Korona virus i nasilje u porodici: Šta da radite ako ste u izolaciji sa nasilnikom posle policijskog časa

Razmišljate da pobegnete. Da li smete da prekršite odredbu policijskog časa?

„Ako je to jedini način, govorimo ženama da mogu uvek da siđu ispred zgrade i pozovu policiju”, kaže za BBC na srpskom Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

„Ako se borimo za svaki život u vreme korona virusa, borimo se i za ove žene”.

Krajem marta se dogodilo i prvo ubistvo u porodici, kada je žena Nišu je stradala od ruke supruga tokom vanrednog stanja, a njeno telo je pronađeno u podrumu porodične kuće, kažu za BBC na srpskom iz nevladine organizacije Autonomni ženski centar (AŽC).

SOS telefon Sigurne kuće i Autonomnog ženskog centra poziva ovih dana sve veći broj žena, kažu u ovim institucijama, dok se procenat porodičnog nasilja u susednoj Crnoj Gori povećao za 20 odsto.

Podaci iz Kine još su drastičniji i ukazuju na rast broja nasilnika za čak tri puta, a u Parizu je zabeleženo povećanje nasilja za 36 odsto.

Stručnjaci za BBC na srpskom objašnjavaju – kako da se ponašate u teškim trenucima izolacije ako ste izloženi nasilju u svom domu.

Ako trpite nasilje – gde da odete u Srbiji

U Savetovalištu protiv nasilja Sigurne kuće telefon je dostupan za pozive 24 sata, pa koordinatorka projekta Vesna Stanojević savetuje da ih odmah pozovete.

„Od uvođenja karantina, najavljen nam je dolazak dve žene koje su trpele nasilje u izolaciji.

„Važno je da se zna, primićemo svaku ženu. Jedini uslov jeste da se prethodno testiraju na korona virus, to je procedura koju moraju da poštuju”, kaže Stanojević.

Ona dodaje da je u martu ove godine broj poziva povećan za oko deset odsto, a da se žene najviše interesuju šta da rade kada dođe do nasilja u izolaciji, ali i o prenosu virusa i deci.

„Izmenjene okolnosti svakodnevnog života i pozivi na samoizolaciju nam ukazuju da će žene koje su izložene nasilju biti još u većem riziku nego što su bile”, kaže za BBC na srpskom Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra.

„Na to utiče pre svega mera ,policijskog časa, zbog koje su žene primorane da mnogo više vremena provode u izolaciji sa nasilnikom.

„Nasilnicima, sa druge strane, ova situacija pruža mogućnost da učvrste stare i sprovedu nove vidove nasilja, kontrole i izolacije”.

Sve ovo, dodaje Mitić, dodatno utiče na osećaj bespomoćnosti žena i pojačava njihovo traumatsko iskustvo pri svakom planiranju individualnog sigurnosnog plana.

• Sigurna kuća
• 0800 011 011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova
• 011 2769 466 radnim danima 10-19 časova
• 062 304 560 noću 19-10 časova
• Autonomni ženski centar
• 066 510 35 42 – SOS telefon
• 065 26 56 178 – besplatna pravna pomoć
• Oba broja telefona su dostupna radnim danima od 10 do 15 časova.
• Tu su i mejlovi zene.savet@azc.org.rs ili pravnapomoc@azc.org.rs, kao i Fejsbuk nalog.

U poslednje dve nedelje primetan je i rast poziva na SOS telefonu za žene žrtve nasilja.

Žene se, kažu u centru, javljaju i da se informišu o procesima koji su već započeli i kako da komuniciraju sa institucijama.

Nije im jasno ni šta se smatra prioritetnim kada je nasilje u porodici u pitanju.

„Stavila bih akcenat na pitanja koje nam upućuju majke u vezi sprovođenja sudskih odluka kojima je regulisano održavanje ličnih odnosa maloletne dece i očeva sa kojima deca ne žive, a u toku trenutnih vanrednih okolnosti”, kaže Mitić.

• Posebno su ugrožene žene, najčešće samohrane majke, čije je materijalno stanje kao korisnica socijalne pomoći bilo i pre ove situacije u vrlo nezavidnom položaju
• Žene kojima ističe pravo na devetomesečnu novčanu socijalnu pomoć tokom aprila na tri meseca
• Žene koje tokom vanrednog stanja imaju manju mogućnost ikakve zarade obavljajući poslove koje su do sada mogle (prikupljanje sekundarnih sirovina, ispomoć u sređivanju dvorišta, anketiranje javnog mnjenja…)
• Žene koje ne dobijaju alimentaciju ili nisu sigurne mogu li uzeti bolovanje kako bi brinule o deci
• Žene koje brinu o otkazu
• Žene koje se raspituju o vrstama humanitarne podrške

*Izvor: Autonomni ženski centar

Ona živi sa nasilnikom

Meha Mohan

BBC novinarka iz oblasti pola i indentiteta

Ovaj intervju je obavljen dan pre nego što je Indija najavila potpuno zatvaranje kako bi suzbila širenje korona virusa.

Gita se budi u 5 ujutru, a njen muž leži pored na podu.

Glasno hrče.

Prethodne noći se vratio kući pijan i uznemiren. Od pojave korona virusa manje ljudi koristi javni prevoz, pa je prihod njenog muža pao sa 1.500 rupija dnevno (što je nešto više od 16 funti), na 700 rupija dnevno.

Porodični prihodi Gite smanjeni su za trećinu od izbijanja korona virusa.

„Koliko će još dana ovo da traje?” – vikao je bacajući bocu pića koje je popio.

Gitina deca sakrila su se iza nje.

Srećom, on se popeo na mali madrac i zaspao ubrzo nakon ispada.

„Trebalo mi je neko vreme da smirim decu”, kaže Gita. „Videli su oca ljutog mnogo puta u životu, ali poslednjih nekoliko nedelja je bilo još gore. Videli su ga kako baca stvari na zid i povlači me za kosu.”

Gitin muž udario ju je više puta nego što se seća, prvi put tokom njihove bračnoj noći. Pokušala je da ga ostavi jednom, ali on joj nije dao da odvede decu.

Žive u kvartu sa malim primanjima u ruralnom području.

Uobičajenog dana bi prešla kilometar do najbližeg bunara da bi donela vodu za dan. Onda bi razgovarala sa komšijama čekajući kolica sa povrćem.

Nakon kupovine hrane za domaćinstvo tokom dana, Gita bi počela da priprema doručak. Njen muž bi otišao oko sedam sati ujutro, vratio se na ručak i spavao, ponovo otišao nakon što bi se starija dva deca vratila iz škole.

„Ali, stvari su se promenile kada se škola zatvorila 14. marta”, kaže ona. „Od tada su deca stalno kod kuće i počela su da iritiraju mog muža.

„Počeo je da viče na njih zbog manjih stvari poput ostavljanja šolje na podu. Govorim nešto da mu odvratim pažnju da može da se naljuti na mene, ali što više vremena provodimo zajedno, što manje mogu da se setim kako bih ga odvratila. ”

Gita je imala plan. Dok je njen suprug bio na poslu i posle čišćenja kuće, ona bi šetala do neobične poslovne zgrade tik uz komšiluk.

Tamo je pohađala tajni čas koji su organizovale zajednice u kojoj žene uče da šiju, čitaju i pišu.

Gita želi da stekne dovoljno veština da bude finansijski nezavisna i da se preseli sa decom. Na predavanju se srela i sa savetnicima koji su obučeni da pomažu žrtvama porodičnog nasilja.

Ali indijsko 21-dnevno zatvaranje, koje je počelo 24. marta, zaustavilo je ovo. Časovi su se završili i nemoguće je da savetnici u zajednici posete ranjive žene.

Saveti ženama koje trpe nasilje u porodici:

• Prijavite, pozovite policiju ili neki od SOS telefona
• Kako ako je cela porodica po ceo dan u dnevnoj sobi? Pronađite način, dok je nasilnik u kupatilu, na primer
• Pokušajte da izađete ispred zgrade i pozovete policiju

• Svakako izađite ispred stana ili kuće i pozovite pomoć
• Ako ne možete da pozovite, pošaljite barem poruku

*Izvor: Sigurna kuća

Kako se bore druge zemlje

U izolaciji zbog korona virusa primećeno je povećanje broja slučajeva porodičnog nasilja u Crnoj Gori za 20 odsto, a ne isključuje se mogućnost da će ih biti i više u narednim nedeljama, rekli su za RTCG iz Nacionalne SOS linija za žrtve porodičnog nasilja.

„U martu beležimo porast poziva za 20 odsto”, kaže koordinatorka za Nikšić Nataša Međedović.

„U poslednjoj nedelji SOS linija imala je 69 poziva”.

Slična je situacija i u drugim zemljama gde su na snazi mere tokom vanrednog stanja povodom virusa, kažu za BBC iz Autonomnog ženskog centra.

„Izveštaji iz Kine govore o čak tri puta većem broju prijava događaja nasilja u porodici od početka epidemije, a slične informacije stižu i iz Sjedinjenih Američkih Država, gde telefonske linije podrške za žrtve nasilja beleže dva puta veći broj poziva”, kaže Mirjana Mitić.

Tu je i primer Francuske gde su mere uticale na skok nasilja nad ženama za 30 odsto u period od 17. marta, a u samom Parizu za 36 odsto.

„Primetno je da žene žrtve nasilja (bez obzira koja je država u pitanju) govore da učinioci koriste epidemiju za dalju kontrolu i izolaciju, uključujući i od finansijske i zdravstvene pomoći”, dodaje Mitić.

„Oni im i prete izbacivanjem iz kuće, a zbog finansijske zavisnosti od nasilnika, njihova situacija može da se pogorša”.

Ministar unutrašnjih poslova Francuske je podržao žene da prijave nasilje tokom kupovine u apoteci jer je to možda jedino mesto gde će moći da budu bez nadzora nasilnika, objašnjavaju u AŽC.

Najavio da je u procesu razvijanje sistema(sigurnosna reč koja će značiti da farmaceut treba da kontaktira policiju) za prijavljivanje nasilnog partnera koji je u pratnji žrtve tokom odlaska u apoteku.

Jedna od mera i odluka države krajem marta da će žrtvama porodičnog nasilja plaćati hotele i otvoriti privremene centre za savetovanje jer je zabeležen veliki porast nasilja.

Ministarka za jednakost polova u Francuskoj Marlen Skjapa najavila je da će se otvoriti 20 centara otvoriti i u trgovinama kako bi žene mogle da svrate dok kupuju namirnice.

„Španija je već razvila takav sistem u praksi”, kaže Mitić.