Izbori na Kosovu: Da li će druga vlada Aljbina Kurtija trajati duže od prve

16. February 2021.
Stranka Samoopredeljenje osvojila je više glasova na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu nego što su ukupno sakupile tri najveće tradicionalne partije, pokazuju prvi preliminarni rezultati Centralne izborne komisije.
Kosovo Election
Foto: Beta/AP Photo/Visar Kryeziu

Piše: Aleksandar Miladinović

„Bio je ovo referendum za pitanje pravde, a protiv zarobljene države, i mi smo na tom referendumu pobedili”, rekao je u pobedničkom govoru lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti kome će za sastavljanje vlade biti neophodni bar glasovi manjinskih zajednica na Kosovu.

Stranka dosadašnjeg premijera Avdulaha Hotija, Demokratski savez Kosova (DSK), doživela je težak poraz.

„Preuzimam punu odgovornost za izborni rezultat o kome ćemo detaljno diskutovati na stranačkim organima”, rekao je Hoti u izbornoj noći, dok je promene u DSK najavio i njen lider Isa Mustafa.

Svih deset mandata srpske zajednice i u novom sazivu parlamenta imaće Srpska lista, bliska zvaničnom Beogradu, dok će manjinske zajednice podeliti preostalih deset mandata.

Bili su ovo peti za redom parlamentarni izbori na Kosovu raspisani pre isteka mandata prethodne vlasti.

Prema podacima Centralne izborne komisije, na njima je glasalo 47 odsto birača.

Parlamentarni izbori na Kosovu. Ubedljiva pobeda stranke Aljbina Kurtija. *podaci na osnovu obrađenih 92,22 odsto glasova, sa 92,53 odsto biračkih mesta.

Može li Kurtijeva vlast biti stabilna

Euforija na ulicama kosovskih gradova uprkos velikom temperaturnom minusu nije bila iznenađenje, baš kao ni izborni pobednik.

„Mislim da niko nije iznenađen ishodom izbora.

Ljudi su veoma frustrirani korupcijom i, iznad svega, arogancijom stranaka koje su na vlasti od proglašenja nezavisnosti i zloupotrebljavali su pozicije”, kaže Đuljijeta Muškoljaj, profesorka Pravnog fakulteta u Prištini.

Kada je Aljbin Kurti u oktobru 2019. prvi put doveo Samoopredeljenje na mesto najjače stranke na Kosovu, najavio je korenite promene – ali se na premijerskom mestu, u koaliciji sa DSK, zadržao nešto duže od pedeset dana.

Uprkos tome što je kampanju vodio pod parolom da Samoopredeljenje želi pobedu bez koalicija, i za drugi pokušaj na mestu premijera, biće mu neophodni partneri.

„Imaćemo novu vlast bez onih koji bi trebalo da se reformišu u opoziciji”, poručio je Kurti i u izbornoj noći, govoreći o mogućnosti saradnje sa tri preostale stranke koje su prešle cenzus.

Dok se poraženi DSK nije ni izjašnjavao o mogućnosti za novi dogovor sa Samoopredeljenjem, iz drugoplasirane Demokratske partije Kosova (DPK) otkrili su šta će biti njihova uloga.

„Jako su daleko naša politička viđenja i DPK neće biti deo Kurtijeve vlade.

Kosovu je potrebna stabilnost i DPK obećava da će biti faktor stabilnosti sa vodećeg mesta u opoziciji”, rekao je Enver Hodžaj, potpredsednik stranke koju je osnovao Hašim Tači, jedan od ratnih lidera OVK, doskorašnji predsednik Kosova, kome se trenutno sudi za ratne zločine pred Međunarodnim sudom u Hagu.

Profesorka Muškoljaj kaže da je jasno sa kim Kurti može da pregovara.

„Samoopredeljenje može da računa na glasove manjinskih zajednica, ali videćemo i da li će neki pojedinci sa ostalih lista možda glasati za Kurtijev predlog.”

Ipak, ni to se možda ne ispostavi kao jednostavan zadatak.

Brojne manjinske partije međusobno su se u predizbornom periodu optuživale da su nastale pod uticajem Srpske liste, ali su iz ove stranke demantovali da žele da kontrolišu više od deset srpskih mandata.

Srpska lista je u prvom Kurtijevom mandatu bila član Vlade Kosova sa dva ministra, što joj je po kosovskom Ustavu pripada, iako nije glasala za vladu niti je Samoopredeljenje želelo da sarađuje sa strankom bliskom zvaničnom Beogradu.

Zna se premijer, ko će biti predsednik?

Na izbornom slavlju, Aljbin Kurti se pojavio u društvu Vjose Osmani, aktuelne predsednice Skupštine Kosova i vršiteljke dužnosti predsednice.

Ova doskorašnja članica Demokratskog saveza Kosova napustila je sopstvenu stranku, našla se na Kurtijevoj listi i sada je njegova kandidatkinja za veoma važne izbore koji slede.

„Vjosa Osmani je predsednica, Vjosa Osmani je predsednica”, dva puta je u izbornoj noći ponovio Aljbin Kurti.

Ipak, do takvog scenarija nije kratak put.

Predsednik Kosova bira se u Skupštini Kosova, a za njegov izbor potrebno je da bar dve trećine poslanika bude u sali i da glasa za jednog od kandidata.

Ukoliko se to ne dogodi u dva kruga, u trećem krugu za predsednika se bira onaj koji obezbedi prostu većinu od 61 poslanika – ili se skupština ponovo raspušta.

Bez saradnje bar jedne od tri tradicionalne stranke, Kurti ne može da obezbedi potrebne dve trećine poslanika u sali za glasanje.

„Ako sve prođe glatko sa izborom vlade, verujem da će Samoopredeljenje nekako naći način da, u saradnji sa drugim strankama, izabere predsednika.

Mislim da će biti veoma teško da to bude Vjosa Osmani – ona će možda biti žrtvovana jer će Samoopredeljenje tražiti nekoga sa dobrom reputacijom, nekoga koga bi podržale i druge partije koje nisu u poziciji da idu ponovo na izbore”, kaže Đuljijeta Muškoljaj, nekadašnja sudija Ustavnog suda Kosova.

Jedna ponuda već mu je stigla – ali i ona bi mogla da bude nedovoljna jer kandidat nije ostvario zapaženi izborni rezultat.

Ramuš Haradinaj na ovim izborima istakao je svoju predsedničku kandidaturu, a u izbornoj noći ponudio je i podršku Aljbinu Kurtiju.

„Ne mislim da bi Samoopredeljenje prihvatilo njegovu kandidaturu i ne verujem da će on moći da postane predsednik.

Mislim da će on možda želeti da podržava vladu Samoopredeljenja, čak i ako ga oni ne podrže za predsednika – bez toga, njegova partija mogla bi da nestane”, smatra Đuljijeta Muškoljaj.

Dugačka lista izazova

Osim političkih, Aljbina Kurtija čekaju ozbiljni izazovi i na tradicionalnim poljima društvenih problema.

„Samoopredeljenje će imati veoma težak posao da načini neki napredak jer je Kosovo, i inače jedna od najslabijih evropskih ekonomija, sada dodatno pogođeno pandemijom.

Kosovo je zemlja u kojoj su korupcija i organizovani kriminal veoma rašireni i teško je za jedan mandat promeniti realnost zarobljene države”, kaže novinarka Serbeze Hadžiaj.

Ona podseća i da bi vlada Samoopredeljenja mogla drugačije da vodi već dugotrajne pregovore sa Srbijom.

„Kurti je poznat po tome da je manje spreman na ustupke, obećao je da će primenjivati politiku reciprociteta sa Srbijom.

Ostaje da se vidi da li će biti spreman na bilo kakav kompromis.”

U prethodnom mandatu, Kurti nije podržao pregovore koje je u ime bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa vodio njegov izaslanik Ričard Grenel, a koji su rezultirali Vašingtonskim sporazumom.

Lider Samoopredeljenja navodio je da su se srpski i kosovski predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači dogovarali o razmeni teritorija i promeni granica, što za Kurtija nije bilo prihvatljivo.

Srpska lista neprikosnovena

Svih deset mandata rezervisanih za srpsku zajednicu ostaće u istim rukama.

Srpska lista, koju snažno podržava vlast Srpske napredne stranke u Srbiji, ubedljivo je pobedila dva izborna rivala.

„Izbori su održani u posebnim okolnostima zbog pandemije, zbog sijaset trikova kojima je Priština želela da umanji snagu srpskog naroda, snagu Srpske liste.

Mi smo slogom osujetili te njihove namere”, rekao je Goran Rakić, u prethodnom mandatu potpredsednik Vlade Kosova.

Prema Ustavu Kosova, Srpska lista imaće, u zavisnosti od brojnosti budućeg kabineta, jedno ili dva ministarska mesta.

Grey line

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Share