Korona virus i deca: Zašto je malo registrovanih slučajeva

12. februar 2020.
Vest o tome da je novorođenčetu u Kini 5. februara, 30 sati po rođenju, dijagnostikovan korona virus, brzo je obišla svet.
coronavirus-4834107_640
Foto: amrothman/pixabay.com

Ono je najmlađi pacijent do sada sa dijagnozom novog virusa od koga je do sada preminulo više od 1.000 ljudi i zaraženo više od 40.000 – uglavnom u Kini, ali je virus registrovan i u više od 30 država.

Međutim, među zaraženima je tek nekoliko dece.

Najnovija studija o epidemiji objavljena je u Žurnalu Američke medicinske asocijacije i poziva se na analizu pacijenata u bolnici u Vuhanu – gradu epicentru zaraze.

Kako je navedeno, nešto više od polovine zaraženih virusom ima između 40 i 59 godina, a samo 10 odsto pacijenata mlađe je od 39.

„Slučajevi obolele dece su vrlo retki”, navode istraživači. Zašto je to tako?

Niska učestalost kod dece

Postoje brojne teorije, ali medicinski eksperti nemaju konačan odgovor na to zašto je potvrđeno samo nekoliko slučajeva zaražene dece.

„Iz razloga koji nisu sasvim jasni, čini se da deca ili odolevaju infekciji ili nisu ozbiljno inficirana”, kaže za BBC Jan Džons, profesor virusologije na Univerzitetu u Redingu.

To bi moglo da znači da deca imaju blaži oblik bolesti, da imaju simptome koji se ne pogoršavaju – pa zbog toga ne idu kod lekara, nisu hospitalizovana i da nema više prijavljenih slučajeva.

Natali Mekdermot, predavačica na Univerzitetskom koledžu u Londonu je sa tim saglasna.

„Deca starija od pet godina i tinejdžeri obično imaju imunitet koji je prilično spreman za borbu protiv virusa”, kaže ona. „Mogu da budu zaraženi, ali da imaju blaži oblik bolesti ili da ne pokazuju simptome infekcije.”

Postoji presedan za ovako nisku učestalost kod dece – raniji korona virusi poput Sarsa, koji je takođe krenuo iz Kine 2003. godine i od koga je umrlo 800 ljudi, odnosno 10 odsto od ukupnog broja inficiranih, takođe je bio vrlo redak među decom.

Stručnjaci iz američkog Centra za kontrolu bolesti su 2007. godine identifikovali 135 pedijatrijskih slučajeva Sarsa, ali „među decom ili adolescentima nije bilo smrtnih slučajeva”.

Wuhan, foto: China News Service

Da li su novogodišnji praznici u Kini zaštitili decu?

Mekdermot smatra i da deca možda nisu bila izložena virusu koliko i odrasli – širenje zaraze počelo je tokom proslave Kineske nove godine, kada su škole zatvorene.

Skoro sve kineske provincije odlučile su da škole ostanu zatovrene, a u nekima će tako biti do kraja februara.

„Odrasli imaju veću verovatnoću da se ponašaju kao zaštitnici i da decu sklone iz kuće ako je neko inficiran.”

Ona misli da ovakva slika može da se promeni kako se „bolest bude širila i povećavao se rizik od izloženosti zajednice”.

Međutim, dosadašnje brzo širenje bolesti nije praćeno porastom pedijatrijskih slučajeva.

Još jednom, Sars je ponudio presedan: istraživači Centra za kontrolu bolesti koji su analizirali slučajeve obolele dece i otkrili su da deca mlađa od 12 godina imaju manju potrebu za bolničkim lečenjem.

Da li virus ima teži efekat po odrasle nego po decu?

Iako je potvrđeno nekoliko slučajeva inficirane dece, medicinski naučnici ne misle da je razlog za to što deca nisu obolela.

Verovatnije objašnjenje glasi da ovakve bolesti kod odraslih imaju veći broj simtoma i mnogo ozbiljnije posledice nego kod dece, poput varičela.

„To se događa verovatno zato što deca imaju neku vrstu imuniteta na korona virus”, rekao je za BBC Endru Friman, stručnjak za infektivne bolesti na Kardid Univezitetu.

„Razlog bi mogao da bude i to što zvaničnici ne testiraju decu bez ili sa blagim simptomima”, rekao je.

Krstl Doneli, naučnica na statističkoj epidemiologiji na Univerzitetu Oksford i Imperijal koledžu London, slaže se sa tim i navodi podatke o epidemiji Sarsa u Hongkongu.

„Zaključak naših kolega bio je da je kod male dece postojao manje agresivan klinički tok bolesti – pa su bila manje pogođena.”

Prethodne bolesti

Odrasli sa drugim oboljenjima koje utiču na njihov imuni sistem – dijabetes ili srčana oboljenja, na primer – ranjiviji su na ovakve vrste bolesti.

„Upala pluća – jedna od posledica korona virusa – može da utiče na one sa oslabljenim imunološkim sistemom, jer su već lošeg zdravlja ili pred kraj života”, objasnio je Jan Džons.

„To se događa sa gripom i drugim respiratornim infekcijama.”

Otkriveno je da oko polovine analiziranih pacijenata u istraživanju ima druge hronične bolesti.

Ali zar nisu deca poznata po tome da šire viruse?

Deca su zapravo tipično sklona tome da zakače i prenesu viruse – i često su super kliconoše, navodi Jan Džons.

„Ona prenose respiratorne bolesti vrlo lako, kao što svako s decom u jaslicama zna”, kazao je.

Mogli smo da očekujemo da na listama zaraženih i umrlih od novog korona virusa vidimo veliki broj dece, ali to se jednostavno ne događa u ovom trenutku.

Možda zato što deca imaju jači imuni sistem za borbu protiv virusa ili je sama bolest manje agresivna kod dece nego kod odraslih, pa deci nije potrebna medicinska pomoć, ne rade se testovi i nisu registrovani slučajevi.

Više rada na razumevanju trenutne zaraze moglo bi da da jasniju sliku o ovome.

Razlog za to što su deca malo obolela mogao bi da bude i to što su efikasno izolovana time što su škole zatvorene i što ih roditelji štite. U svakom slučaju to ćemo znati kada se deca širom Kine vrate u škole.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.