Fiat Srbija – ključ u bravu ili novi model

25. July 2020.
Radnici fabrike automobila u Kragujevcu i ove i prošle godine više vremena su proveli kod kuće nego na radnom mjestu, a tražnja za njihovim proizvodom je sve manja.
Fiat_500L_in_Kragujevac
Fiat 500L. Foto: KGC626 / CC 4.0

Piše: Milorad Vesić

Od najave proizvodnje čak dva dva nova modela do višemesečnog prinudnog odmora i neizvesnosti. Ovako bi se ukratko mogla opisati ova godina kada je reč o Fiatovoj fabrici automobila u Kragujevcu, koja je jedan od deset najvećih izvoznika u Srbiji.

Od kako je proglašena pandemija korona virusa, zaposleni u fabrici “Fiat Chrysler Automobiles” (FCA) u Srbiji, proveli su više radnih dana kod kuće nego na radnom mestu.

“Za ovih sedam meseci, imali smo nekih četrdesetak radnih dana”, kaže za Al Jazeeru Zoran Stanić, predsednik sindikata “Nezavisnost” u ovaj fabrici.

Najpre je, zbog kašnjenja isporuke komponenti iz, epidemijom već zahvaćene Kine, privremeno obustavljena proizvodnja u februaru, da bi sa ulaskom virusa u Srbiju, polovinom marta menadžment zatvorio fabriku do jula.

I pored ovogodišnje pandemije, u odnosu na prošlu godinu, za zaposlene nema velike promene, budući da je slična situacija bila i 2019., kada su, prema Stanićevim rečima, na poslu proveli manje od 100 dana. Naime, automobil Fiat 500 L, koji se proizvodi u Kragujevcu do 2012. godine, već se svrstava u starije modele, što utiče i na njegovu tražnju, pa je fabrika projektovana da pravi i do 200.000 automobila godišnje, postepeno smanjivala proizvodnju. Tako je prošle godine sa traka izašlo tek negde oko 35.000.

Bez pomoći države, minus od 19 miliona evra

Smanjena tražnja za jedinim modelom koji se proizvodi u Kragujevcu, svakako je uticala i na finansijske rezultate kompanije u prošloj godini, koji su osetno slabiji nego 2018.. U finansijskom izveštaju FCA Srbija za 2019. godinu, objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre, navodi se da je neto dobitak kompanije bio 159 miliona dinara (oko 1,4 miliona evra), što je desetostruko manje nego godinu dana ranije (milijardu i po dinara).

U izveštaju se navodi i da je po osnovu državnih davanja, kompanija u 2019. godini imala prihode od gotovo dve i po milijarde dinara (oko 21 milion evra), što je i više nego dovoljno da, recimo, pokrije godišnji trošak za plate svih zaposlenih. Drugačije rečeno, to znači da bi bez državnih davanja, FCA Srbija bila u gubitku više od 19 miliona evra prošle godine.

Ova godina je, međutim, trebalo da se razlikuje od prethodne dve, jer se očekivalo da menadžment kompanije konačno saopšti da li će i kada u Kragujevcu početi proizvodnja novog modela. Koliko u januaru, mediji u Srbiji prenosili su nezvanična saznanja italijanskih kolega da bi model 500L trebalo da bude zamenjen nešto većim automobilom pod nazivom “giardiniera”, a pominjala se i mogućnost proizvodnje manjeg SUV automobila. Zvanična potvrda ovih informacija, međutim, nikada nije stigla.

“Ja sam bio optimista, pričalo se da dolazi novi model, italijanska štampa je o tome dosta pisala.  sad se priča da će da ukinu jednu smenu ili da bi ovako mogli da životarimo još dve godine. Ali sve su to neke nezvanične informacije”, kaže Zoran Stanić iz “Nezavisnosti”, ne otkrivajući odakle dolaze takve spekulacije.

Za poslednjih godinu i po dana, radnici FCA Srbija na proizvodnim trakama radili su manje od 150 dana, kažu u sindikatu “Nezavisnost”

Zabrinutost je, čini se, manja u Samostalnom sindikatu ove fabrike, koji je pre tri godine, posle višednevnog štrajka, potpisao trogodišnji sporazum sa menadžmentom, predstavljen u javnosti kao krunski dokaz da sumnje o povlačenju italijanskog partnera iz Srbije nemaju osnova.

“Mi očekujemo nov model, ali u kom periodu bi do toga moglo da dođe u ovim uslovima teško je predvideti”, kaže za Al Jazeeru zamenik predsednika Samostalnog sindikata u FCA Srbija Nebojša Mandarić.

Vlasnici FCA Srbija ćute o planovima

Na spekulacije o mogućem gašenju fabrike, Mandarić odgovara da ima raznih spekulacija, ali da do  tog sindikata nisu stigle nikakve informacije o takvom raspletu ni od kompanije niti bilo koga drugog.

Fabrika je od proglašenja vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa polovinom marta radila svega dve nedelje tokom jula, da bi radnici ponovo bili poslati na plaćeno odsustvo do kraja meseca. “Od početka avgusta koristimo redovni tronedeljni kolektivni godišnji odmor i onda smo opet do kraja avgusta na plaćenom odsustvu. Tada očekujemo nove informacije o tome šta će se dešavati do kraja godine”, objašnjava Mandarić.

Do tada, više od 2.000 radnika nastaviće da prima umanjenu platu. U “Nezavisnosti” ocenjuju da su i pored toga u boljoj situaciji od kolega koji rade za firme povezane sa fabrikom. “Plata je na vreme,  a koliko radimo ovih meseci, dobro nas plaćaju. To je realno i više od 65 odsto koliko nam sleduje. S druge strane, radnici u firmama koje zavise od Fiata, poput dobavljača, prolaze mnogo lošije. To su uglavnom zaposleni na ugovor, koji dobijaju otkaze čim Fiat ne radi, pa ih vraćaju na posao kad mi počnemo proizvodnju”, objašnjava Stanić.

Na pitanje jesu li se obraćali državi kao manjinskom vlasniku, kaže da nisu, ali i da ne veruje da bi dobili neki konkretan odgovor o planovima za budućnost. “Po kolektivnom ugovoru radnici imaju pravo da znaju kakvi su planovi za fabriku, ali mi to nikad nismo dobili”, dodaje.

Prijeti li i Fiatu afera ‘dieselgate’?

Razmere štete izazvane pandemijom korona virusa, koja je uticala na pad tražnje i proizvodnje u auto industriji, za FCA grupaciju mogle bi da budu vidljivije nakon 31. jula, za kada je najavljeno objavljivanje drugog kvartalnog izveštaja o poslovanju.

Već posle prvog kvartala, grupacija je prijavila neto gubitak u poslovanju od 1,7 milijardi evra, navodeći kao jedan od ključnih razloga uticaj pandemije. Prvi kvartal 2019. završili su sa pola milijarde evra dobiti, dok je ukupan profit za prethodnu godinu iznosio 2,7 milijardi evra.

Dodatne teškoće za italijanskog proizvođača mogla bi da izazove najava potencijalne afere u vezi sa
emitovanjem štetnih gasova. Naime, ove nedelje je policija ušla u prostorije Fiata zbog sumnje da neki od njihovih motora u atmosferu emituju više štetnih gasova nego što je dozvoljeno.

Policijska akcija je, kako je preneo BBC, usmerena na navodnu upotrebu uređaja koji maskira količinu izduvnih gasova kod dizel motora,  koji se ugrađuju u neke modela Fiata, Alfa Romea i Jeepa, kao i na motore u kamionima Iveco. Istragu je iniciralo nemačko tužilaštvo koje se bavi prevarama u emisiji štetnih gasova, koja tvrdi da je sporni uređaj ugrađen u softver oko 200.000 automobila i kamiona, a zbog istog prekršaja Volkswagen je pre nekoliko godina u više država kažnjen sa ukupno 30 milijardi evra.

Ni Al Jazeera nije dobila odgovore iz Vlade Srbije i Ministarstva privrede o tome da li su predstavnici države, kao manjinskog akcionara, razgovarali sa većinskim partnerom o budućnosti fabrike u Kragujevcu. Odgovor o planovima za budućnost fabrike u Srbiji i eventualnoj proizvodnji novog modela, nije stigao ni iz FCA grupacije, koja je još u aprilu ponovo pokrenula proizvodne trake u italijanskoj fabrici u Sevelu, a u junu u Poljskoj.

Pitanja o ostanku Fiata u Srbiji počela su još pre tri godine, pred kraj važenja desetogodišnjeg ugovora između FCA i države Srbije, potpisanog 2008. godine. Otprilike u isto vreme eskaliralo je i nezadovoljstvo radnika uslovima rada i zaradom, što je rezultiralo štrajkom, a potom sporazumom Samostalnog sindikata i menadžmenta, uz posredovanje Vlade Srbije. Menadžment je prihvatio povećanje plata zaposlenima i novi kolektivni ugovor na tri godine, dok su predstavnici sindikata prihvatili da se uzdržavaju od bilo kakvih štrajkova tokom celog perioda trajanja novog kolektivnog ugovora, što su pojedini stručnjaci ocenili da nije u skladu sa Zakonom o radu.

Spajanje FCA i PSA – šansa ili prijetnja?

Fiat je ostao i posle isteka prve decenije, ali kako detalji sporazuma nisu objavljeni, ostalo je nejasno da li je i Vlada Srbije tada prihvatila neke nove obaveze, kako bi zadržala italijanskog proizvođača, kao i šta će se desiti posle jula, kada ističe ovaj sporazum, odnosno kolektivnog ugovora, potpisanog u januaru 2018.

Pored ove, jednačina čije rešenje treba da da odgovor o planovima Fiata za naredni period, ima još nepoznatih. Jedna od njih je svakako i ujedinjenje FCA sa francuskom PSA (Pežo – Citroen) grupacijom, koje je počelo krajem prošle godine, a za koje još nije jasno da li ga treba posmatrati kao pretnju ili šansu za kragujevačku fabriku.

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević za Al Jazeeru kaže da veće grupacije lakše podnose teškoće, ali naglašava da spajanje ovako velikih kompanija uvek prate određene promene.

“Uobičajeno je da se pravi neka analiza, koja treba da pokaže gde je moguće napraviti neke uštede, gde ima viška, a gde manjka kapaciteta i prema tome praviti dalji plan razvoja. Svaki vlasnik pravi  analizu za svaku svoju fabriku i onda upoređuje rezultate. Kad se pravi veća grupacija, onda je i više toga što treba upoređivati i sigurno se onda najpre žrtvuje ono što donosi najmanje koristi”, objašnjava Kovačević, dodajući da je za takve analize i pravljenje novih planova i strategija na osnovu dobijenih rezultata potrebno vreme, koje se može meriti mesecima.

“Tu su i drugi faktori. Jedan je tržište, jer iako je ova grana industrije dosta pogođena pandemijom u celom svetu, nisu sva tržišta jednako pala, pa će se odluke donositi i prema tome gde postoji veća tražnja. Osim toga, čini se da će proizvođači automobila morati da se orijentišu na proizvodnju drugačijih modela, kao što su oni na električni ili hibridni pogon. Sve te promene mogu uticati na odluku proizvođača gde će povećavati, a gde smanjivati ili gasiti proizvodnju”, dodaje Kovačević.

Iako je u decembarskom saopštenju o spajanju ove dve grupacije navedeno da prema sporazumu neće biti zatvaranja fabrika, u sindikatu “Nezavisnost” kao da nisu sasvim sigurni u to.

Jeftina radna snaga kao adut

“Čujemo da su francuska i italijanska vlada zainteresovane, pre svega, za očuvanje radnih mesta u fabrikama koje su u tim zemljama. Bojim se da ako naša vlada ne da novac, od proizvodnje novog modela neće biti ništa”, kaže Stanić.

Njegove reči potvrđuje i paket pomoći vredan osam milijardi evra, koji je francuski predsednik Emmanuel Macron najavio u maju za domaću automobilsku industriju. S druge strane, i italijanska vlada je u junu potvrdila da će FCA grupaciji dati garancije za kredit od 6,3 milijardi evra, koji je namenjen za fabrike ovog proizvođača u Italiji.

Od spajanja FCA i PSA strepe i u Velikoj Britaniji, gde se proizvodi jedan od brendova PSA – “vauxhall”. Pojedini ekonomisti u toj zemlji ocenili su da veće uštede neće biti ostvarive bez zatvaranja fabrika i znatnog smanjenja radne snage, te da će, bez obzira na visoku efikasnost britanske fabrike, italijanska i francuska vlada biti zainteresovane da zaštite proizvodne pogone pre svega na svojoj teritoriji. Tim pre, što je Britanija napustila Evropsku uniju.

Činjenica da ni Srbija nije u EU, možda bi mogla da utiče i na odluku o sudbini kragujevačke fabrike. S druge strane, Stanić se nada da bi jeftina radna snaga u Srbiji mogla da bude važan adut pri donošenju odluke menadžmenta Stellantisa, što je naziv zajedničke grupacije FCA i PSA. Opet, ako se zna da je prosečna plata u ovoj fabrici oko 350 evra, što je znatno manje nego u fabrikama u Poljskoj i Italiji, te redovne godišnje subvencije iz budžeta, u situaciji smanjene tražnje za automobilima, moglo bi se zaključiti i da je za italijanskog vlasnika najmanji trošak ako ne radi fabrika u Srbiji umesto neke od onih u EU.

Imajući u vidu sve navedene nepoznate, malo je verovatno da će rešenje za fabriku u Kragujevcu biti poznato pre kraja ove godine. Tim pre, što sve ukazuje da do tada neće biti rešen ni problem pandemije korona virusa, koji presudno utiče na poslovne planove svih kompanija. Kakva god da bude odluka, ona neće uticati samo na oko 2.400 zaposlenih u kragujevačkoj fabrici, već i na radnike zaposlene u kooperantskim firmama.

Članak je prenet sa portala Aljazeera Balkans.

Članak je prenet sa portala Aljazeera Balkans.

Share