Tražili litijum i bor, pa seljacima zatrovali vodu

Piše: Gordana Momčilović Ilić, Al Jazeera Balkans

„Sada je i zvanično: prvi domaćin koji je proteran sa svoje zemlje zbog istraživanja litijuma i bora, jeste vaš komšija Cvetko Jovanović iz sela Lukavac“, reči su valjevskog advokata Sretena Đorđevića, specijalizovanog za ekološko pravo, izgovorene na narodnom zboru koji je nedavno organizovala grupa građana „Marš s Kolubare“.

Đorđevićeva kancelarija zastupa preko šezdeset stanovnika naselja koja teritorijalno potpadaju pod područja za koje firma Euro Lithium Balkan d.o.o. poseduje odobrenje za sprovođenje primenjenih geoloških istraživanja u cilju pronalaska ruda litijuma i bora, pošasti koja se proširila Srbijom da je teško sagledati njene razmere. Firma je od vlasnika poseda dobila dozvole da obavlja istraživanja i za to im platila po 40.000 dinara (340 evra), ali se, nakon što su istražitelji zatvorili bušotine i napustili zakupljena zemljišta, iz pojedinih bušotina voda izlila i stvorila bare za koje je, sprovedenim analizama na Hemijskom fakultetu u Beogradu, utvrđeno da sadrže enormno povećanu koncentraciju bora, natrijuma i gvožđa. Jednom rečju – otrova.

Iz bušotine br. 22, po rečima vlasnika parcele Milana Drinčića, od pre tri meseca ponovo teče voda. Sama bušotina je vlasništvo kompanije Euro Lithium Balkan d.o.o. koja je na tom mestu 2019. završila svoja geološka istraživanja. Prema rezultatima ispitivanja izvršenih na Hemijskom fakultetu, a koju je inicirala grupa građana „Marš s Kolubare“,  ta voda sadrži sto puta veću koncentraciju bora od maksimalno dozvoljene. U čak 127 metara udaljenom bunaru Cvetka Jovanovića, voda je takođe zatrovana – koncentracija bora je dva i po puta, a gvožđa čak tri puta veća od dozvoljene. A pošto ovde nema vodovoda, bunar je za Jovanoviće izvor života. Tom vodom su navodnjavali njive i baštu, napajali stoku, koristili je za kuvanje i pranje. Tu vodu su i pili, oduvek.

„U selu Šušeoke još jedna bušotina, označena kao br. 4, deset godina zajezerava oranice II klase; deset godina se izlivaju milioni litara otrovne vode. Ta plavljenja čine zemljište trajno neupotrebljivim za svaki život na njemu i za uzgajanje bilo koje poljoprivredne kulture“, rekao je Đorđević, pozivajući okupljene meštane da ne daju više dozvole za bušenja na svojim imanjima, a ljudima koji su sklopili ugovore sa Euro Lithium Balkan, ali bušenja još nisu realizovana, poručio je da svoje ugovore raskinu.

„Svi ćemo vam pomoći da vratite tih pišljivih 40.000 dinara (340 evra). Sad čujem da vam nude 500 evra. Pitanje je koliko bi oni dali da vam zatruju zemlju, da vam zatruju decu, da vam zatruju vodu i vazduh“.

Svoj govor pred okupljenima na narodnom zboru, jer osim pravnog zastupanja organizuje tribine i okupljanja po selima dovodeći stručne ljude da objasne problem i da svi zajedno pokušaju da ishode zabranu istraživanja, Đorđević je završio informacijom da poseduje dokaze da Euro Lithium Balkan krši zakone Republike Srbije.

Ostalo 35 bušotina

Kompanija Euro Lithium Balkan d.o.o. Valjevo, sa sedištem u selu Divci, poslednjih šest i po godina vrši geološka istraživanja u valjevskom kraju. Iza Euro Lithiuma Balkan ostalo je oko 35 bušotina u selima i na ostalim lokacijama koje se jednim delom nalaze u istražnom području valjevsko-mioničkog basena, a jednim delom u istražnom području „Valjevo-sever“. U nedavno objavljenom saopštenju za javnost, čelnici kompanije navode da su njihovo poslovanje u Srbiji i prava koja su dobili za geološka istraživanja u potpunosti u skladu sa zakonom, o čemu svedoče rešenja izdata od Ministarstva rudarstva i energetike; da istražni radovi koje sprovode nisu „otvaranje rudnika“ i da nemaju negativan uticaj na koncentraciju opasnih i štetnih materija koje mogu ukazati na kontaminaciju podzemnih voda i zemljišta.

„Euro Lithium Balkan je 2019. godine, pre potpunog zatvaranja istražne bušotine br. 22, angažovao akreditovanu nezavisnu laboratoriju za prikupljanje uzoraka vode iz bunara i testiranje na toksične elemente. Vrednosti ispitivanih parametara podzemne vode na lokaciji u blizini puta Beograd – Valjevo, kao i uzorkovane bunarske vode na lokaciji na privatnom domaćinstvu Jovanović Cvetka, u vreme uzorkovanja nisu prelazili remedijacione vrednosti. Od završetka radova 2019. godine i zatvaranja naše istražne bušotine, nijedno preduzeće ili građanin nas nije kontaktirao u vezi sa bilo kakvim problemom ili zabrinutošću“, kažu u odgovoru iz ove kompanije, naglašavajući da je 2012. godine istražnu bušotinu br. 4 završila kompanija LithiumLi Balkan d.o.o, koja nije u vlasništvu Euro Lithium Balkan.

„Istražna bušotina je, po nama dostupnim informacijama, na zahtev vlasnika zemljišta ostavljena otvorena radi korišćenja vode“.

Sumnjaju da su problem izazvali putari

Pitanja se sama nameću: zašto je došlo do provaljivanja propisno zacementirane bušotine br. 22 i kako je moguće da su geolozi i tehničari uopšte dozvolili da se u slučaju bušotine br. 4 zakonom i strukom propisana procedura zatvaranja ne poštuje zbog zahteva fizičkog lica? Apsolutno najvažnije pitanje je ko ima obavezu da se stara o zatvorenim bušotinama i kako to treba da čini – čekajući da dođe do havarije ili redovno kontrolišući njihovo stanje?

Što se tiče bušotine br. 22, pretpostavka nekih od meštana Lukavca je da su zemljani radovi na trasiranju novog puta Lajkovac – Valjevo izazvali njeno otvaranje. Naime, iznad bušotine je izvršeno nasipanje gotovo pet metara visokog nasipa za potrebe izgradnje novog puta.

Da li su izvođači radova validnom projektnom dokumentacijom, pre svega geomehaničkim elaboratom, bili obavešteni da put rade na terenu koji je pre toga bio predmet geološkog istraživanja, da li će sada deo visokog nasipa biti uklonjen da bi bušotina bila sanirana i kakve posledice po budući put može imati neko naredno izlivanje vode iz bušotine, izazvano opterećenjem puta saobraćajem ili prirodnim pomeranjima tla, pitanja su koja smo postavili Javnom preduzeću Putevi Srbije. Nismo dobili odgovore do zaključivanja ovog teksta.

Na naše pitanje da li su obavestili Puteve Srbije da je bušotina br. 22 ranije već bila sanirana, iz Euro Lithiuma su odgovorili da im se zbog te bušotine nije obratila nijedna kompanija ili građanin nakon završetka njihovih istražnih radova.

Nestručno zatvaranje bušotina

Poljoprivrednik Milan Drinčić, na čijoj se parceli nalazi bušotina br. 22, kaže da je tokom 2018. i 2019. godine bilo problema sa izlivanjem vode iz ove bušotine i da je ona, nakon prvobitnog nestručnog zatvaranja u julu 2018. od strane firme koju je Euro Lithium Balkan angažovao za bušenje, sanirana tek u proleće 2019. godine.

„Te 2018. sam posejao zob na ovoj parceli – gde god ju je voda dohvatila, tu više useva nije bilo. Na moj poziv došli su iz Euro Litijuma, uzeli uzorke vode, ali ja rezultate nikad nisam video. Sanirali su bušotinu, ali nakon nekog vremena je ponovo počela da curi, tako da se oko nje stvorio kvadrat od nekih metar sa metar toliko nakvašene zemlje da sam počeo da tonem kad sam stao na nju“, priča Drinčić.

Sledeće godine je posejao kukuruz, ali ni on nije rodio na delovima zemljišta koje je godinu ranije bilo natopljeno. Nakon svega, spornu oranicu država je uzela za izgradnju već pomenutog puta Lajkovac – Valjevo.

Iz Euro Lithiuma kažu da posle cementiranja istražne bušotine i posle isteka ugovora sa vlasnikom, oni nemaju dalji uticaj na odvijanje bilo kakvih aktivnosti koje se vrše na ranije zakupljenoj parceli, ali da će uvek preuzeti odgovornost za svaku eventualnu štetu nastalu usled neke prirodne katastrofe ili vanredne situacije i uz saglasnost vlasnika sanirati istu. Euro Lithium Balkan je Drinčiću isplatio odštetu za propali prinos zobi u iznosu od 60.000 dinara (510 evra).

Nisu vratili zemljište u prvobitno stanje

Kada je bušotina br. 4 u pitanju, tačno je da ju je 2012. godine zatvorila LithiumLi Balkan koja nije u vlasništvu Euro Lithiuma Balkan. Međutim, uvidom u odluke Agencije za privredne registre uočava se da veza između ove dve kompanije ipak postoji jer je Euro Lithium Balkan pravni naslednik firme GeoMin Consulting iz Beograda, čiji je direktor svojevremeno bio i direktor LitjiumLi Balkana. Naravno, ova informacija ne mora da ima značaj, ali je svakako ilustrativna jer ukazuje na kontinuitet višegodišnjeg prisustva firmi koje se bave istraživanjem litijuma, bora i drugih elemenata, što dalje implicira da je zatrovanost zemlje i vode u zapadnoj Srbiji vrlo moguće veća nego što javnost zna.

Informacija koja ima veliki značaj i pravno je utemeljena je da Euro Lithium Balkan ulaženjem u posed istražnog polja koje je pre njega koristio LithiumLi Balkan, nasleđuje i obaveze i prava prethodnika.

„Kao dokaz da je bušotina br. 4 u posedu Euro Litijum Balkan govori činjenica da se ona nalazi u popisu bušotina ove kompanije i praktično u svakom tehničkom dokumentu koji oni poseduju“ navodi advokat Đorđević, naglašavajući da je Euro Lithium Balkan bio obavezan da bušotinu br. 4 u potpunosti zabetonira i okolno, najkvalitetnije poljoprivredno zemljište vrati u prvobitno stanje, što kompanija nije učinila, grubo kršeći odredbe Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Trebali su promijeniti namjenu zemljišta, a nisu

I to dovodi do tvrdnje pravnog zastupnika neformalne grupe građana „Marš s Kolubare“, advokata Đorđevića, izrečene na protestnom skupu u Lukavcu, da Euro Lithium Balkan krši zakone Republike Srbije.

Više desetina potpisnika inspekcijskih prijava ministarstvima rudarstva i poljoprivrede tu tvrdnju potkrepljuje dokazima da pojedine bušotine, za koje je odgovoran, Euro Lithium Balkan ne sanira i dopušta da se iz njih izlivaju ogromne količine vode u kojoj je koncentracija bora i drugih toksičnih elemenata ponekad i više hiljada puta veća od dozvoljene. Zatim, što suprotno propisima u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Euro Lithium Balkan vrši istražna bušenja na poljoprivrednom zemljištu koje po kategorizaciji predstavlja zemljište od prve do pete klase, na kojem je zabranjena bilo kakva delatnost osim poljoprivredne.

Advokat Đorđević kaže da Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje bilo kakve, pa i geološke istražne radove na navedenim kategorijama zemljišta i da je Euro Lithium Balkan zbog toga morao ući u postupke promene namene zemljišta, što nigde nije učinio.

I dalje se radi na bušotinama

Osim ova dva, za opstanak naroda na ovim prostorima ključna problema, potpisnici kažu da imaju nepobitne dokaze o krivotvorenju podataka o stvarno vršenim istraživanjima, kao i da osnovano sumnjaju da kompanija neadekvatno upravlja rudarskim otpadom za koji je odgovorna. Krajnji cilj ovih prijava je bio da Ministarstvo rudarstva i energetike odbije zahtev kompanije Euro Lithium Balkan, kojim se traži produženje odobrenja za sprovođenje primenjenih geoloških istraživanja.

Naime, Euro Lithium Balkan je do 31. oktobra 2021. godine imao odobrenje za istražne radnje u valjevsko-mioničkom basenu. Iako su podneli zahtev za produženje, ono im nije odobreno, najverovatnije zato što nisu ispunili minimalnu kvotu od 75 odsto planiranih istražnih radnji.

„Trenutno, Euro Lithium Balkan završava svoj program istraživanja na području u okviru licence ’Valjevo sever’, koja ističe 13. juna 2022. godine, a po rešenju izdatom od strane Ministarstva rudarstva i energetike. Kompanija ne izvodi terenski radove na području kojeg obuhvata licenca koja je istekla 31. oktobra 2021. godine“, navodi se u pisanom odgovoru.

Ipak, aktivisti grupe „Marš s Kolubare“, fotografisali su 10. i 11. novembra istražne radove na parceli 998 Lukavac. Ta bušotina se na mapi nalazi pri vrhu istražnog područja za koje Euro Lithium Balkan više nema važeće odobrenje.

Okretanje glave od problema

Na zvanično saopštenje kompanije Euro Lithium Balkan, u kojem, između ostalog, objašnjavaju da je svrha njihovih istraživanja da shvate da li je moguće uspostaviti održivi ekonomski razvoj u Valjevu i Srbiji, istovremeno doprinoseći i pomažući zajednici u rešavanju nekih od postojećih ekoloških izazova, da rade na tome da budu transparentni i da su njihova vrata uvek otvorena za zajednicu, grupa „Marš s Kolubare“ je reagovala svojim saopštenjem. U njemu je Euro Lithium Balkan optužen da obmanjuje javnost izjavom da je voda koja ističe iz bušotina br. 4 i 22 ispravna za piće, čime je „kompanija dovela u opasnost život i zdravlje meštana koji žive na njenom istražnom području“.

„Kompanija Eurolitijum troši desetine hiljada dolara na analize izdašnosti ležišta bora i litijuma, i isplativosti njihove eksploatacije. Ove studije drži u najstrožoj tajnosti od građana, istovremeno ih obmanjujući da nema nameru da gradi rudnik, već da se bavi pitanjima održivog razvoja našeg kraja“, navodi se u saopštenju grupe građana „Marš s Kolubare“.

Na kraju teksta treba da se vratimo na njegov početak jer ne smemo zaboraviti običnog, za interese velikih kompanija nebitnog, malog čoveka – Cvetka Jovanovića, koji je prva zvanična ekološka žrtva iz područja na kojima se, u zapadnoj Srbiji, vrše geološka istraživanja litijuma i bora. U poznim godinama bez osnovnog uslova za život u svom domaćinstvu, vrlo verovatno i trajno oštećenog zdravlja zbog korišćenja zatrovane vode, Cvetko Jovanović mora svima nama da bude opomena da više ne smemo imati izgovore za svoje nečinjenje i okretanje glave od problema koje ima narod širom zapadne Srbije: u lozničkom kraju i dolini Jadra, u opštinama Rekovac i Požega, na valjevskom i kosjerićkom području.

Tekst je prenet sa portala Al Jazeera Balkans.