Balkan, reke i zagađenje: Satelitski snimak – kod Višegrada i dalje hiljade kubika otpada

Apokaliptične slike s početka godine, za nijansu su bolje, pošto je iz vode, kažu iz hidroelektrane, izvađeno oko 3.500 kubika smeća, a satelitski snimci od 3. marta koje je BBC dobio svedoče o trenutnoj situaciji.

Čišćenje reke počelo je prvog radnog januarskog dana i od tada se, po rečima Milorada Kanostrevca, rukovodioca službe građevinskog održavanja na HE Višegrad koja je angažovana na čišćenju, iz reke svakodnevno izvadi oko sto kubika smeća.

Otpad je stigao za vreme velikih voda krajem prošle i početkom ove godine, a nove količine više ne dolaze, tvrdi Kanostrevac za BBC na srpskom.

„To u suštini i nije smeće.

„Najviše je drveta – oko 90 odsto, a 10 odsto je ljudski otpad – od flaša, pa do frižidera i svega.

„Pošto je to lagano, ispliva na površinu i stvori sliku da je zapravo sve smeće, a nije”, kaže Kanostrevac.

Lim, Tara, Drina do Višegrada, kada su velike vode, donesu sedam-osam kubika stabala, tvrdi.

„Svo smeće stiže od izvora Lima, ta reka najviše donosi otpada. Dosta je rastinja pored reke i pokupi ga. To je prirodna pojava.

„Druga stvar je s ljudskim faktorom i otpadom koji bacaju. To je posebna priča”, priča Kanostrevac.

Prema njegovim rečima, najveće količine otpada dolaze svake godine u jesen kada dotok vode bude više od hiljadu kubika u sekundi.

Na početku januara protok vode bio je 2.200 kubika, pa je reka počistila sve sa sobom i donela do hidroelektrane.

Dodatni problem stvorilo je pucanje sajle koja je postavljena pre nekoliko godina nedaleko od Višegrada kako bi zaustavila dolazak otpada.

Otpad koji je stigao do brane ugrozio je malo rad turbina i proizvodnju struje, kaže Kanostrevac.

Preostale količine otpada, kaže, trebalo bi da budu izvađene u sledećih pet meseci.

Ne očekuje se da će u međuvremenu stići nove velike količine.

„Otpad donosi voda koja je jača od hiljadu kubika u sekundi.

„Sigurno da neće skoro biti tako jakog protoka, a ako i bude približno, teren je već očišćen jačim doticajem u akumulaciji”, kaže Kanostrevac.

Milorad Kanostrevac u hidroelektrani radi od 1990. i kaže da je za tih više od 30 godina bilo i gorih prizora nego danas.

„Najgore je bilo 2010. kada je Drina plavila.

„Ko zna koliko je tada smeća bilo.

„Nije ni vađeno ovde, već je propuštano dalje do Bajine Bašte, a odatle dalje. Do Beograda i dalje.”

U okviru službe građevinskog održavanja reku trenutno čisti jedna ekipa od maksimalno 10 ljudi i kamion koji tovari 15 kubika.

Problem – divlje deponije

Nedaleko od ekipe i mašinerije Hidroelektrane na Drini, otpad odnedavno čisti i specijalno plovno vozila, navedeno je na sajtu HE na Drini.

Plovilo može da sakupi 20 tona otpada dnevno.

Problemi na višegradskom jezeru nisu uzrokovani njihovim radom nego je otpad došao rekom Lim, iz gradova Bijelo Polje, Prijepolje, Priboj, rekao je Jovica Vlatković, izvršni direktor za investicije i razvoj Elektroprivrede Republike Srpske, objavljeno je na sajtu hidroelektrane.

„Ovu situaciju moramo zajednički rešiti”, naglasio je Vlatković.

I direktor preduzeća HE na Drini Nedeljko Perišić izjavio je da su problem divlje i nelegalne deponije na obalama Drine i svih njenih pritoka.

Slike ogromnih količina otpada na površini reka Drine i Lima,početkom ove godine preplavile su društvene mreže.

Reagovao je nevladin sektor i udruženja građana iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a u priču su se uključile i nadležne institucije.

Prvo je počelo čišćenje Drine, koje i dalje traje.

Zatim je počelo i čišćenje Lima kod Priboja, koje je završeno.

Iz reke je tada izvućeno više od 7.500 hiljada kubika plivajućeg otpada.

Ovih dana slike Lima i jezera Potpeć su mnogo lepše nego početkom godine, ali smeća ima i dalje u znatno manjim količinama, priča za BBC na srpskom Saša Bjelić, ekološki aktivista iz Priboja.

„Na samom jezeru Potpeć nema mnogo otpada, nakuplja se polako, ali nema ni pola od onog pre”, govori Bjelić o trenutnim pribojskim prizorima.

„Mislim da je razlog to što su počeli da puštaju smeće preko brane u Potpeću.

„Tako se inače radilo i pre”, kaže.

Dodaje da trenutno ima više smeđa nizvodono, na obalama Lima u gradu – „nema mnogo na jednom mestu, ali ima svuda po malo”.

„Kese vise po vrbama – klasika”, kaže Bjelić.

Krajem januara održan je sastanak prestavnika nadležnih ministarstava Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, kao i entiteta Republika Srpska.

Cilj je bio utvrditi „neophodne korake za rešavanje decenijskog problema plutajućeg otpada na Limu i Drini”, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Sada će, kako je najavljeno, biti primenjene druge mere kako bi dugoročno bio rešen problem zagađenja Potpećkog jezera.

Jedna od njih je izgradnja sanitarnih deponija van plavih zona, kao i zatvaranje postojećih sa rekultivacijom divljih i nesanitarnih deponija u slivnom području, dodaje se u saopštenju.