Lokdaun: tišina koja je oduševila seizmologe

Tek što su početkom marta proglašene mere ograničenja zbog pandemije korona-virusa, tzv. lokdaun, svet se utišao. Ulice gradova su opustele, džogeri i porodice su nestali iz parkova. Građevinski projekti su zaustavljeni, radnje su se ispraznile.

Svetska mreža seizmičkih stanica za monitoring je sada obradila veliki broj podataka koji su sakupljeni tih dana i sedmica. Tekst sa rezultatima je objavljen u časopisu Sajens i oni pokazuju koliko buke i nemira čovek inače unosi u svet. Osim toga su naučnici imali jedinstvenu priliku da oslušnu šta se sve vreme zbiva pod našim nogama.

“Mi sa sigurnošću možemo da kažemo da u modernoj seizmologiji nikada nije postojalo tako dugo vremensko razdoblje ljudske tišine”, kaže Rafael de Plajn sa Nacionalnog univerziteta iz meksičkog grada Kveretaro. On je jedan od 76 autora teksta.

Seizmički šumovi u obliku vibracije tla obično se povezuju sa pojavom zemljotresa. Ali seizmolozi posmatraju i mnogo toga drugog: recimo vibracije koje nastaju u kontaktu zemlje i vode, pri nastajanju talas ili pri promenama pritiska u atmosferi.

Ljudska buka

Ljudi su treći po veličini izvor seizmičkih šumova. Sasvim uobičajene aktivnosti, kao što je svakodnevni put na posao, mogu da se registruju seizmometrima jednako kao i vibracije koje nastaju na stadionima kada hiljade navijača proizvedu “fudbalski zemljotres”.

U normalnim okolnostima, ti šumovi se mešaju sa prirodnim seizmičkim aktivnostima i delom ih prekrivaju. Koliko je velik taj udeo, to do sada nije moglo da se tačno utvrdi. Zato su ograničenja kretanja u vezi sa pandemijom naučnicima pružila jedinstvenu šansu da izoluju ljudske aktivnosti i da istovremeno prate šumove koji su inače neprimetni.

Tim koji je bio sastavljen i od naučnika i od zaniteresovanih hobi-seizmologa, prikupio je podatke iz 268 stanica za monitoring u celom svetu. Tu su bili korišćeni i visokorazvijeni uređaji različitih univerziteta. 40 procenata svih podataka je međutim došlo od malih, ličnih seizmografa koje su napravili i koje koriste amateri. A uz to su korišćeni i anonimizovani podaci o mobilnosti ljudi koje prikupljaju Gugl i Epl. Na bazi svih tih podataka su naučnici mogli da utvrde koje registrovane seizmičke pojave potiču od ljudi, a koje su prirodnog porekla.

Tišina na Zemlji

69 procenata svih 268 stanica za merenje pokazalo je jasno smanjenje visokofrekventnih seizmičkih šumova, dakle mešavine prirodnih šumova sa onima ljudskog porekla. U Kini je ta tišina započela krajem januara, a sredinom marta je zahvatila celi svet. U Šri Lanki je zabeleženo smanjenje šuma za 50 odsto – rekordna vrednost u studiji. Nedelje su obično vrlo žive u Central parku u Nju Jorku, ali kada je proglašen lokdaun zabeleženo je deset procenata manje aktivnosti.

Čak i senzori duboko ispod površine zemlje zametili su izostanak ljudskih kretanja: jedna nemačka merna stanica, koja je smeštena na dubini od 150 metara, zabeležila je manje vibracija kada su na snagu stupila ograničenja. A i migracioni trendovi su se mogli bolje posmatrati: na granici između Meksika i Sjedinjenih Država je zabeleženo veće kretanje, mada je generalno gledano, u obe zemlje bilo mirnije. Regristovana je bila i neuobičajena tišina u okolini škola i univerziteta.

Nova saznajna o zemljotresima

Kroz smanjenje ljudske buke naučnici su mogli i da bolje nego ikada ranije beleže šta se zbiva duboko u unutrašnjosti zemlje. Iz toga mogu da proizađu i nova saznanja o zemljotresima, pre svega kada je reč o malim pomeranjima tla na području urbanih centara koja se inače ne primećuju. Ta mala pomeranja su važna, jer pomažu da se predvide veliki zemljotresi.

Ovi novi podaci pružaju i nove mogućnosti naučnicima. “Sada možemo da istražujemo povezanost koja postoji između ljudskih aktivnosti i seizmoloških aktivnosti”, kaže Rafael de Plajn. “Možemo bolje da razumemo tko proizvodi šumove – čovek ili priroda.”

heise/dpa/rtrde/za