, ocenjuje kolumnista Volstrit džurnala (The Wall Street Journal) Volter Rasel Mid (Walter Russell Mead), ukazujući i da je pandemija pokazala ograničenja koje zemlje treba da pretrpe u smanjenju emisija štetnih gasova.

Mere ograničenja, kako navodi kolumnista konzervativnog lista, zbog korona virusa su dovele do najnaglijeg smanjenja emisija, s procenama da će globalne emisije ugljen-dioksida 2020. pasti za osam odsto u poređenju s 2019, što je blizu 7,6 odsto koliko je prema procenama UN potrebno svake godine do 2030. da se može sprečiti povećanje temperature za više od 1,5 stepeni.

Međutim, ističe Mid, većina mera koje su dovele do pada emisija nisu ekonomski održive. Ekonomska šteta naneta ograničenjima je bila toliko surova da politički lideri traže otvaranje svojih privreda dok pandemije i dalje besni, pa je teško je zamisliti da će zemlje širom sveta sebi naneti toliko bola da spreče buduće pretnje planeti.

Ali postoje i dobre vesti, ocenjuje kolumnista američkog lista. Neće sve potrebne promene biti dočekane s osećam žrtvovanja. COVID-19 je pokazao da SAD mogu imati manje saobraćajne gužve – pošto 62 odsto Amerikanaca ima poslove koji se mogu raditi od kuće i većina njih ne mora svaki dan odlaziti na posao, čime bi svet bio zdravije i srećnije mesto, pošto je vožnja do posla jedna o najvećih neugodnosti modernog života.

Kampanja za manje korišćenje javnog prevoza globalno neće rešiti klimatski problem, podvlači Mid i ukazuje da 18 odsto emisija širom sveta dolazi od drumskog saobraćaja, i njegovo smanjenje za 25 odsto bi donelo samo 4,5 odsto u odnosu na 7,6 odsto koliko su preporučile UN. Ali to je početak i pokazuje put za klimatski pokret da bi bio uspešan, zaključuje kolumnista Volstrit džurnala.

Ipak optimizam

Klimatske promene nisu zastale, čak i dok je korona virus opustošio globalnu privredu i odneo stotine hiljada živote, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da je i pored značajnog smanjenja emisija ugljen-dioksida tokom pandemije, zemljina atmosfera to jedva primetila.

Koncentracija ugljen-dioksida prošlog meseca dostigla je novi rekord, navodi britanski list uz objašnjenje da taj gas ostaje u atmosferi više od sto godina i da nastavlja da se akumulira sve dok ga ljudi pumpaju u vazduh. Drugi podaci sumorno pokazuju u istom smeri – ove godine je maj bio najtopliji maj otkada se meri modernim instrumentima, dok je na Grenlandu tokom proleća zabeležen neobično visok nivo topljenja leda.

Ipak ima nekih dobrih vesti, ističe Fajnenšl tajms i dodaje da je pandemija imala veliki uticaj na nešto što je od fundamentalnog značaja za rešavanje klimatskih promene – naše vrednosti. Život pod korona virusom je primorao sve da preduzmu kolektivne mere za zaštitu zdravlja svih i da uvide da su udaljene pretnje vredne priprema da se one spreče.

Tokom mera ograničenja mnogi su stavili prioritet na kolektivnu bezbednost u odnosu na individualne slobode, što je kako navodi Fajnenšl tajms, antiteza kulturi trenutnog zadovoljstva koja je dovela do navika koje nisu dobre po životnu sredinu.

Mnogi klimatski istraživači i aktivisti su prilično optimistični zbog promena u stavu koji će pogodovati klimi na duži rok, piše britanski list, ukazujući da je pandemija bila šansa da se promeni slika kako bi budućnost mogla izgledati, pošto se promenila sama očekivana budućnost.

Radikalno preoblikovanje

Planovi Evropske unije da do 2050. smanji emisije na nulu – uklanjanje svih ispuštenih gasova s efektom staklene bašte – zahtevaće radikalnu promenu u skoro svakom aspektu moderne privrede, ocenjuje Politiko (Politico), ali i ističe da će i sama Unija morati da se promeni, dok dramatični rezovi u emisijama budu izbrisali cele industrije i primorali ljude da promene način kako jedu, rade, žive i putuju.

Nije slučajno što Evropski zeleni dogovor ima slično ime s projektom Novi dogovor američkog predsednika Frenklina Ruzvelta (Franklin D. Roosevelt), koji je 30-ih godina promenio američki kapitalizam, ali i kako američki građani gledaju na svoja prava i odgovornosti, navodi portal i ukazuje da je pandemije korona virusa povećala paralele s Novim dogovorom pošto se govori da se Evropa suočava sa šokom kakav nije viđen od Velike depresije.

Ako se Evropa zaista mobilizuje za ispunjavanje cilja do 2050, svaka poslovna odluka, životni izbor, svaka odlika evropske kulture – od odlaska na skijanje preko mečeva fudbalske Lige šampiona do francuskog sira – moraće da bude stavljena na test koliko doprinosi klimatskim promenama i, kako ističe Politiko, nijedan građanin, nijedna industrija, nijedna vlada neće ostvariti cilj bez promena.

Ljudi će morati da lete manje, da jedu manje crvenog mesa i da više koriste vozove, autobuse, tramvaje i bicikle. S druge strane, dodaje portal, neke zajednice će morati potpuno da se promene, poput onih koje zavise od uglja i nafte, pošto će nestati poslovi povezani s fosilnim gorivima, a to će teže pogoditi neke regione nego druge.

Evropi nisu potrebni dodatni bolovi – nepravedna tranzicija produbljuje nejednakost koja hrani nacionaliste, ističe Politiko i ukazuje da su rudarski gradovi u Velikoj Britaniji koji su nekad ponosno davali energiju svojoj državi, 2015. godine glasali za Bregzit.

Zahtev za solidarnost među regionima, nacijama i klasama je možda najjači argument zašto će ukidanje emisija štetnih gasova morati iziskivati drugačiju Evropu i zašto ima potencijal da preoblikuje EU. Kao i Novi dogovor u SAD, Evropski novi dogovor ima potencijal da ojača osećaj zajedničke svrhe i uspeha, ali i da pomogne EU da odgovori na pitanje čemu služi unija, zaključuje Politiko.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.