Ne ograničavati internet, već edukovati korisnike

Pooštravanje sankcija za promovisanje nasilja u elektronskim medijima, na internetu i društvenim mrežama, kao i zabrana pristupa sajtovima na kojima se prodaju oružje i narkotici.

To su ukratko dve od deset mera koje je Vlada Srbije donela 4. maja, dan nakon što je trinaestogodišnji dečak izvršio masovno ubistvo u osnovnoj školi u Beogradu.

Poznavaoci prilika, pak, ocenjuju da su ove dve mere koje predlaže država populističke i ukazuju da je mnogo važnije raditi na prevenciji nego na restrikcijama.

“Mi ne primenjujemo pravni okvir koji imamo i to je ključ problema”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka beogradske organizacije “Partneri za demokratske promene”, koja se bavi zaštitom ljudskih prava i zaštitom privatnosti i podataka o ličnosti.

Komentarišući mogućnost da budu pooštrene sankcije za medije koji na televiziji, internetu ili društvenim mrežama promovišu nasilje i drugo nedozvoljeno ponašanje, Ana Toskić Cvetinović kaže da je problem u tome što se predlažu represivne mere, a da o prevenciji niko ne govori.

Ona dodaje da je politička klima u Srbiji takva da podstiče izveštavanje medija koji promovišu nasilje a neki od njih, dodaje sagovornica RSE, zasnivaju svoje biznis modele na kršenju etičkog izveštavanja.

“To se radi masovno i svakodnevno. Postoje propisi koji to zabranjuju i kazne koje bi trebalo da se izriču, ali se one ili ne izriču ili su minimalne. Onda pre svega tabloidi biraju da krše propise, jer im se to isplati pošto se na senzacionalističkom izveštavanju generiše dodatni profit”, kaže Ana Toskić Cvetinović.

Kada je reč o slobodama na internetu, Ana Toskić Cvetinović kaže da je zakonodavstvo u Srbiji prilično liberalno, ali napominje da to i jeste svrha interneta.

“Internet i treba da bude dostupan, ali je pitanje edukacije onih koji ga koriste kako će primati i procesuirati dostupne informacije i naravno treba raditi dosta sa roditeljima koji treba da kontrolišu pristup interneta deci”, smatra Toskić.

Napominje da je ograničavanje na internetu siva zona koja može da dovede do povreda drugih prava.

“Posebno ako govorimo o društvenim mrežama, one ne potpadaju pod kategoriju medija. Svaka vrsta kontrole interneta podrazumeva i određenu posledicu koja se može graničiti sa cenzurom”, kaže Toskić.

Ana Toskić Cvetinović napominje da ne treba mistifikovati internet, jer ono što je krivično delo u stvarnom životu predstavlja krivično delo i u onlajn sferi.

“Mi imamo propise koji zabranjuju govor mržnje, uvrede, proganjanje na internetu. Postoji regulativa, ali ona se ne primenjuje u dovoljnoj meri. Govoriti sada o izmenama ili dodatnim restrikcijama je potpuno besmisleno i na granici populizma, kada nismo uradili ništa da primenimo postojeći okvir”, kaže Toskić.

Među mogućim merama Vlade je i zabrana pristupa sajtovima poput Darkneta, na kojima se mogu obaviti brojne ilegalne aktivnosti, poput kupovine naoružanja i narkotika.

“Darknet je skriveni deo interneta. Za pristup tom delu su potrebni posebni softveri. Na toj mreži nalaze se sadržaji koji nisu dozvoljeni na regularnim veb sajtovima”, objašnjava u razgovoru za RSE IT stručnjak Jovan Šikanja.

Predloga za zabranu pristupa ovoj mreži, koji je izneo predsednik Republike a prihvatila Vlada, Šikanja tumači kao nepoznavanje ove materije.

“Zabrana Darkneta je gotovo nemoguća, zato što je cela svrha te mreže da je napravljena tako da se na njoj bude što anonimniji i što neuhvatljiviji”, kaže Šikanja.

Sagovornik RSE kaže da postoje određeni načini da se blokira pristup određenim sajtovima ili nekim opsezima IP adresa, ali dodaje da je skeptičan po pitanju toga da država Srbija može to da ostvari.

On objašnjava da se može blokirati pristup onim sajtovima za koje država smatra da su Darknet, posredstvom internet servis provajdera. Međutim, dodaje Šikanja, za beg iz te kontrole dovoljan jedan VPN server (virtuelna privatna mreža) koji osigurava da podaci koje korisnik razmenjuje preko interneta budu privatni i anonimni.

Usluge VPN servera se legalno mogu zakupiti za nekoliko evra na mesečnom nivou.

“Ukoliko neko hoće da pristupi Darknetu, moći će to da uradi i savete za to će naći izvan Darkneta”, ukazuje Jovan Šikanja.

On kaže da potencijalno rešenje treba tražiti u većoj edukaciji roditelja, koji bi, smatra Šikanja, trebalo da imaju veću kontrolu nad onim šta njihova deca posećuju na internetu.

“Moje mišljenje je da, pored tih mera kontrole, razgovaramo sa svojom decom i pokušamo da im objasnimo, jer su velike šanse da će oni doći do neprimerenog sadržaja u nekom periodu svog života. Zato treba da budu upoznati kako bi trebalo da reaguju”, zaključuje Šikanja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, internet priključak u Srbiji poseduje 83,2 odsto domaćinstava.

Više od osamdeset odsto internet populacije ima nalog na društvenim mrežama (Fejsbuk, Tviter), pokazalo je istraživanje RZS-a.