Lokalna fondacija Stara Pazova: Kad vrijedni ljudi šire dobre ideje

Autor: Gordana Momčilović Ilić, Al Jazeera Balkans

“Ovo kao da je pisano za nas”, reči su Staropazovčanke Irene Ivović upućene aktivistima neformalne grupe Tatamate, kada je početkom 2020. godine pročitala konkurs za osnivanje lokalnih fondacija, u okviru programa “Fondacija našeg kraja – zajednica se pita”. Sada, godinu i po kasnije, Lokalna fondacija Stara Pazova ima iza sebe već dva uspešno realizovana javna konkursa, kroz koja su finansijski podržane formalne i neformalne inicijative ovog kraja.

Konkurs na koji se javila grupa Tatamate raspisala je Trag fondacija, koja već 22 godine podržava građanske inicijative u lokalnoj zajednici.

“Kroz to iskustvo smo uvideli da postoji puno ljudi koji uočavaju probleme zajednice, žele da se povežu sa svojim okruženjem, preuzmu odgovornost i daju svoj doprinos pozitivnim promenama za sve”, kaže Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva.

“Ova želja je bila vidljiva na svim nivoima, od komšijskih do gradskih, i mi smo osetili potrebu da uradimo nešto više. S obzirom na to da su se lokalne fondacije u drugim zemljama, posebno u susednoj Rumuniji, pokazale kao izvrstan model podsticanja građana da se aktiviraju, odlučili smo da taj model testiramo i kod nas. Stoga već godinu i po dana podržavamo neformalne grupe iz Stare Pazove, Pančeva i Niša da prikupe 15.000 evra koje ćemo mi duplirati, a zatim da ta sredstva upotrebe tako što će da podrže inicijative u svom kraju”.

Prilika za rješavanje problema u zajednici

Nikola Rajković i Željko Ivović su jedni od tih ljudi o kojima Marija Mitrović govori. Oni su se 2017. godine organizovali u neformalnu grupu Tatamate.

“I Željko i ja smo tate. Iako pazovački zetovi, nama je Pazova odgovarala zbog blizine Beograda i Novog Sada, ali nas je čudilo što u bogatoj opštini nema nekih sadržaja za koje ne treba puno novca. Poput ona dva Mapetovca, stalno smo nešto kritikovali: te vidi nema ovo, te vidi nema ono, i iz toga se izrodila ideja da se kao građani aktiviramo”, priča Nikola Rajković, prisećajući se prve organizovane akcije koja je umesto predviđena tri, trajala više od deset sati.

“Pozvali smo još nekoliko nama bliskih ljudi – naše supruge i prijatelje, i prva akcija koju smo organizovali bila je prikupljanje odeće za socijalno ugrožene. Trajala je čitav dan na gradskom trgu, uz hiljadu nekih aktivnosti, ali smo na kraju dana imali puna dva kombija odeće”.

Tom prilikom su se bliže upoznali i sa radom Crvenog krsta i uvideli da ima prostora da se aktivnije uključe u rešavanje problema u zajednici. Usledila je akcija prikupljanja novogodišnjih paketića za siromašnu decu.

“Poziv smo uputili preko naše Facebook grupe i on je glasio: napravite paketiće sa svojom decom da shvate da postoje deca koja neće ništa dobiti ukoliko ih oni ne naprave. Odziv je bio fenomenalan – prikupljeno je preko sto paketića koje sam, na poziv Crvenog krsta, obučen u Deda Mraza, podelio deci. Divno sam se tada osećao”, priča Rajković. Nabrajajući još nekoliko akcija, poput vrlo uspešnog prikupljanja školskog pribora za socijalno ugroženu decu, u koju su se uključile i velike kompanije, poput Delhaize.

Međutim, prijavom na konkurs Trag fondacije, morali su da odustanu od Tatamate akcija jer su takva pravila. Ipak, koliko god je njihov dotadašnji aktivizam bio neredovan, odnosno bilo ga je onoliko koliko im je vreme dozvoljavalo, u trenutku počinjanja priče sa Lokalnom fondacijom upravo im je on predstavljao značajan socijalni kapital.

Vrijedni ljudi iz Nove Pazove

Nekadašnjim aktivistima, a sada osnivačima Lokalne fondacije Stara Pazova – Ireni, Nikoli i Željku, pridružili su se Tijana Vulinović i Marina Petrović.

U ovo su se upustili, kako kažu, ne znajući koliko to vremena iziskuje. Svi imaju svoje poslove i porodice, a uskoro moraju da dosegnu limit koji je postavljen uslovima konkursa da bi bili zvanično registrovani i time ostvarili pravo da im kancelarija i jedan zaposleni budu plaćeni.

U toku proteklih godinu dana ovi vredni ljudi – volonteri, realizovali su dva konkursa za izbor inicijativa, koje su podržane iznosima u opsegu od 50.000 do 150.000 dinara (od 425 do 1.275 eura). Najviše su tražena dečija igrališta. Vodeći računa da i geografski bude zastupljena cela opština, u Novoj Pazovi je podržano postavljanje dečijeg igrališta ispred osnovne škole, uz uslov da ono bude nezagrađeno i dostupno svoj deci koja žele da ga koriste. Na ovom primeru se jasno videlo kako je inicijalna donacija Lokalne fondacije pokrenula mehanizam solidarnosti.

“Hiljadu eura koje smo opredelili za ovu inicijativu, pokrenulo je Novopazovčane – neko je donirao sredstva, neko materijal, a neko svoj rad, i na kraju je ukupna investicija iznosila 3.000 eura”, navodi Rajković.

Tročlane nezavisne komisije sastavljene od uglednih, u zajednici prepoznatljivih ljudi, odlučile su da, između ostalih, budu podržane edukativne posete socijalno-inkluzivnom poljoprivrednom gazdinstvu u Surduku, na kome rade osobe sa invaliditetom, zatim besplatni kursevi za đake iz robotike i 3D modeliranja.

“Jedan sjajan i ozbiljan student elektrotehnike okupio je svoje drugare, Razvojni centar lokalne samouprave je besplatno dao prostor, a pošto imaju 3D štampač, od nas su dobili novac da kupe sve što je potrebno da bi mogli da štampaju”, zaključuje Rajković.

Komisiji su bili interesantni i projekat muzičke kulture iz Vojke, koji bismo najbliže mogli opisati kao predškolsku muzičku školu, kao i reparkacija u Banovcima, koja je imala zadatak da animira ljude iz kraja da se urede sportski tereni i park koji je tu nekada bio.

Podržan je i rukometni klub iz Nove Pazove, gde su dresove i lopte dobile najmlađa i najstarija kategorija.

“Cilj je da se izgradi jedna dugoročna infrastruktura koja će nastaviti da angažuje pojedinačne i korporativne donatore i da usmerava ta sredstva na inicijative i pitanja koje građani procene kao najvažnije. Lokalne fondacije treba da deluju kao mesto susreta i izgradnje poverenja za sve koji žive na toj teritoriji, a sve sa ciljem da se dobročinstvo i aktivizam probude i prošire po celoj zemlji”, navodi Marija Mitrović iz Trag fondacije. Dodaje i da su grupe iz Stare Pazove, Niša i Pančeva na korak od ostvarivanja tog cilja i od zvanične registracije.

“U planu nam je da naredne godine izaberemo nove grupe sa kojima ćemo raditi i da tako ovaj pokret još više osnažimo i da u njega uključimo što više lokalnih zajednica u Srbiji”.

Program proširen i na Bosnu i Hercegovinu

S obzirom na uspehe u Srbiji, početkom 2021. godine Trag fondacija je svoj program “Fondacija našeg kraja – zajednica se pita” proširila i na Bosnu i Hercegovinu. U aprilu je izabrano pet grupa iz Sarajeva, Zenice, Bijeljine i regija Birač i Borja, sa kojima se intenzivno radi na pripremi kampanja za prikupljanje sredstava. Princip je identičan ovom u Srbiji: cilj je da svaka grupa pojedinačno prikupi 15.000 eura od pojedinaca i poslovnih subjekata u svom kraju, koje će Trag fondacija duplirati, i da ta sredstva, u određenim etapama, kroz javne konkurse dodeljuju formalnim i neformalnim inicijativama u svom kraju.

“Ljudi u Bosni i Hercegovini su jako okrenuti svojim zajednicama, intenzivno razmišljaju o njihovom unapređenju i grade dobre odnose sa dijasporom, tako da ne sumnjamo da će ovaj program biti uspešan i kod njih. Izabranim grupama pružamo mogućnost da uče od nas, ali imaju i odličan primer Fondacije tuzlanske zajednice koja tamo deluje već više od 20 godina”, kaže Mitrović.

Suština je da jedna mala inicijativa mobiliše mnogo ljudi u zajednici. Nikola Rajković kaže da je dovoljno da se aktivira jedan posto građana koji imaju razvijenu svest o potrebi društvenog angažmana i da će promena nastupiti. Pozdravlja širenje dobre ideje na teritoriju Bosne i Hercegovine jer će regionalna saradnja između lokalnih fondacija biti inspirativna.

“Svi smo ljudi koji žele dobro svojim zajednicama, govorimo jezicima koje svi razumemo, delimo kulturni prostor, tako da možemo samo da nadahnjujemo jedni druge u nastojanjima da naši projekti budu što bolji i uspešniji”, kaže Rajković. Naglašava i da je program “Fondacija našeg kraja – zajednica se pita” van predstavničke politike i da to tako treba i da ostane da bi živeo na duži rok.

Tekst je prenet sa portala Al Jazeera Balkans.