Srbija i zaštita životne sredine: Ekološke katastrofe sa kojima smo dočekali novu godinu

Beograd je već neko vreme u vrhu liste gradova sveta po zagađenosti vazduha, a prema podacima sajta Er Vižual vazduh glavni grad Srbije bio je u subotu 11. najzagađeniji na svetu.

U Beogradu se u nedelju održava i skup Za bezbedan vazduh.

Od početka godine prošlo je tek 10 dana, a mnogi ekološki problemi postali su tokom njih vidljiviji.

Kako štetne materije iz otpada sa deponija završe nazad u našim tanjirima

Početak 2021. godine doneo je novi izgled jezeru u centru Zlatibora, ali ono nije jedino koje je poslednjih dana privuklo pažnju.

I Potpećko jezeru je u novom ruhu dočekalo novo godinu.

Izgled kome se niko nije nadao, ali koji se mogao očekivati, kažu nadležni, ali i stanovnici ovog dela Srbije.

Niz reku Lim, koja važi za jednu od najlepših reka u jugozapadnoj Srbiji, do brane kod Priboja i Potpećog jezera doplivale su tone otpada.

Plastične flaše, ručni frižideri, gume, mali i nešto veći kućni aparati, čak i mrtvački sanduk.

Slični prizori dočekali su početak 2021. i na Drini kod Višegrada, čija je Lim pritoka.

U utorak 5. januara u Ministarstvu zaštite životne sredine u Beogradu dogovorena je hitna intervencija i čišćenje Potpećkog jezera.

Dan kasnije u Bosni i Hercegovoni na Drini počelo je uklanjanje otpada koji je ugrozio rad Hidroelektrane Višegrad, i preti da dovede do ekološke katastrofe, naveli su nadležni.

Pretpostavka je da bi čišćenje moglo da traje i do mesec dana, a prvog dana uklonjeno je oko 100 kubika otpada.

Na krunu brane u Višegradu pristiglo je oko četiri hiljade kubika plutajućeg otpada, što bi moglo da ugrozi rad preduzeća HE na Drini, rekao je direktor ovog preduzeća Nedeljko Perišić.

Perišić je rekao novinarima da je zbog velike količine vode koja je poslednjih dana prolazila rekom pukla sajla koja treba da zadržava plutajući otpad, a sa kojim hidroelektrana ima višedecenijski problem.

Pogledajte video: Zašto je ovaj momak bacio 4.000 plastičnih boca u Savu

„Naši radnici su uspeli da saniraju problem i da povežu gornju lančanicu, tako da nam ostaje da saniramo otpad sa krune. Naš zadatak je da angažujemo sopstvene snage i preduzeća koja se bave ovim problemom kako ne bismo dozvolili ugrožavanje proizvodnje na našoj hidroelektrani”, rekao je Perišić.

On je naveo da se sa ovim problemom sami bore i da njihova saznanja nisu optimistična, jer bi još otpada moglo da dođe.

„U gornjem toku reke Drine nalazi se desetine hiljada kubika plutajućeg otpada koji dolazi pritokama reke Drine, počev od Prače, Tare, Pive, a najviše reke Lim”, dodao je Perišić.

Rekao je i da u rešavanje problema treba da se uključe institucije iz Srbije, BiH i Crne Gore.

Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović ukazala je na hitnost rešavanja problema i dodala da velika količina smeća koje završi u rekama ozbiljno ugrožava životnu sredinu.

„Znamo da ovaj problem datira od ranije, da imamo i mnogo divljih deponija u blizini reke i da je u cilju dugoročnijeg rešavanja problema plutajućeg otpada na Limu i Drini potrebna saradnja sa nadležnim ministarstvima iz susednih država, kojima smo već uputili poziv”, navodi se u saopštenju Ministarstva životne sredine.

Ministarka je pozvala sve jedinice lokalne samouprave iz ovog dela Srbije da se maksimalno uključe u akciju čišćenja koja će biti započeta narednih dana.

Pre više od dve godine održan je trilateralni sastanak resornih ministarstava Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, ali problem nije rešen, piše agencija Srna.

Smeće koje završi u Limu i Drini, potiče s divljih deponija kojih ima na desetine duž čitavog toga reka, a veliki deo koji se ovih dana našao u Potpećkom jezeru potiče sa nesanitarne deponije Stanjevine koja se nalazi na magistralnom putu ka Crnoj Gori.

Deponija je pre nekoliko meseci zatvorena i počela je njena sanacija, ali smeće i dalje završava u reci.

U opštini Priboj za BBC na srpskom tvrde da ništa od smeća koje pluta Limom nije sa njihove teritorije.

„Priboj, reka Lim i njene obale su već godinama ugroženi plutajućim otpadom koji stiže iz gornjeg toka Lima, sve od izvora u Crnoj Gori.

„Na toj maršruti otpad i smeće Lim ‘pokupi’ sa nekoliko nesanitarnih ili divljih deponija”, piše u odgovoru predsednika opštine Priboj.

Ekološki aktivista iz tog grada Saša Bjelić kaže za BBC da se stanje menja u odnosu na vodostaj Lima.

Problem s kojim godinama muku muče mnogi delovi Srbije su i divlje deponije.

Početkom januara iz Niša je stigla vest da na teritoriji tog grada ima više od 100 divljih deponija.

Divlje deponije su grupisane i oko rečnih korita Nišave i Južne Morave, ali i oko poljoprivrednih useva, tako da ovaj problem utiče na, ocenjuju ekolozi, zagađenje vode, vazduha, zemlje, ali i hrane koju svi konzumiraju.

I srpski olimpijac Čaba Silađi našao se u žiži javnosti početkom 2021. jer je „zaronio” u čišćenje otpada na Divčibarama.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji je 2019. bilo registrovano 2.305 divljih deponija, a Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka rekao je početkom decembra 2020. za agenciju Beta da ih ima između 2.500 i 3.000.

Kako je rekao, divlje deponije opasno opasno truju obradivo zemljište i poljoprivredne proizvode.

Vujić je agenciji Beta kazao da je Srbija na prvom mestu u Evropi po zagađenosti vazduha, ali da ništa bolje ne stoji ni kada su u pitanju zagađenja tla i vode.

„U blizini svake deponije obradivo zemljište je ozbiljno kontaminirano. Zemljište upija otrovne materije s deponija, posebno kada pada kiša, tako da dobijamo poljoprivredne proizvode sa tih područja koji nisu zdravi”, rekao je Vujić.

U dokumentu Upravljanje otpadom, koji je u septembru 2020. objavila Agencija za zaštitu životne sredine, navedeno je da u Srbiji veliki broj gradova i opština i dalje ima sopstveno smetlište.

„To su uglavnom deponije za koje je u skladu sa Strategijom o upravljanju otpadom predviđeno saniranje i zatvaranje, jer je kapacitet postojećih deponija – smetlišta u većini opština već popunjen, a većina ne zadovoljava ni minimum tehničkih standarda”, navedeno je u dokumentu.

Smeće koje se našlo u Limu kod Priboja delom potiče i sa prijepoljske nesanitarne deponije Stanjevine, koja se nalazi na magistralnom putu ka Crnoj Gori, uz samu reku.

Deponija je zatvorena tokom 2020. i počelo je njeno saniranje, a komunalni otpad iz Prijepolja odlaže se na pribojsku deponiju Duboki potok, piše u odgovoru koji je BBC na srpskom dobio iz opštine Priboj.

To je samo jedna od mnogobrojnih ovakvih deponija u Srbiji, a kako navodi Agencija za zaštitu životne sredine, deponije-smetlišta sa najvećim rizikom po životnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze na udaljenostima manjim od 100 metara od naselja ili na udaljenostima manjim od 50 metara od obale reke, potoka, jezera ili akumulacije.

Kako se dodaje, oko 70 odsto aktivnih deponija-smetlišta nije predviđeno prostorno-planskim dokumentima i nemaju urađenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, niti imaju potrebne dozvole.

„Ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, što može dovesti do požara ili eksplozije. Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti prečišćavaju, što ugrožava podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala. Ne postoji sistematski monitoring emisija, procednih voda, deponijskog gasa”, navodi se.

Deponije su, i divlje i opštinske, veliki zagađivači, ali i velika opasnost – požari su česti, a moguće je i širenje zaraza.

Na deponijama često završava i opasan otpad iz domaćinstava, a ponekad i iz industrije, što dodatno povećava opasnost.

„Samo jedan litar motornog ulja može da zagadi do milion litara pijaće vode”, rekao je ranije za BBC na srpskom Igor Jezdimirović, predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.

Doktor Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode objasnio je tada da se na ovakvim mestima povećava broj glodara koji prenose razna oboljenja, a za njima i čitav niz predatorskih vrsta, od zmija do lisica i vukova.

Poseban problem predstavljaju i otrovi koji se bacaju na ovim mestima i time kroz lanac ishrane dovode do trovanja divljih životinja, dodaje on.

Takođe, baca se i otpad poput papira i kartona koji je moguće reciklirati, umesto da se seku nove šume, naveo je Jezdimirović.

Početkom 2021. iz Beograda stigle su vesti da je u planu uvođenje aparata za reciklažu koji će stanovnicima omogućiti da na ime donetog otpada dobiju popust za plaćanje gradskog prevoza.

Busplus odlazi u penziju, a novi sistem koji će ga zameniti doneće razne pogodnosti, najavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je, kako je preneo Tanjug, rekao da nova kartica, koja će izgledati slično kao Busplus kartica, zvati Beogradska kartica i dodao da je na tenderu traženo i da se omogući dopuna novca na kartici putem reciklaže.

„Krećemo u potpuno nov sistem reciklaže, odnosno separacije otpada u gradu. Radimo 17 reciklažnih dvorišta i postavićemo automate širom grada na kojima će građani moći da ubacuju PET ambalažu”, rekao je Vesić.

U sklopu projekta Pametni grad, biće moguće prisloniti karticu i dobiti novac za javni prevoz ili neke druge popuste, objasnio je Vesić.

Beograd je u subotu, 9. januara bio 11 grad po zagađenosti vazduha u svetu, prema podacima sajta Er Vižual.

Često visoku poziciju na ovoj listi zauzimaju glavni gradovi Srbije drugih balkanskih zemalja.

Srbija je, prama podacima Globalne alijanse za zdravlje i zagađenje, bila prva u regionu po smrtnosti usled zagađenosti vazduha, a deveta u svetu – sa 175 umrlih na 100.000 stanovnika.

Inicijativa Ne davimo Beograd, saopštila je, pozivajući se na podatke Svetske zdravstvene organizacije, da godišnje u Srbiji prerano umre više od 7.000 ljudi usled izloženosti zagađenjima iz vazduha, po čemu je Srbija na drugom mestu u Evropi, prenela je Beta.

Valjevo i Sremska Kamenica poslednja su u nizu mesta koja su dobila nove senzore za merenje zagađenja vazduha, a dobre vesti stižu iz Kragujevca.

Vazduh bi u Srbiji narednih godina trebalo da bude manje zagađen jer su obezbeđena sredstva za prelazak toplane u Kragujevcu sa uglja na gas, kao i za zamenu kotlova u vrtićima, školama, domovima zdravlja, ali i domaćinstvima kako bi se koristila goriva koja manje zagađuju okolinu.

Toplana u Kragujevcu, jedna je od tri velika postrojenja za proizvodnu toplotne energije u Srbiji koja koriste ugalj.

Kako je za RTS izjavio Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije, 81 odsto toplana koristi gas, 10 odsto mazut i devet odsto ugalj. Osim Kragujevca, još dve velike toplane – Bor i Kruševac, u većem delu koriste ugalj.

Praznici su prošli i vreme je da se jelke raskite.

A da li znate koliko one utiču na životnu sredinu i da su veštačke jelke štetnije od prirodnih po životnu sredinu.

Doktor Džon Kazer iz Karbon Trasta (Carbon Trust), agencije koja se bavi savetovanjem u vezi sa klimatskim promenama i održivosti, kaže da se plastične jelke prave od nafte.

Dodaje da i proizvodnja plastičnog drveta utiče na životnu sredinu, jer se tada emituje velika količina industrijskih gasova.

Kazer kaže da veštačko drvo visine dva metra emituje dvostruko više gasova staklene bašte, nego prirodno drvo koje završi u smeću – i čak 10 puta više od spaljene jelke.

„Dakle, ako kod kuće imate veštačku jelku, moraćete da je koristite najmanje 10 puta kako bi njen uticaj na životnu sredinu bio manji od uticaja pravog drveća”, rekao je Kazer.

Tema za razmišljanje pre kićenja jelke u decembru 2021.